Francuzi uspevaju da uživaju u hrani i ostanu vitki. U čemu je tajna?

Francuzi su gurmanska nacija, ali njihov način ishrane je deo jednog izbalansiranog načina života u kome se oni vode osnovnim motom koji glasi: “umerenost”.

Oni uživaju u izvrsnoj hrani i vinu tako što pri svakom zalogaju maskimalno upošljavaju svoja čula i svesno uživaju u ukusu, mirisu i teksturi hrane.

Razmislite samo, ako usmerite svoju svest na hranu, ta svest se sa hranom stopi, one se međusobno prožimaju i vode vas na magičan put. Konzumiranje hrane dobija potpuno novu dimenziju i postaje gotovo spiritualno iskustvo u kome je težište ne na hrani kao materiji već na osećanjima i iskustvu koje nam hrana pruža. Otići ćemo sad korak dalje i nivo više, u svet metafora. Kao metaforu za odnos između materijalnog i duhovnog doživljaja hrane uzećemo kvantitativno i kvalitativno iskazivanje ljubavi. Kvalitativna ljubav je ljubav koja se ispoljava automatski, često i nesvesno, bez prave svesnosti najdubljih osećanja. Kada nekog poljubimo jer je blizu i jer podsvesno imamo potrebu da ne budemo sami, reč je o kvalitativnom izražavanju ljubavi. Kada poljubimo nekog jer u tvom trenutku zaista osetimo iskrenu i duboku ljubav i povezanost sa tom osobom, reč je o kvalitativnom iskazivanju ljubavi. Jedan sekund kvalitativnog pokazivanja ljubavi zasitiće nas beskrajno puta više nego kvantitativna ljubav. Isto je i sa hranom, uživanje u jednom zalogaju ujedninjenom snagom i duše i tela, zasitiće nas beskrajno puta više nego nesvesno i neemotivno ubacivanje hrane u želudac. Doživljaj koji će nam hrana pružiti, odnosno bogatstvo senzacija koje će u nama izazvati, vrlo će nas verovatno učiniti umerenima. Umerenost će iz tog doživljaja proizaći kao izvesnost, a ne neki nedostižni, iluzorni ideal.

Francuzi, pored toga što su vitki, izgledaju vrlo zdravo. Razlog je što su ne samo umereni, već konzumiraju zdravu i kvalitetnu hranu. Njihova ishrana se zasniva na svežim namirnicama, na voću i povrću. Kvaltetni sirevi, vino, i miris svežeg, toplog hleba ispunjavaju francuske kuhinje. Pri tom se Francuzi trude da pronađu najkvalitetnije i najsvežije namirnice, šetajući od pijace do pijace u potrazi za namirnicama najbližim savršenstvu.

Francuzi imaju predivnu ljubav prema sebi koja se vrlo jasno može videti u njihovoj ishrani. Umerenost i konzumiranje zdravih, kvalitetnih namirnica i puno vode govore nam da je kod Francuza odsutna samodestrukcija putem ishrane koja odlikuje neke nacije (najbolji primer su Amerikanci). Upravo suprotno, oni ljubav prema sebi pokazuju negom i brigom o sebi.

Nega je dakle još jedan deo celokupnog zdravog odnosa i ljubavi prema sebi. Opisaću vam jednu tipičnu Francuskinju. Informacija koja

je najbrže doputovala do moje svesti je informacija o njihovoj lepoj koži i vrlo malo šminke koja izgleda krajnje prirodno. Telo je vitko i deluje gipko i snažno ali u isto vreme i vrlo krhko. Kosa je zdrava, negovana, sjajna, i uredno očešljana. Sledeća je odeća, jednostavna, elegantna i vrlo udobna. Francuskinja zrači spokojom i dostojanstvena je, ali u isto vreme vrlo nežna i ženstvena. Korača kao da je pero koje plovi tik iznad asfalta.


Ponoviću pitanje sa početka članka, u čemu je tajna vitke linije i uživanja u hrani? Odgovor je divna, božanstvena ljubav prema sebi koja se kvalitativno ispoljava kroz zdravu ishranu, negu o svom telu i duši, i opšte samopoštovanje i umerenost u svemu što radimo, bilo da je reč o ishrani, životnom stilu ili samom postojanju.