Nervozni smo, tužni ili pak nezadovoljni, pa se “bacimo” na hranu čak i onda kad nismo gladni. Posegnemo za što slasnijim poslasticama ili grickalicama, ili za masnom hranom, a onda smo nervozni što dobijemo na kilaži.

Stručnjaci za to okrivljuju hormon stresa-kortizol. Kada smo uznemireni, nivo kortizola se povećava i stvara veću želju za jelom. Usled hroničnog stresa, organizam konstantno proizvodi veći nivo kortizola, koji bi bio štetan da nema tih masnih i šećernih zaliha energije u nama. Psiholozi kažu da hormoni stresa, sem što su odgovorni da probude trenutnu reakciju tela u određenoj stresnoj situaciji i učine ga opreznim, njihova funkcija leži i u uticaju na kruženje energije. Jedenje usled stresa nam taloži masti u predelu abdomena(trbuha), koji je veoma blizu jetre, a odatle se energija najbrže mobiliše i daje “snagu” mozgu da se izbori sa trenutnim nedaćama.

Međutim, u sadašnje vreme kada je ekspanzija brze hrane, a tehnologija odgovorna za manjak fizičke aktivnosti, ove zalihe nam se ne troše kao energija baš tako lako. Naprotiv, stvaraju podlogu za razvoj mnogih bolesti (dijabetesa, povećanje holesterola i opasnosti od srčanog udara).

Da bi izbegli potencijalne opasnosti i napravili još veću štetu svom organizmu od one koju mu pričinjava stres, predupredite loše navike i nalaženje spasa i utehe u jelu. Pokušajte da preusmerite svoju energiju i da radite bilo šta drugo osim jedenja. Na primer, čitajte nešto, idite u šetnju, bavite se nekim sportom, slušajte omiljenu muziku.

Ako već nikako ne možete da skrenete sebi pažnju sa jela i kad ste siti, napravite onda sebi okruženje zdravim i niskokaloričnim namirnicama i grickalicama, pa će “utešan” obrok biti sa manje posledica po Vašu liniju.