Naširoko se pisalo o tome da je manje verovatno da se deca ozbiljno razbole i umiru od novog koronavirusa. Nedavna studija koja je obuhvatala 44.672 ljudi sa potvrđenom Covid-19  infekcijom otkrila je da deca mlađa od 10 godina čine manje od 1% tih slučajeva i nijedan od 1023 smrtnih slučajeva.

„Ovo nije kao kod gripa“, kaže Akiko Iwasaki sa Univerziteta Yale. Kod gripa su najčešće najozbiljnije pogođena mala deca i stariji ljudi, pa zašto se novi koronavirus razlikuje u tom pogledu? To je pomalo misterija.

Direktno objašnjenje bi bilo da se deca na prvom mestu opiru infekciji, ali izgleda da to nije slučaj. Jedno nedavno istraživanje je  pokazalo da će deca biti podjednako verovatno zaražena kao i odrasli ljudi.

U svakom slučaju, deca koja se zaraze imaju još uvek manju verovatnoću da se razbole od Covid-19 i umru – što je sličan trend kao kod SARS-a ili MERS-a, dve druge teške bolesti izazvane koronavirusima. Dakle, šta je to što štiti decu?

„Niko još uvek nema dobar odgovor na to pitanje“, kaže Iwasaki. Ali ona i drugi stručnjaci sumnjaju da se to možda svodi na jedinstven način na koji dečji imuni sistem reaguje na ove viruse.

Česta komplikacija Covid-19, SARS-a i MERS-a kod odraslih je sindrom akutnog respiratornog distresa, gde imunološki odgovor na koronavirus postaje prevelik i uzrokuje oštećenja pluća opasna po život.

Izlivanje tečnosti i imunih ćelija u pluća rezultira velikim problemima, kaže Chris van Tulleken sa Univerziteta u Londonu. Čak i ako ti imunološki odgovori pokušaju da pomognu napadom virusa, oni mogu završiti blokiranjem unosa kiseonika u pluća, kaže on.

Budući da se dečiji imuni sistem i dalje razvija, jedna sugestija je da su zaštićeni od ove vrste opasnog imunološkog odgovora – zvanog oluja citokina – kada obole od Covida 19 ili slične bolesti. Tokom izbijanja SARS-a, dve studije su otkrile da deca proizvode relativno nizak nivo citokina koji izazivaju upalu, što je možda ono što je zaštitilo njihova pluća od ozbiljnog oštećenja.

To ne objašnjava zašto dečiji imuni sistem reaguje drugačije na koronaviruse u poređenju sa gripom. To bi moglo biti posledica razlike u tipu odgovora na citokine koji se proizvode protiv svakog virusa, kaže Iwasaki.

Deca takođe mogu imati koristi od nedostatka izloženosti koronavirusima u prošlosti. Pošto su duže živeli, veća je verovatnoća da će se odrasli tokom života sresti sa drugim koronavirusima, poput onih koji izazivaju kašalj i prehladu, i da već imaju antitela protiv ovih blažih virusa.

Postoji sugestija da bi ova postojeća antitela mogla da učine da se stanje kod odraslih dodatno pogoršava, jer nisu baš u skladu sa novim koronavirusom. „Ponekad neusklađena antitela mogu biti i više štetna nego dobra“, kaže Vendi Barclai sa, Imperial College London.

Razumevanje zašto se deca pošteđena novog koronavirusa je više od naučne radoznalosti. „Ako nekako možemo oponašati dečiji imuni sistem, koristeći terapeutike ili lekove, to možda može da postane blaga infekcija čak i kod odraslih“, kaže Iwasaki.

A to što deca ne dobijaju ozbiljnu bolest, ne znači da ne doprinose širenju novog koronavirusa. „Postoji opasnost kod toga da smo uvereni kako se deca ne razbole teško“, kaže Iwasaki.

Već postoje pokazatelji da zaraženi odrasli ljudi bez simptoma mogu širiti virus, a isto može biti i sa decom. „Možda je dobra preventivna mera zatvaranje škola,“ kaže Iwasaki.

Nedavna studija slučaja opisala je malo dete sa Covid-19, koje je imalo visok nivo virusa, ali bez simptoma. Da li su deca u ovom stanju zarazna ili ne, još nije poznato, ali otkrivanje će biti presudno za borbu protiv ove pandemije.