Seksualno neverstvo je jedna od najvećih opsesija čovečanstva, veća od nje  je možda samo nasilje. Gnušamo ga se, ali želimo da čujemo sve o tome, a neki ne mogu da mu se odupru.
U različitim pričama, i svetovnim i epskim, kao pouka ističe se emocionalni i društveni razor i pustoš koje neverstvo ostavlja za sobom.  Najveće svetske religije je osuđuju i zabranjuju. Zašto je, onda, monogamija toliko teško ostvarljiva za tolike ljude?

Kod ljudskih bića, monogamija ne dolazi prirodno, i biologija nam daje predispozicije da tražimo više seksualnih partera. Praktično sve životinje su daleko od toga da su uvek 100% monogamne. Jedina potpuno, fatalistično monogamna stvorenja su paraziti pronađeni u crevima riba i to zato što se muški i ženski parazit pri parenju spoje na stomaku i nikada se posle toga ne odvajaju.

Ostale životinje, uključujući ljude, motivisani su da obezbede svoj uspeh u reprodukciji ne samo birajući najkvalitetnije partnere, već pareći se sa partnerima “sa strane”.

Primeri gde se smatra da je monogamija norma su generalno fasade kada se zapravo urade DNK analize i vidi ko je sa kim spavao. Neki stručnjaci prave razliku između seksualne vernosti i onoga što oni nazivaju „socijalnom monogamijom.“ Čak i kod životinja koje imaju istog partnera ceo život, na primer kod mnogih ptica, DNK testovi otkrivaju da potomci često nisu u srodstvu sa muškarcem u paru. Isti je slučaj i sa ljudima. U jednoj kanadskoj bolnici, lekari su uradili genetske testove da saznaju rizike od naslednih bolesti kod dece. U oko 10% uzoraka, deca nisu bila genetski povezana sa navodnim ocem.

To što nije prirodna ne znači da je seksualna vernost nemoguća ili pogrešna, već to samo znači da ona zahteva malo truda. Ljudska bića provode veliki deo svog života učeći da rade neprirodne stvari, kao što su sviranje violine i kucanje na računaru.

Ako je vernost stvar veštine, zašto su neki talentovani a drugi užasno nespretni?

Ljudi koji ulaze u dugoročne monogamne veze, i koji zaista održe svoja obećanja imaju tendenciju da budu veoma zdravi mentalno.
Neki ljudi koji varaju su takozvani „progonitelji“, ili ženskaroši. Oni teže da osvoje što veći broj žena i svoje aktivnosti shvataju kao osvajanja. Tu se u stvari radi o nedostacima u razvoju ličnosti muškarca. To nije isto kao afera koja proizilazi iz problema u vezi. Ženskaroši često imaju narcisistički poremećaj ličnosti. Oni žude i zahtevaju pažnju i ljubav, ali nisu u stanju da tu ljubav iskreno uzvrate.

Oni koji nisu progonitelji mogu da budu podložni aferama jer nisu svesni da nešto nije u redu ili nešto nedostaje u njihovoj vezi. Kada dobiju pažnju drugog muškarca ili žene oni se odjednom osećaju posebno. A u odnosu sa osobom koju varaju su prestali da   se osećaju posebnim. Drugi su dobro svesni svoje frustracije i aktivno traže ono što žele van odnosa. Čuvena kriza srednjih godina može biti još jedan okidač za varanje. Tu imamo mlađu osobu koja nije okusila dovoljno život i koja se možda prerano vezala.

U jednom istraživanju, oko 15% anketiranih žena i 22% muškaraca u 2002. godini reklo je da su prevarili svoje bračne partnere. Jasno je da su muškarci generalno skloniji neverstvu, i što duže žive, veće su šanse da će počiniti prevaru. Do 29. godine života samo 7% je prevarilo ženu, dok je do 59. godine njih 37% počinilo prevaru. Ovde se pod prevarom podrazumeva seks.

Šta je uopšte neverstvo? Neverstvo se dešava kada jedan član para tajno krši posvećenost monogamiji. Ako vaš partner smatra da je ono što ste učinili prevara, onda to jeste prevara. Na primer, za neke ljude je i maštanje o drugima prevara dok neki parovi ne smatraju da su prevarili partnera ako su uključili treću osobu u svoje seksualne aktivnosti sa partnerom.

Treba imati na umu da većina ljudi ipak ne vara svoje partnere. Pored velikog pritiska koji potiče iz verskih i kulturnih običaja koji insistiraju na vernosti, i pored pretnji od osvete, postoje i nagrade za vernost.

Ponašanje koje je moralno i transparentno i zajedničko rešavanje problema donosi sreću i zadovoljstvo partnerima.
Monogamija je u suštini primirje. S obzirom na raširenost seksualne ljubomore, to zvuči ovako „ja se obavezujem da neću izluđivati svog seksualnog partnera i izazivati u njemu ljubomoru  činjenjem ili maštanjem o preljubi, ako moj partner pristane da učini to isto“.

Sa evolucione tačke gledišta, monogamija takođe ima prednosti za muškarce. Pre svega, ona obezbeđuje da dete koje se toliko trudite da odgajite jeste biološki vaše, i drugo, da imate pored sebe partnera, ako ste prosečan muškarac. U društvenim grupama koje imaju hareme, na primer, muškarci na vrhu hijerarhije dobijaju sve žene. Monogamija ravnopravno raspoređuje žene i muškarce, u parove.

A tu su i topli emotivni i duhovni razlozi. Kako postajemo stariji i kako naš partner postaje stariji, i oboje smo monogamni, vrlo je prijatno i lepo imati pored sebe osobu kojoj možete u potpunosti da verujete, umesto da ostarite duhovno sami, otuđeni i ogorčeni.