Ljudi koji imaju problema sa rešavanjem problema ili učenjem novih informacija često vole da „prespavaju problem“. Dok se vaše telo odmara, mozak vredno radi na postavljanju temelja za učenje, pamćenje i kreativnost.

Spavanje i učenje

Jedan od vodećih istraživača u ovoj oblasti je psiholog Džesika Pejn sa Univerziteta Notr Dam. Pejnova je bila na čelu nedavne studije u kojoj su učesnici učili parove reči u 9 ujtro ili u 9 uveče. Zatim je testirano koliko reči oni mogu da se sete, trideset minuta i 24 sata kasnije. Oni koji su spavali ubrzo nakon učenja reči sećali su ih se bolje nego oni koji su spavali tek nekoliko sati kasnije.

Zaključak je da ponavljanje gradiva za test ili govor neposredno pre odlaska na spavanje može da vam pomogne da se lakše setite informacija sutradan. Ali, tu postoji jedno upozorenje: Druga istraživanja su pokazala da ljudi treba da spavaju najmanje šest sati kako bi osetili poboljšanje u učenju, a osam sati sna ima još bolji efekat.

Ako čekate poslednji trenutak da učite za test ili pripremate prezentaciju, moguće je da ćete ostati budni do kasno, i da se nećete dovoljno naspavati, a to će loše uticati na vaše rezultate. Dakle, ponavljanje gradiva pre odlaska na spavanje može da vam pomogne, ali nedovoljno sna ima suprotan efekat.

Kreativno dremanje

Spavanje ne samo da jača pamćenje, več takođe pomaže mozgu da reorganizuje i restruktuira sećanja na načine koji bi mogli dovesti do kreativnih rešenja i ideja. Time se može objasniti zašto mnogi umetnici i naučnici tvrde da su dobili neke od svojih najboljih ideja dok su spavali. Na primer, Pol Makartni izjavio je da mu je melodija za pesmu Bitlsa „Juče“ došla u snu.

Istraživanja generalno potkrepljuju ideju da san promoviše kreativno rešavanje problema. U jednoj studiji na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu, istraživači su procenjivali kreativnost koristeći test asocijacija. Na ovom testu, učesnici su dobijali grupe od tri reči (na primer, kolačić, srce, šesnaest) i zadatak da razmišljaju o tome koja bi četvrta reč mogla biti povezana sa prethodne tri (na primer: slatko).

Učesnici su testirani u jutarnjim časovima, a kasnije u toku dana posle dremke sa REM fazom sna, dremke bez REM faze sna, i posle perioda mirnog odmaranja. REM je faza sna tokom koje se javlja sanjanje. Grupa koja je iskusila REM fazu poboljšala je performanse na testu kreativnosti, dok druge grupe nisu. Istraživači pretpostavljaju da bi  iza tog povećanja kreativnosti mogle stajati promene u sistemima neurotransmitera tokom REM faze.

Izgradnja mozga

Na fiziološkom nivou, naučnici još uvek istražuju kako san postavlja osnove za učenje, pamćenje i rešavanje problema. Međutim, veruje se da se tokom sna formiraju ključni putevi moždanih ćelija.

Pored toga, san je neophodan da ti putevi efikasno rade. To bi mogao biti razlog zašto je nedostatak sna toliko štetan za zdravo funkcionisanje mozga. Studije su povezale neadekvatan san sa usporenim načinom razmišljanja, poremećajima koncentracije, neispravnim donošenjem odluka, i sporijim vremenom reagovanja. Suština: Pametno je dremati i spavati.