Mozak nikda ne radi nekoliko zadataka odjednom kada vi obavljate nekoliko radnji odjednom, već se veoma brzo prebacuje sa jednog zadatka na drugi. Pošto prebacivanje sa jednog na drugi zadatak ipak traje, multitasking nije veoma efikasan način rada.

Naučnici još uvek nisu sigurni zašto ljudi doživljavaju dežavu – osećaj da su negde bili ili nešto već radili. Ali nova istraživanja pokazuju da se dežavu javlja kada su ljudi na mestu koje je slično nekom drugom mestu na kome su već bili ili kada rade nešto slično nečemu što su ranije radili.

Veći mozak ne podrazumeva veće misli. U stvari, ljudski mozak je bio veći kada smo živeli u pećinama, ali su tada i tela bila veća. Kako smo evoluirali, sve više prostora u mozgu počelo se koristiti za složene procese kao što su jezik, razmišljanje i pamćenje.

Godine 1999. urađeno je jedno istraživanje o Ajnštajnovom mozgu, na osnovu fotografija snimljenih nakon što je Ajnštajn umro 1955. Ispostavilo se da su kod njega delovi mozga koji su zaslužni za matematičke sposobnosti 15% veći od normalne veličine. Ali veličina njegovog mozga je malo manja od proseka.

Mi smo možda najpametnija bića na planeti, ali drugi imaju veće mozgove. Veći mozak je potreban da kontroliše veće mišiće.

Kada su istraživači ispitali mozak budističkih monaha tokom meditacije, otkrili su da su delovi mozga koji su odgovorni za koncentraciju i donošenje odluka aktivniji tokom meditacije. Najjača aktivnost primećena je kod mladih monaha koji tek uče da meditiraju, a manja kod monaha koji su i ranije meditirali.

Desna strana mozga kontroliše pokrete na levoj strani tela bez obzira da li ste levoruki ili desnoruki. Leva strana mozga kontroliše pokrete na desnoj strani. Zato šteta na jednoj strani mozga utiče na drugu stranu tela. Dakle, ako dođe do moždanog udara u levom delu mozga, desna ruka ili noga budu paralizovane.

Dve strane mozga, odnosno hemisfere, izgledaju skoro identično. Ali oni upravljaju različitim zadacima. Kada formiramo reči ili radimo matematičke zadatke, uglavnom koristimo levu stranu. Prepoznavanje lica, prostorne sposobnosti, i muzika su vezani za desnu stranu.

Da bi mozak bio u formi, morate da ga vežbate. Učenje novih veština ili obavljenje mentalnih zadataka jača vezu između moždanih ćelija. Ostanite radoznali i um će vam biti oštar uprkos starenju. Fizička vežba takođe održava moć mozga.

Moždani udar se dešava kada krvni sud u mozgu pukne ili bude blokiran. Visok krvni pritisak – zajedno sa dijabetesom i pušenjem – može da ošteti krvne sudove, uključujući i one koje snabdevaju mozak, što povećava rizik od moždanog udara.

Moždane ćelije, ili neuroni, razdvojeni su sitnim prazninama, koje se zovu sinapse. Kada signal stigne na kraj nervnih vlakana, oslobađaju se neurotransmiteri, koji premoste jaz između neurona. Pokreti, misli, sećanja, osećanja su rezultat signala koje prenose neuroni. Siva moždana masa sadrži neurone u tankom spoljnom sloju mozga. Bela moždana masa izgleda belo, jer uglavnom sadrži nervna vlakna presvučena mijelinom. Omotač omogućava brže slanje poruka, ili nervnih impulsa.

Mozak predstavlja samo oko 2% telesne težine, ali moždane ćelije koriste duplo više energije od drugih ćelija u telu. Moždane ćelije su uvek aktivne, čak i kada spavate.

Studije ukazuju da je mozak svestan skrivenih poruka čak i kada vi niste. Emocije koje izražava ljudsko lice prenose najjaču poruku. Reči su slabije u prenošenju skrivenih poruka.

Mozak prosečne odrasle osobe ima oko 100 milijardi ćelija. Ćelije su povezane sinapsama, svaka ćelija mozga može da se poveže sa desetinama hiljada drugih moždanih ćelija. I dalje je misterija kako tačno ove veze zajedno stvaraju čuda našeg mozga.

Istraživači smatraju da spavanje daje vremena mozgu da obradi i sačuva sećanja. Mi izgleda da čuvamo sećanja o tome kako da radimo stvari kao što su sviranje klavira ili vožnja bicikla tokom sna. Ljudi koji ne spavaju dovoljno imaju problema sa koncentracijom i pamćenjem.

Moždane ćelije žive najduže telu. Istraživanja pokazuju da neki delovi mozga mogu da stvaraju nove neurone kako starimo. Ali većina naših moždanih ćelija su prisutne od rođenja do smrti. Ožičenje ovih ćelija se menja konstantno tokom života.