Vitamini su esencijalni nutritijenti, od vitalnog značaja za ljudski organizam i njihov nedovoljan unos može pospešiti nastanak raznih bolesti, među kojima su i one najteže.
Međutim, više nekada ne znači i bolje, jer postoji mogućnost toksikacije organizma, usled prekomerne upotrebe određenih vitamina.
Pojedini vitamini imaju sposobnost akumulacije u organizmu i zato je veoma važno obratiti pažnju na ovu činjenicu prilikom upotrebe suplemenata.

 

Hidrosolubilni i liposolubilni vitamini
Vitamini su podeljeni u dve osnovne grupe-hidrosolubilni i liposolubilni vitamini.
Hidrosolubilni vitamini, u koje spadaju vitamini B grupe, kao i vitamin C, vrlo brzo se izlučuju iz organizma i ne postoji mogućnost njihovog predoziranja, koje bi imalo toksični efekat u organizmu.
Ipak, prevelike doze ovih vitamina mogu dovesti do simptoma na nivou sistema organa za varenje-mučnina i zatvor.
Zbog toga je i ovde važno držati se preporučenih doza.
Liposolubilni vitamini zahtevaju veći oprez pri određivanju doze, s obzirom na njihov kumulativni karakter.
To su vitamini A, D, E i K.
Ovi vitamini se skladište u jetri i ukoliko se koriste njihove prekomerne doze, akumulacija istih može dovesti do toksikacije organizma.
Postavlja se pitanje koje doze su optimalne za svaki od ovih vitamina, a odgovor sledi u nastavku teksta.
Vitamin A
Vitamin A je veoma važan za formiranje zdravog tkiva, za sposobnost oka da razaznaje boje, kao i za uspešno isceljivanje rana.
Šta se dešava ukoliko se vitamin A koristi u prekomernim količinama?
Vitamin A ima “uzak terapijski prozor”, što znači da su toksične vrednosti ovog vitamina neobično blizu preporučenih dnevnih doza.
Ukoliko se vitamin A uzima u duplo većoj dozi od preporučene, već su stvoreni uslovi da se jave zdravstveni problemi.
Prekomeran unos vitamina A vodi oštećenju jetre, sa mogućnosti nastanka ciroze.
Prekomeran unos vitamina A dovodi do brojnih simptoma, među kojima su glavobolje, razdražljivost, zamućen vid, mučnina, slabost i umor.
Visok unos ovog vitamina može dovesti i do bolova u kostima i povećanja rizika od preloma.
Ukoliko se ovaj vitamin prekomerno koristi tokom trudnoće, to se može negativno odraziti na razvoj ploda i povećati rizik od porođajnih abnormalnosti.
Trudnicama se često zato savetuje da ne koriste suplemente koji sadrže retinol (jedan od oblika vitamina A), kao i da izbegavaju upotrebu ribljeg ulja, osim u slučaju kada je lekar zbog deficijencije ovog vitamina preporučio nadoknadu u vidu suplementa.

illustration vitamin a herbal products The origin of the
Šta podrazumeva bezbednu upotrebu vitamina A?

Stručnjaci imaju različita mišljenja o samom pojmu bezbednosti upotrebe vitamina A, a nacionalne preporuke variraju od države do države.
U Americi, preporučena dnevna doza vitamina A je 1 500 mcg, dok je ta doza u Evropskoj uniji znatno manja i iznosi 800 mcg.
I u Americi i u Evropskoj uniji maksimalna dnevna doza, dobijena upotrebom suplemenata i kroz ishranu zajedno, iznosi 3 000 mcg.
Ženama koje su u postmenopauzalnom periodu, savetuje se smanjenje unosa do 1500 mcg, kako bi se izbegla demineralizacija kostiju.
Ova doze se može prekoračiti samo uz nadzor lekara.
Najbezbedniji način da se organizmu obezbedi vitamin A jeste njegova upotreba u obliku mešovitih karotenoida-biljnih pigmenata (alfa i beta karoten), koji se konvertuju u organizmu u vitamin A, kada je to potrebno.

 

2. Vitamin D
Vitamin D ima važnu ulogu u apsorpciji i kontroli metabolizma kalcijuma, što ga čini vitaminom važnim za zdravlje kostiju.
Njegova uloga je značajna i na nivou imunoloških procesa, mišićne funkcije, cirkulacije, pa čak i raspoloženja.
Problem sa zastupljenosti vitamina D najčešće se vezuje za njegovu deficitarnost.
Čak jedna od tri osobe pati od nedostatka vitamina D tokom određenog dela godine.
Ovaj deficit najčešće se ostvaruje tokom jesenjih i zimskih dana, jer se ovaj vitamin sintetiše u organizmu pod uticajem UVB sunčevih zraka.
Prisutnost vitamina D u organizmu može biti izmerena jednostavnom laboratorijskom analizom krvi.

Koja doza vitamina D je bezbedna?

Stručnjaci smatraju da je upotreba suplementa vitamina D (u dozi od 10 mcg) tokom jesenjih i zimskih dana, svima savetovana.
Ova doza je sasvim bezbedna, a dovoljna da prevenira deficijenciju ovog, za zdravlje veoma važnog vitamina.


Mnogi stručnjaci smatraju i da je, u dugoročnom nedostatku izloženosti sunčevoj svetlosti, doza od 25 mcg čak optimalnija za naš zdravstveni status, u odnosu na dozu od 10 mcg.
Starijim osobama preporučuju se doze i veće od 25 mcg, zbog smanjene sposobnosti organizma da sintetiše vitamin D iz sunčeve svetlosti, kao i da ga apsorbuje iz hrane.
Jedna američka studija pokazala je da je doza od 1000 mcg potrebna kako bi se održao zdrav nivo vitamina D kod žena starije životne dobi.
Vitamin D se, pod stručnim nadzorom, može uzimati i u većim dozama, u tretmanu teške deficijencije.

Simptomi intoksikacije vitaminom D

Sa druge strane, intoksikacija ovim vitaminom vodi do skoka vrednosti kalcijuma, što se ispoljava gubitkom apetita, mučninom i glavoboljom.
Visoki nivoi kalcijuma u organizmu mogu uzrokovati pojavu kamena u bubregu i pospešiti pojačano otpuštanje kalcijuma iz kostiju, što povećava rizik za nastanak koštanih preloma.

3. Vitamin E

Vitamin E sadrži grupu liposolubilnih supstanci, čija antioksidativna moć štiti nerve i ćelijsku membranu od štetnih oksidativnih procesa u organizmu.
Ipak, prekomerna upotreba ovog vitamina može uzrokovati glavobolju, mišićnu slabost i diplopiju (pojava duplih slika u vidnom polju).
Visoke doze vitamina E uzrokuju i probleme sa varenjem.
Koje su bezbedne doze vitamina E?
U Americi, gornja preporučljiva doza vitamina E, kada se uzima iz hrane, jeste 1000 mg, a u slučaju sintetičke nadoknade ova doza iznosi 737 mg.

U Evropskoj uniji, mere opreza podignute su na viši nivo u odnosu na Ameriku.


Najveća preporučljiva doza je 540 mg dnevno, a u slučaju dugotrajne upotrebe, 300 mg.

 

4. Vitamin K

90% vitamina K, koji se unese putem hrane, zapravo je vitamin K1, koji je važan faktor optimalnog procesa koagulacije krvi.

Samo 10% ovog unosa čini vitamin K2, koji ima veliki značaj za zdravlje kostiju i u metabolizmu kalcijuma. Vitamin K predstavlja svojevrsnu zaštitu od štetne kalcifikacije tkiva, uključujući zidove aterija.

 

Koja doza vitamina K je bezbedna?
Preporučena dnevna doza za vitamin K u Americi iznosi 80 mcg, a u Evropskoj uniji 75 mcg.
U smislu predoziranja, vitamin K se smatra najbezdenijim, u odnosu na prethodne liposolubilne vitamine.
Ipak, zbog mogućnosti njegove interakcije sa pojedinim lekovima, potrebno je potražiti savet lekara, ukoliko ste na farmakoterapiji.