Vegetarijanstvo je u poslednje vreme deo pomodarstva, naročito u zapadnim zemljama. Restorani su odavno u svoj meni kao neizostavna jela dodali vegetarijanska. Čak i u brzoj hrani možete naći takvu ponudu, a da ne govorimo o opremeljenosti marketa i radnji „zdravim“ namirnicama.
Pre nego što se baziramo na zdravstveni aspekt vegetarijanstva, najpre treba napraviti razliku između više tipova vegetarijanaca.

Najmanje strogi vegetarijanac je polu-vegetarijanac, koji se odlikuje nekonzumiranjem samo crvenog mesa.

Lacto-ovo vegetarijanac ne jede meso, ribu, jaja, ali i dalje u svoju ishranu uključuje mlečne proizvode.

Ovo-vegetarijanac  se isto ne hrani mesom i ribom, kao ni mlečnim proizvodima, ali zato jede jaja za razliku od prethodnog tipa.

Najekstremniji tip vegetarijanaca su vegani, koji sve gore navedeno isključuju iz ishrane i baziraju se samo na biljne proizvode. Zbog svog strogo biljnog načina ishrane, najviše privlače pažnju javnosti.

Koje su prednosti, a koji su nedostaci pribegavati ovakvom načinu ishrane?

Kao najveći argumenti, koji ne opravdavaju vegetarijanstvo su isključivanje veoma hraniljivih materija koje su bitne za očuvanje zdravlja. Ovo se odnosi na vitamin B12 koga najviše ima u mesu, ribi, jajima i mleku. Njegova funkcija je očuvanje nervnih ćelija, pa njegov deficit može dovesti do ozbilnjih oboljenja, odnosno da poveća sklonost ka njima. Istraživanja su pokazala, da su slepilo i Alchajmerova bolest učestaliji kod vegetarijanaca, naročito veganskog tipa, nego kod ljudi koji jedu namirnice životinjskog porekla.

Osim vitamina B12, i druge materije bitne za vitalnost mogu biti deficitne kod vegana. To su gvožđe, cink, kalcijum i neki proteini. Naravno, ovih materija ima i u biljnim proizvodima, samo što je apsorpcija mnogo bolja iz mesnih proizvoda.

Oprečnost vegetarijanskog načina ishrane leži i u njegovim prednostima. Istraživanjem je potvrđeno, da vegetarijanci imaju nižu stopu gojaznosti, srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, jer su im indeks telesne mase i holesterol niži. Takođe, niskokalorična ishrana je bogata vlaknima i složenim ugljenim hidratima, koji su jako bitni za dobro zdravlje.

Doneti odluku za ovaj ili onaj način ishrane nije jednostavno, ali treba uzeti u obzir i prednosti i nedostatke, pa napraviti balans. Naravno, lakše je ako niste planirali da budete totalno isključivi tj. vegani. Međutim, najbitnije je voditi računa, da hranljive materije koje ne unosite na jedan način(preko mesa, mleka, jaja ) unesete iz namirnica biljnog porekla. Za primer je kalcijum koga najviše ima u mleku, ali ga ima i u zelenom lisnatom povrću; gvožđa sem u mesu ima u sušenom voću, pasulju, čija se apsorpcija ubrzava dodatkom vitamina C. Jedino je vitamin B12 najteže nadoknaditi, pa se uglavnom njegov nedostatak nadomešćuje suplementima u ishrani(u veštačkom obliku).

Umerenost u ishrani za zdrav način života, bili vi vegetarijanac ili ne, je presudna!