Tokom vantelesne oplodnje, jajne ćelije i spermatozoidi se spajaju u laboratoriji.

Ovulacija i izvlačenje jajnih ćelija.

Da biste se pripremili za asistiranu reproduktivnu proceduru, biće vam potreban hormonski tretman da bi se mogla kontrolisati proizvodnja jajnih ćelija (i ovulacija). Vreme ovulacije se kontroliše da bi se sprečila nepredviđena ovulacija jer bi se u tom slučaju morao otkazati pokušaj vantelesne oplodnje. To se obično radi pomoću gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRH agonista ili GnRH antagonista). Slede dva primera kako se ovulacija može kontrolisati:

Morate prvo 10 dana dobijati injekcije GnRH agonista koji „isključuje“ vašu hipofizu. Dalje, dobijate dnevne doze hormona koji stimuliše jajnike i pažljivo ćete biti posmatrani dve nedelje pre izvlačenja jajnih ćelija iz vaših jajnika. Kod kuće vam vaš partner ili vi sami davati injekcije gonadotropina, hormona koji podstiče folikule (FSH) da bi vaši jajnici proizveli više jaja (superovulacija).

Tretman najpre počinje injekcijama FSH, a zatim se dodaje injekcija GnRH antagonista posle 5 dana, što zaustavlja proizvodnju luteinizirajućeg hormona (LH) u roku od sat ili dva.

Posle prve nedelje, lekar proverava nivoe estrogena u krvi i pomoću ultrazvuka utvrđuje da li jajne ćelije sazrevaju u folikule. Tokom druge nedelje, doza može da se menja na osnovu rezultata analiza. Lekar će vas pratiti čestim transvaginalnim ultrazvukom i analizama krvi. Ako se folikuli potpuno razviju, dobićete injekciju humanog horionskog gonadotropina (hCG) koji stimuliše folikule da sazru. Zrele jajne ćelije se prikupljaju 34 do 36 sati kasnije pomoću igle koja usisava jajne ćelije pri čemu lekar koristi ultrazvuk. Za ovaj postupak se obično dobijaju lekovi protiv bolova ili se radi sa anestezijom.

Uzimanje sperme.

Sperma se dobija putem masturbacije ili uzimanjem sperme iz testisa kroz mali rez. Ova procedura se izvodi kada postoji blokada koja sprečava ejakulaciju sperme ili kada postoji problem sa razvojem sperme. Sperma se može uzeti i zamrznuti unapred. Sperma se otopi na dan kada se uzmu jajne ćelije iz jajnika.

Oplodnja i transfer embriona. Jajne ćelije i sperma se smeštaju u staklenu posudu i inkubiraju se na odgovarajućoj temperaturi i drugim uslovima 48 do 120 sati. Oko 2 do 5 dana nakon oplodnje, biraju se najbolje oplođene jajne ćelije. Jedna do tri jajne ćelije se smeštaju u matericu pomoću tanke fleksibilne cevi (katetera), koji se umeće kroz grlić materice. Oni preostali mogu se zamrznuti za buduće pokušaje.

Trudnoća i porođaj.

Embrioni koji se usade u zid materice mogu rezultirati trudnoćom i rođenjem jedne ili više beba.

Šta da očekujete posle tretmana

Sve u svemu, procedura vantelesne oplodnje koja uključuje injekcije, stalno nadgledanje itd. je emotivno i fizički zahtevna za ženskog partnera. Superovulacija sa hormonima zahteva redovno vađenje krvi, svakodnevne injekcije (neke od njih su prilično bolne), česte posete ginekologu, kao i postupak uzimanja jajnih ćelija iz jajnika.

Ove procedure zahtevaju malo vremena za oporavak. Možda ćete osetiti grčeve tokom postupka. Lekar će vam verovatno savetovati da izbegavate naporne aktivnosti ostatak dana ili da se odmarate u krevetu nekoliko dana, u zavisnosti od vašeg stanja.

Zašto se radi VTO?

In vitro oplodnja može biti opcija lečenja ako:

Žena nema jajovode ili su jajovodi začepljeni.

Žena ima ozbiljnu endometriozu.

Muškarac ima nizak broj spermatozoida u spermi.

Inseminacija nije bila uspešna.

Neobjašnjiva neplodnost traje već duže vreme. Koliko dugo par odluči da sačeka često zavisi od starosti ženskog partnera i drugih ličnih faktora.

Preporučljivo je da se par testira na nasleđene poremećaje pre nego što se prenesu embrioni u matericu.

VTO se može izvršiti čak i ako:

Žena je imala operaciju “odvezivanja” jajovoda koja nije bila uspešna.

Žena nema jajovode.

Ženski jajovodi su začepljeni i ne mogu se popraviti.

VTO može se uraditi korišćenjem donatorskih jajnih ćelija kod žena koje ne mogu da proizvedu sopstvene jajne ćelije zbog starosti ili drugih razloga.

Koliko je uspešna VTO?

Broj žena koje rode bebu posle vantelesne oplodnje varira, u zavisnosti od mnogo različitih stvari.

Godine

Stopa uspešnosti jednog ciklusa VTO u kome su korišćene jajne ćelije majke je oko 30% do 40% za žene starosti 34 godina i mlađe, a zatim upešnost opada sve više nakon 35. godine. Starenje rezerve jajnih ćelija ima snažan uticaj na šanse da će postupak asistirane reproduktivne tehnologije rezultirati trudnoćom i zdravom bebom.

Uzrok neplodnosti

Neplodnost može biti uzrokovana problemima u reproduktivnom sistemu žene ili muškarca. Neki od ovih uzroka mogu da uključuju probleme sa jajovodima, sa ovulacijom ili sa spermom.

Prethodne trudnoće. Žena koja je već rodila živu bebu ima veće šanse da će imati uspešnu VTO nego žena koja nije rađala. Ova prednost se smanjuje kao se žena udaljava od ranih tridesetih.

Sopstvene jajne ćelije naspram donatorskih jajnih ćelija

Uspešnost VTO-a zavisi od toga da li su u postupku korišćene jajne ćelije majke ili donatorske jajne ćelije. Mnoge žene preko 40 godina odluče da koriste jajne ćelije donatora, što u velikoj meri poboljšava njihove šanse za rađanje zdrave bebe. Za svaki ciklus in vitro fertilizacije:

Kada se koriste sopstvene jajne ćelije, šanse za rađanje žive bebe opadaju sa 40% u poznim 20im na 30% kod žena koje imaju 38 godina, i na 10% kod žena koje imaju 43 godine.

Stopa živih rođenja je ista kod mlađih i starijih žena koje koriste donatorske jajne ćelije. Žene u kasnim 20im do sredine 40ih u proseku u 50% slučajeva rode živo dete ako koriste sveže (nezamrznute) embrione.

Zamrznuti embrioni ili sveži embrioni. Donatorski smrznuti embrioni iz prethodnog ciklusa VTO koji su otopljeni i prebačeni u matericu će manje verovatno rezultirati živim rođenjem nego donatorski sveži embrioni. Ali zamrznuti embrioni su jeftiniji i manje invazivni za žene, jer superovulacija i izvlačenje jajnih ćelija nije neophodno.

Rizici

In vitro fertilizacija (IVF) povećava rizik od sindroma hiperstimulacije jajnika i višeplodne trudnoće.

Sindrom hiperstimulacije jajnika, koji je retko opasan po život, javlja se u 0,5% do 2% svih ciklusa in vitro fertilizacije. Vaš lekar može da smanji ovaj rizik ako pomno prati vaše jajnike i nivoe hormona tokom superovulacije.

Oko 35% porođaja koji su rezultat asistiranih reproduktivnih tehnologija kao što je IVF proizvode više beba. Višeplodna trudnoća nosi visok rizik i za majku i za fetuse.

Postoji mogućnost da postoji veći rizik od urođenih defekata za bebe koje se začnu postupkom VTO. Razgovarajte sa svojim lekarom o ovim mogućim rizicima.

Vaš lekar će vam pomoći da odlučite koliko embriona da prenesete, sa ciljem da se uspostavi zdrava trudnoća sa jednim fetusom. Trebalo bi da razgovarate o ovoj odluci pre nego što ciklus lečenja počne a zatim opet neposredno pre transfera embriona. U zavisnosti od starosti i drugih faktora, možda ćete odlučiti da ograničite broj embriona koje ćete preneti na jedan, dva ili tri. Ako se više od dva embriona usade u materici, postoji mogućnost da se ostave samo jedan ili dva embriona kako bi se povećale šanse za zdravu trudnoću i opstanak beba.

Uspeh transfera embriona naspram rizika od višestruke trudnoće

Žena preko 35 godina starosti koja želi da maksimalno poveća šanse da zatrudni i iznese zdravu trudnoću možda će izabrati da prenese više embriona nego što bi to učinila mlađa žena. Ali tako se povećava rizik od višestruke trudnoće. Zbog rizika koji višeplodna trudnoća predstavlja za bebe, stručnjaci preporučuju da se ograniči broj prenesenih embriona, na onsovu godina i specifičnih okolnosti.

Žene preko 40 godina starosti imaju visoku stopu gubitka ploda kada koristite svoje jajne ćelije. Zato one često koriste donatorske jajne ćelije. U tom slučaju se starost donora računa kao faktor u odlučivanju koliko embriona preneti.

O čemu još treba da razmislite

Pušenje ima štetno dejstvo na plodnost i trudnoću. Pušačima je obično potrebno više ciklusa IVF da zatrudne nego nepušačima. Pušenje takođe ugrožava zdravlje ploda.

Korišćenje ultrazvuka u izvlačenju jajnih ćelija iz jajnika je manje skupo, manje rizično i invazivno nego izvlačenje jajnih ćelija pomoću laparoskopije.

Ako vi i vaš lekar brinete o tome da postoji mogućnost da ćete preneti genetski poremećaj vašem detetu, možete da uradite genetsku dijagnozu pre implantacije embriona. Neki genetski poremećaji mogu se identifikovati pre transfera embriona, čime se povećavaju šanse začeća zdravog deteta.