Vaginalni poremećaji u rasponu od hroničnih infekcija do vaginitisa, mioma i inkontinencije mogu narušiti vaše seksualno zdravlje i opšte blagostanje.

Imam 20 godina. Kolena su razdvojena, a noge su usidrene u hladnim metalnim uzengijama. Došla sam na pregled kod ginekologa, na mesto gde ni jedna žena ne želi da bude, jer me neprestani svrab, bol, i peckanje muče već dve godine i to je postalo toliko ozbiljno da jedva mogu da tolerišem donji veš, a kamoli „luksuz“ – tampone, odnose, i uske farmerke – nešto što inače ljudi uzimaju zdravo za gotovo.

Ovaj put sam imala sreće – ginekolog je postavio dijagnozu vulvarni vestibulitis i dao mi plan lečenja.

Moja priča nije jedinstvena. U nekom trenutku u životu, milioni žena pate od niza uobičajenih i manje uobičajenih ginekoloških ili uroloških problema, uključujući i hronične infekcije, vulvodiniju, vaginalnu suvoću, miome i inkontinenciju.

Iako je svako iskustvo (i dijagnoza) drugačije, mnoge žene će shvatiti da njihova bolest prevazilazi fizičke simptome i da utiče na njihov seksualny život, pa čak i njihovo opšte stanje uma.

U nastavku ćemo govoriti o najčešćim problemima „tamo dole“.

Vaginitis

Svrab, peckanje, i bol uzrokovani vaginitisom, odnosno poremećajem prirodne ravnoteže bakterija koje žive u svakoj zdravoj vagini. Ne postoji jedan uzročnik. Uobičajeni krivci uključuju hormonalne promene zbog pilula za kontracepciju, menopauze, ili trudnoće, kao i hroničnih zdravstvenih problema, kao što su HIV i dijabetes, koji slabe imuni sistem. Česti seksualni odnos i seks sa više partnera može biti takođe krivac. Od mnogih vrsta zaraznih i nezaraznih vaginitisa, sledeća četiri su najčešći.

Bakterijska vaginoza (BV) je najčešća vaginalna infekcija kod žena u reproduktivnom dobu. Žene sa bakterijskom vaginozom mogu da imaju obilni, redak sivkasto-beli sekret – ili mogu biti bez simptoma.

Neke studije ukazuju na to da lečenje bakterijske vaginoze može da izazove zapaljenje male karlice, što može dovesti do neplodnosti, tako da je važno da na vreme odete kod ginekologa. Na sreću, bakterijska vaginoza se lako tretira oralnim ili vaginalnim antibioticima.

Gljivične infekcije izazvane prekomernim razmnožavanjem kandide, gljivice koja normalno živi u vagini, takođe su česte; tri od četiri žene imaju barem jednu u nekom trenutku u životu. Žene mogu primetiti gust, beli sekret sa blagim mirisom. Međutim, mnoge žene se žale na svrab, osetljivost, ili iritaciju genitalija.

Genitalni herpes, simptomi i lečenje

Lečenje je bezbolno i lako; većina žena jednostavno ubace pred spavanje propisanu kremu ili meku supozitoriju ili mogu da uzmu oralni antigljivični lek. Supozitoriji deluju brže.

Atrofični vaginitis može da nastane ako dojite ili uzimate kontraceptivne tablete; oba mogu izazvati pad nivoa estrogena. Ovo stanje se oseća kao infekcija sa peckanjem, svrabom i bolom, ali nema aktivne infekcije. Tretmani kao što su estrogenske kreme ili vaginalni estrogenski prsten (koji postavlja lekar) mogu da pomognu.

Trihomonijaza, seksualno prenosiva bolest, može izazvati zelenkasto-žuti penasti iscedak, sa svrabom i peckanjem. Žene mogu primetiti iritaciju prilikom odnosa. Trihomonijaza se leči oralnim ili vaginalnim antibioticima.

Ako mislite da imate bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru. Korišćenje krema koje ćete kupiti u apoteci bez recepta će samo pogoršati problem ako imate neku drugu vrstu infekcije. I nikako nemojte ispirati vaginu. Ispiranjem vagine isbacuju se i zdrave bakterije koje su odgovorne za normalni sekret.

Vulvodinija

Zamislite da su vaginalno peckanje i bol tako jaki da ne možete da sedite udobno, nosite usku odeću ili imate odnos. To je stvarnost žena koje pate od vulvodinije. Neke trpe godinama pre pronalaženja pravog tretmana (ili čak bilo kakvog olakšanja).

Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje vulvodiniju, ali mogući uzroci uključuju povrede nerava u vulvi, preosetljivost na kandidu i grčevi mišića dna karlice. Najčešći oblik vulvodinije je sindrom vulvarnog vestibulitisa, koji utiče na sitne žlezde koje leže na vrhu i dnu vaginalnog otvora.

Genitalni herpes, simptomi i lečenje

Godinama se pacijenti tretiraju tricikličnim antidepresantima (da bi se blokirali receptori bola u vulvi), estrogenskim kremama i anesteticima, antikonvulzivima i operacijama. Ali noviji, manje invazivni tretmani čine čuda. Da suzbije bol i vrati seksualnu funkciju, američki lekar Kelog tretira neke pacijente sa kremom kapsaikin, specijalnom masti koja sadrži aktivni sastojak iz čili papričica. Ona bi mogla da izazove nelagodnost prilikom prvog kontakta, ali može dramatično smanjiti simptome.

Ako se stanje žene pogorša zbog preosetljivosti na kandidu – čak i blagi disbalans može da izazove svrab i peckanje – nedeljne doze oralnog antifungalnog leka tokom nekoliko nedelja ili meseci može da pomogne u ublažavanju simptoma.

Za pacijente koji imaju sekundarni poremećaj pod nazivom lihen dermatoze – grupa poremećaja kože u vulvi koji mogu da prouzrokuju jak svrab i / ili ožiljke – mešavina krema sa steroidima sa malo estrogenske kreme mogu pomoći da se izleči oštećenje vulvarnog tkiva i smanje simptomi.

Fizikalna terapija je još jedan vredan vid tretmana kod nekih pacijenata. Korekcijom neravnina, jačanjem mišića dna karlice (slojeva mišića koji se protežu između vaših nogu i podržavaju organe, mokraćnu bešiku, matericu, jajnike), i opuštanjem mišića koji su postali bolno zategnuti, ovi terapeuti mogu pomoći da se drastično smanji bol.

Vaginizmus

Ako imate vaginizmus – redak poremećaj – mišići koji okružuju vaginu nevoljno se grče tako čvrsto da ne možete imati seksualne odnose ili čak ubaciti tampon.

Konkretan uzrok vaginizmusa je nepoznat, ali, kao i kod vulvarnog vestibulitisa i inkontinencije usled stresa, fizikalna terapija može biti jako efikasna.

Fizikalna terapija može drastično smanjiti simptome-bez neželjenih efekata lekova.

Na fizikalnoj terapiji žene nauče da pravilno rade vežbe kod kuće, da nežno protežu i masiraju mišiće.

Ako simptomi opstaju uprkos fizikalnoj terapiji, lekar može da ubrizga botoks da parališe mišiće i spreči grčeve u trajanju do šest meseci.

Ostali tretmani za vaginizimus uključuju seksualnu terapiju, lekove kao što su valijum, i hipnoterapiju.

Vaginalna suvoća

Vaginalna suvoća može da izazove bol, iritaciju i svetlo krvarenje tokom seksualnog odnosa – i to je problem koji može da se desi ženama svih uzrasta.

Najveća zabluda je da suvoća vagine utiče samo na žene u postmenopauzi.

Za žene pre menopauze, najčešći uzroci vaginalne suvoće uključuju dojenje, određene lekove, kao što su antidepresivi i pilule za kontrolu rađanja koje sadrže samo progestin, i neka hronična zdravstvena stanja kao što su dijabetes i multipla skleroza. Za mnoge žene, lubrikanti na bazi vode mogu ublažiti nelagodnost tokom polnog odnosa.

U težim slučajevima, vaginalna krema sa estrogenom ili vaginalni estrogenski prsten može da pomogne da se obnovi vaginalna vlažnost i da seksualni odnos bude mnogo udobniji.

Inkontinencija

Više od trećine odraslih žena ima inkontinenciju (nevoljno ispuštanje urina) u nekom trenutku u svom životu.

Za neke žene, inkontinencija nastaje kada se poveća pritisak na bešiku ili donji stomak, kao što je slučaj kada kijate, kada kašljete, ili tokom vaginalnog odnosa.

Nevoljno ispuštanje urina tokom seksualnog odnosa je jednako problematično i zamorno kao curenje urina kada trčite, ili igrate tenis.

Najšire priznat uzrok inkontinencije usled stresa je trudnoća (naročito ako ste imali dug ili traumatičan vaginalni porođaj), ali faktori mogu biti i hronično napinjanje usled zatvora, gojaznost, i prethodne operacije karlice.

Kegelove vežbe [koje jačaju mišićo dno karlice ponovljenim grčenjem i opuštanjem mišića nisu dovoljne za jačanje oslabljenih mišića od porođaja, ali fizioterapeut specijalizovan za disfunkciju karlice može da pomogne u ispravljanju strukturih abnormalnosti i oslabljenih mišića koji uzrokuju curenje urina.

Ili možete da ispraznite bešiku neposredno pre seksa. Moguće je ubaciti i male, po meri pravljenje silikonske čepove u uretru neposredno pre polnog odnosa.

Miomi

Oko 77% žena ima fibroide, ali većina to i ne zna. U mnogim slučajevima nema nikakvih simptoma. Rast i razvoj ovih tumora materice, koji su kancerogeni samo 0,1% vremena, podstaknut je talasom hormona koji žene iskuse tokom svojih plodnih godina.

Fibroidi se često prirodno povlače posle menopauze. Ali ako osetite grčeve u materici, obilno krvarenje tokom menstruacije, i bolne odnose, treba vam lečenje – i histerektomija nije jedina opcija. Ako hirurg ne može ukloniti miome (i ostaviti matericu netaknutu), on ili ona može preporučiti postupak pod nazivom embolizacija arterije materice, što smanjuje dotok krvi i prisiljava miome da se smanjuju.

Još manje invazivni je noviji nehirurški tretman ultrazvukom, koji rastvara miome toplotom. Žene obično već sutradan mogu da se vrate na posao i prijavljuju minimalne ili nikakve sporedne efekte.