Većina ljudi će imati jaku želju da dobije dete u nekom trenutku tokom svog života.
Razumevanje šta definiše normalnu plodnost je presudno za pomoć osobi ili bračnom paru,
kako bi znali kada je vreme da potraže pomoć. Većina parova (otprilike 85%) postići će trudnoću
u roku od jedne godine od početka pokušaja. Samo 7% parova začeće u drugoj godini.
Kao rezultat toga, sterilitet je definisan kao nemogućnost začeća u roku od 12 meseci. Ovu
dijagnozu stoga deli 15% parova koji pokušavaju začeti.
Dakle, kada je u pitanju sterilitet kod žena simptomi se obično odnose na nemogućnost začeća
u roku od godinu dana od početka pokušaja, pri čemu se podrazumeva da par ima redovne,
nezaštićene odnose.
Obično se preporučuje da potražite pomoć reproduktivnog endokrinologa ako se začeće nije
desilo u roku od 12 meseci. Međutim, postoje različiti scenariji u kojima se može preporučiti da
pomoć ipak potražite ranije:
 Nepravilni menstrualni ciklusi: Kada žena ima redovne menstruacije, definisane kao
redovni ciklusi koji se dešavaju svakih 21 do 35 dana, to skoro uvek ukazuje na to da
redovno ovulira. Ovulacija jajne ćelije nastaje otprilike 2 nedelje pre početka sledećeg
ciklusa. Ako žena ima cikluse u razmacima većim od 35 dana, to može ukazivati na to da
ne ovulira predvidljivo, ili da čak uopšte ne ovulira. Ovulacija jajne ćelije je od suštinske
važnosti za trudnoću.
 Uzrast žene od 35 ili više godina: Iz nejasnih razloga broj jajnih ćelija se smanjuje
velikom brzinom kako žena stari. Pored toga, kako dolazi do starenja, kvalitet jajne ćelije
ili verovatnoća da će jajna ćelija biti genetski normalna opada.
 Istorija karličnih infekcija ili polno prenosivih bolesti: Seksualno prenosive infekcije,
poput hlamidije ili gonoreje, mogu izazvati upalu i trajne ožiljke jajovoda. Prisustvo
otvorenih jajovoda je od suštinskog značaja za prirodno začeće, jer spermatozoidi
moraju da prođu kroz jajovode kako bi došli do i oplodili ovulirano jajašce.
 Poznati fibroidi materice ili polipi endometrijuma: Poremećaji materice, poput fibroida
koji i polipa endometrijuma, mogu ugroziti interakciju endometrijuma (sluznice
materice) i embriona kako bi smanjili stopu implantacije i trudnoće. Ove nepravilnosti
takođe mogu izazvati nepravilno krvarenje između menstrualnih ciklusa. Glavni pristup
ispravljanju ili uklanjanju ovih abnormalnosti materice je histeroskopija.
 Poznate abnormalnosti semene tečnosti muškog faktora: Ako muški partner ima
anamnezu neplodnosti kod prethodnog partnera ili ako postoje nepravilnosti u njegovoj

analizi semene tečnosti, tada se savetuje ranija procena plodnosti, u idealnom slučaju u
roku od 6 meseci od pokušaja postizanja trudnoće.
Šta je uključeno u procenu plodnosti?
Istorija bolesti i fizikalni pregled – Prvo i najvažnije, lekar za plodnost će vam uzeti veoma
detaljnu istoriju bolesti i plodnosti. Vaš lekar može da vam postavi mnoga od sledećih pitanja:
Koliko dugo pokušavate da zatrudnite? Koliko često imate seks? Da li imate bolove tokom
menstruacije ili odnosa? Da li ste ranije bili trudni? Šta se dogodilo sa vašim prethodnim
trudnoćama? Jeste li imali seksualno prenosivih infekcija ili abnormalnih ginekoloških briseva?
Koliko često imate menstrualni ciklus? Imate li medicinskih problema ili prethodnih operacija?
Da li imate porodičnu anamnezu zbog zdravstvenih problema? Ova i mnoga druga pitanja
pomoći će lekaru da dizajnira specifičnu procenu i potencijalni tretman za vas.
Transvaginalni ultrazvuk – Ultrazvuk je važno sredstvo za procenu strukture materice, jajovoda i
jajnika. Ultrazvuk može otkriti abnormalnosti materice kao što su fibroidi i polipi, distalna
okluzija jajovoda i nenormalnosti jajnika, uključujući ciste jajnika. Uz to, transvaginalni ultrazvuk
pruža mogućnost vašem lekaru da proceni relativni broj raspoloživih jajašaca.
Laboratorijsko testiranje – U zavisnosti od rezultata prethodne procene, vaš lekar može zatražiti
određene pretrage krvi. Najčešći od ovih testova uključuju merenje nivoa određenih hormona,
poput estradiola i FSH, koji su povezani sa funkcijom jajnika i ukupnim brojem jajašaca; TSH koji
procenjuje funkciju štitne žlezde; i prolaktin, hormon koji može uticati na menstrualnu funkciju
ako je povišen.
Histerosalpingogram (HSG) – Ovaj test je neophodan za procenu prohodnosti jajovoda,
oštećenja materice kao što su fibroidi i polipi i ožiljavanja materične šupljine (Ashermanov
sindrom). Mnoge nepravilnosti materice i jajovoda koje otkriva HSG mogu se hirurški ispraviti.
Analiza semene tečnosti – Analiza sperme je glavni test za procenu plodnosti muškog partnera.
Analiziraju su četiri parametra: 1) zapremina sperme (treba da bude najmanje 1,5 do 2 ml),
zatim 2) koncentracija sperme (normalna koncentracija treba da bude najmanje 20 miliona
spermatozoida na 1 ml sperme); 3) pokretljivost ili kretanje spermatozoida (normalna
pokretljivost treba da bude najmanje 50%) i (4) morfologija, odnosno oblik (nenormalnost u bilo
kojem od regiona spermatozoida može ukazivati na nepravilnu funkciju sperme i ugroziti
sposobnost spermatozoida da oplodi jajašce).
Koji su najčešći uzroci steriliteta?
1) Starost majke: sterilitet kod žene je danas najčešće uzrokovan starijim uzrastom majke. Iz
nepoznatih razloga, kako žene stare, broj jajašca se smanjuje velikom brzinom. Kako se dešava

starenje, smanjuje se i kvalitet jajašca ili verovatnoća da će jajašce biti genetski normalno. Žena
je retko plodna iznad 45 godina.
2) Poremećaji ovulacije: Normalna i redovna ovulacija, odnosno oslobađanje zrele jajne ćelije,
je neophodna da žena prirodno začne. Ovulacija se često može predvideti održavanjem
menstrualnog kalendara ili korišćenjem kompleta za predviđanje ovulacije. Mnogo je
poremećaja koji mogu uticati na sposobnost žene da normalno ovulira. Najčešći poremećaji koji
utiču na ovulaciju uključuju sindrom policističnih jajnika, hipogonadotropni hipogonadizam (od
problema sa signalizacijom u mozgu) i insuficijencija jajnika. Ako su vaši ciklusi retki ili
neredovni, trebalo bi da se obratite lekaru za dalje testiranje.
3) Tubalna okluzija (blokada): Kao što je prethodno rečeno, istorija seksualno prenosivih
infekcija, uključujući hlamidiju, gonoreju ili karličnu upalnu bolest, može predisponirati ženu da
ima začepljene jajovode. Okluzija tubula je uzrok za sterilitet kod žene, jer ovulirano jajašce ne
može biti oplođeno spermatozoidom ili ne može da dođe do šupljine endometrijuma. Ako su
oba jajovoda blokirana, tada je potrebna in vitro oplodnja.
4) Miomi materice: Fibroidi su veoma česti i samo prisustvo ne mora nužno uzrokovati sterilitet
kod žene. Postoje razne vrste fibroida, ali za tzv. submukozne fibroide je dokazano da smanjuju
stopu trudnoće, otprilike za 50%. Njihovo uklanjanje će udvostručiti stopu trudnoće.
5) Polipi endometrijuma: ovo su prstolike izrasline u materničnoj šupljini koje nastaju na
endometrijumu materice. Ove abnormalnosti su retko povezane sa karcinomom, ali polipi mogu
u nekim studijama da smanje plodnost i do 50%. Uklanjanje polipa minimalno invazivnom
procedurom histeroskopijom povezano je sa udvostručenjem trudnoće.
6) Muški faktori koji utiču na funkciju sperme: Neplodnost muških faktora povezana je kao
faktor koji doprinosi neplodnosti u 40-50% slučajeva i kao jedini uzrok neplodnosti u 15-20%
slučajeva. Ako se utvrdi da je analiza sperme abnormalna, obično se prvo ponavlja da bi se
potvrdila abnormalnost. Nakon što se potvrdi, muški partner se upućuje reproduktivnom
urologu, naročito ako je abnormalnost ozbiljna. U nekim slučajevima reproduktivni urolog može
poboljšati funkciju sperme tako što će preporučiti određene promene načina života, pomoću
hormonskih tretmana ili operativnim zahvatima. Međutim, u većini slučajeva funkcija sperme se
ne može poboljšati i zato svaki pokušaj trudnoće može zahtevati dodatne tretmane ili postupke.
7) Endometrioza: Endometrioza je stanje pri kojem se ćelije koje su veoma slične onima koje se
nalaze u šupljini materice, ili endometrijumu, nalaze izvan materične šupljine. Ovo stanje se
javlja u otprilike 10-50% žena u reproduktivnom dobu i može se povezati sa neplodnošću kao i
sa bolom tokom odnosa i/ili menstruacije. Ako se utvrdi endometrioza, može se hirurški ukloniti
raznim metodama, a njeno uklanjanje može dovesti do smanjenja bola, kao i poboljšanja
sposobnosti prirodnog začeća.

8) Nepoznati uzroci/drugo: Ponekad potpuna procena ne otkriva uzrok steriliteta. To se događa
u otprilike 15% slučajeva. Srećom, čak i kada uzrok steriliteta nije poznat, razni tretmani plodnosti mogu prevazići ovo i na kraju dovesti do rađanja zdrave bebe.