Kroz niz godina su rađena istraživanja o tome da li vreme utiče na naše raspoloženje i da li uslovljava našu efektvnost tog dana.

Utvrđeno je da postoji korelacija u odnosu između vremena i trenutnog raspoloženja, naročito kad je vlažnost vazduha u pitanju. Pored vlažnosti, veliki uticaj su po istraživanjima imale visina temperature i dužina sunčanih sati tokom dana. Tako povećana vlažnost povećava pospanost, dok porast temperature povećava uznemirenost, odnosno čini ljude anksioznijim. Dužina sunčanih sati utiče na nivo optimizma u smeru, što duže sunce sija, optimizam je veći. Sem optimizma, energičnost takođe ima veze sa promenom vremena. Lep i sunčan dan, naročito u prolećnom periodu ima za rezultat „buđenje“ iz zimskog sna, pa samim tim i bolje raspoloženje kod ljudi, bolje pamćenje i veći nivo spoznaje.

Sunce je najviše odgovorno za naše „sunčano“ raspoloženje i to zbog činjenice da sunčano vreme utiče na ljude, tako što oslobađa neurotransmiter serotonin koji nas „budi“ i čini nas veselijim i srećnijim, dok oblačno vreme aktivira melatonin koji deluje obrnuto. Naravno, iz ovog navoda treba izuzeti hronična oboljenja koja metereopatske promene dodatno povećavaju. Ovde govorimo o promeni raspoloženja kod zdravih ljudi.

Iako je vremenska prognoza neka vrsta preduslova za bolji, ili manje lepši dan, ipak je na nama da ublažimo negativan uticaj njenog ishoda. Kad se probudimo i vidimo tmurne oblake napolju, treba da činimo ono što nas u tom trenutku čini zadovoljnim, stvorimo neku vrstu rituala koji će izdržati sve promene u spoljašnjoj sredini. Ako je to Vaša omiljena pesma, pojačajte je.

Možda Vas ispijanje kafe čini srećnijim, a i pomogne u razbuđivanju, ili ako morate ići negde napolje po kišnom vremenu, neka vam to čini zadovoljstvo tako što ćete videti svoje prijatelje ili sebi drage osobe i vedrim temama razbiti sumornost.