Previše alkohola dovodi do ozbiljnih zdravstvenih rizika. Pored neposrednih zdravstvenih problema kao što su problemi sa kožom, mučnina i glavobolja, prekomerno konzumiranje alkohola nosi sa sobom ozbiljne dugoročne rizike po zdravlje.

Uticaj alkohola na zdravlje

Zdravstveni rizici povezani sa prekomernim konzumiranjem alkohola su stvaranje ugruška krvi koje dovodi do bolesti srca,  zatim zapaljenje jetre, stomačni čirevi i ranice od povraćanja, bolesti disajnih organa i nutritivne deficijencije (nedostatak hranljivih materija, vitamina i minerala). Previše alkohola takođe izaziva seksualne probleme (na primer, preterana upotreba alkohola inhibira nerve neophodne za erekciju), može da izazove osteoporozu, pa čak i smrt.

Na primer, postoje čvrsti dokazi da ljudi koji puno piju (otprilike preko 220 ml žestokog pića ili 5 litara piva nedeljno) imaju dva puta veće šanse da umru od moždanog udara ili srčanog udara. Povećan je i rizik od raka. Čak i umereno konzumiranje alkohola povećava šanse za rak dojke, stomačni rak i rak pluća.

Osim toga, konzumiranje alkohola doprinosi višku kilograma i gojaznosti. Jedna čaša belog vina ima 85 kalorija, džin i tonik 140 a pola litre piva može da sadrži do 300 kalorija.

Uticaj alkohola na mozak

Naučnici se slažu da je alkohol toksičan i da hronična zloupotreba alkohola može dovesti do oštećenja svih organa – uključujući mozak. Istraživanja su pokazala da konstantno konzumiranje alkohola ima negativan uticaj na mozak, motorne funkcije i misaone procese. Postoje dokazi da značajna oštećenja mogu da se dese u nekoliko regiona mozga posle samo četiri dana konzumiranja alkohola, da se javljaju tokom pijanstva, kao i da je proces pre svega nekrotičnog karaktera, što znači da moždane ćelije bivaju nepovratno oštećene. Drugim rečima, oštećenja mozga uzrokovana alkoholom javljaju se tokom pijanstva, kao i tokom oporavka.

Alkoholičari ili ljudi koji se povremeno napijaju imaju  smanjenu sposobnost učenja, prisećanja, donošenja odluka, a ponekad im nedostaje i  sposobnost da žive život punim plućima. Alkohol selektivno ometa oblasti mozga koje inkorporiraju nove podatke u ispravne motorne funkcije – zato pijan čovek nema dobru motoriku. ABlkohol potiskuje aktivnost u delovima mozga koji imaju ulogu da prate i procesiraju vizuelne informacije.

Generalno se veruje da samo alkoholičari imaju problem, ali istraživanja pokazuju da opijanja takođe utiču na kognitivne performanse. Postoje dokazi da ponovljena, iznenadna napijanja povećavaju nivo alkohola u mozgu, a potom apstinencija izaziva više štete u mozgu nego da se ista količina alkohola uzima neprekidno u istom vremenskom trajanju.

Neposredni rizici po zdravlje

Preterana upotreba alkohola ima neposredne posledice koje povećavaju rizik od mnogih štetnih zdravstvenih stanja. Ove neposredne posledice su najčešće posledica opijanja i uključuju sledeće:

• Slučajne povrede, uključujući i saobraćajne povrede, padove, davljenja, opekotine, i nenamerne povrede vatrenim oružjem.

• Nasilje, uključujući i nasilje ispoljeno prema partnerima i zlostavljanje dece. Oko 35% žrtava navode da su počinioci pod uticajem alkohola.

• Rizično seksualno ponašanje, uključujući i nezaštićeni seks, seks sa više partnera, kao i povećan rizik od seksualnog zlostavljanja. Ovakva ponašanja mogu da dovedu do neželjene trudnoće ili polno prenosivih bolesti.

• Pobačaji i mrtvorođena deca, kao i kombinacija fizičkih i mentalnih defekata kod novorođenčadi koji traju ceo život.

• Trovanje alkoholom, koje je rezultat visokog nivoa alkohola u krvi ometa centralni nervni sistem i može da izazove gubitak svesti, nizak krvni pritisak, visoku temperaturu, komu, respiratorne probleme, i smrt.

Dugoročni zdravstveni rizici

Vremenom prekomerna upotreba alkohola može dovesti do razvoja hroničnih bolesti, neuroloških oštećenja i socijalnih problema.

• neurološki problemi, uključujući i demenciju, moždani udar i neuropatija.

• kardiovaskularni problemi, uključujući i infarkt miokarda, kardiomiopatiju, atrijalnu fibrilaciju i visok krvni pritisak.

• psihički problemi, uključujući depresiju, anksioznost, i samoubistvo.

• Socijalni problemi, uključujući nezaposlenost, gubitak produktivnosti i problemi u porodici.

• Rak usta, grla, jednjaka, jetre, debelog creva, i dojki. Uopšteno govoreći, rizik od raka povećava sa povećanjem količine alkohola koja se konzumira.

• oboljenja jetre, uključujući:

– Alkoholni hepatitis.

– Ciroza

– Među osobama sa hepatitisom C, pogoršanje funkcije jetre i ometanje lekova koji se koriste za lečenje ove bolesti.

• Drugi gastrointestinalni problemi, uključujući pankreatitis i gastritis.