Definicija toksoplazmoze

Toksoplazmoza je infektivna bolest koju izaziva jednoćelijski parazitski organizam Toxoplasma gondii. Iako većina ljudi ne iskuse nikakve simptome, bolest može biti veoma ozbiljna, pa čak i fatalna za fetus, novorođenčad i ljude sa oslabljenim imunim sistemom (na primer na osobe koje imaju sidu).

Opis toksoplazmoze

Toksoplasma gondii izaziva infekcije koje mogu biti akutne ili hronične. Kod oko 60% zdravih odraslih koji se zaraze, toksoplazma ne izaziva nikakve simptome (asimptomatska je). Većina preostalih 40% iskusi blage simptome slične gripu, blago povišenu temperaturu i umor koji nestaju bez lečenja za samo nekoliko nedelja. Ako ste jednom bili izloženi toksoplazmi, ponovna infekcija neće se desiti, pod uslovom da ste zdrava osoba. Međutim, osobe sa oslabljenim imunitetom, kao što su ljudi sa HIV-om ili sidom, mogu imati ozbiljne simptome koji su opasni po život i koji se iznova vraćaju. Infekcija fetusa ili novorođenčeta toksoplazmom gondii može da izazove ozbiljna neurološka oštećenja sluha, slepilo, mentalnu retardaciju i smrt. Kada fetus dobije infekciju preko majke, to se zove kongenitalna toksoplazmoza.

Kako se prenosi toksoplazma?

Organizam koji izaziva toksoplazmozu može se preneti na četiri načina. Najčešći način je kroz kontakt sa fekalijama zaražene mačke. Mačke su primarni nosioci i one se inficiraju tako što pojedu glodare i ptice zaražene T. gondii. Kada mačka svari zaraženo meso, toxoplasma gondii se razmnožava u crevima mačke i proizvodi milione jajašaca koja se zovu oociste. Oociste se izlučuju u izmetu mačke svaki dan dve nedelje. Veliki broj mačaka je zaražen ovim parazitom.

Oociste nisu u stanju da proizvedu infekciju do oko 24 sati nakon što se izluče kroz izmet, u toplim klimatskim uslovima i još duže u hladnim klimatskim uslovima. Međutim, one ostaju infektivne u vodi ili vlažnom tlu oko godinu dana. Ljudi se zaraze kada dođu u kontakt sa oocistama i slučajno ih unesu i digestivni sistem, dok prazne kutiju sa peskom, igraju se u kontaminiranom pesku, rade u bašti ili pojedu neoprano povrće i voće koje se navodnjava vodom u kojoj se nalazi zaraženi mačji izmet.

Drugi način da se ljudi zaraze T. gondii je konzumiranje sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa. Kada goveda, ovce ili druga stoka pasu na područjima kontaminiranim mačjim izmetom, oni postaju nosioci bolesti. Toksoplazma formira ciste u mišićima i mozgu ovih životinja. Kada ljudi jedu sirovo ili nedovoljno pečeno zaraženo meso, zidovi cista se rastvaraju u ljudskom digestivnom traktu i postaju aktivno zaraženi. Ciste se mogu uništiti zamrzavanjem ili dovoljnim kuvanjem mesa.

Jedini oblik direktnog prenošenja toksoplazme gondii sa osobe na osobu jeste sa majke na fetus tokom trudnoće. Ovaj prenos dešava se samo ako je majka u akutnom ili aktivnom stadijumu infekcije, kada organizam cirkuliše u majčinoj krvi. Procenjuje se da oko jedna trećina žena sa aktivnom infekcijom prenese infekciju na fetus. Žene koje su bile zaražene šest meseci ili više pre začeća ne prenose infekciju na fetus, jer je parazit postao neaktivan i formirao je ciste sa debelim zidovima u mišićima i drugim tkivima tela. Reaktiviranje infekcije kod zdravih osoba je izuzetno retko. Žene koje jednom rode dete zaraženo toksoplazmom ne prenose infekciju na fetus tokom naredne trudnoće, osim ako imaju oslabljen imunitet (na primer, usled side) i ponovo imaju infekciju.

Konačno, pojedinci mogu da se inficiraju preko krvi i transplantacije organa iz zaražene osobe.

Uzroci i simptomi

Kod fetusa ozbiljnost infekcije zavisi od vremena prenosa. Fetusi koji steknu infekciju tokom prvog trimestra trudnoće često se rode mrtva ili umiru ubrzo nakon rođenja. Fetusi koji steknu infekciju kasno u trudnoći često ne pokazuju simptome kad se rode.

Jake infekcije dovode do neuroloških poremećaja, nenormalanog tonusa mišića, gluvoće, delimičnog ili potpunog slepila i mentalne retardacije. Ova stanja ne moraju biti prisutna odmah po rođenju, posebno ako se infekcija dogodila kasno u trudnoći. Oštećenja vida posebno imaju tendenciju da se pojave kasnije u životu.

Mala deca mogu da dobiju toksoplazmozu na isti način kao odrasli. Međutim, simptomi i komplikacije kada je bolest stečena po rođenju imaju tendenciju da budu mnogo blaža nego sa urođenom toksoplazmozom.

Deca i odrasli sa oslabljenim imunim sistemom imaju visok rizik od razvoja ozbiljnih simptoma, uključujući moždanu toksoplazmozu, zapaljenje mozga (encefalitis), slabost ili utrnulost jedne strane tela, poremećaje raspoloženja i ličnosti, poremećaji vida, grčenje mišića i teške glavobolje . Ako se ne leči, cerebralna toksoplazmoza može da dovede do kome i smrti.

Kada da pozovete lekara

Žene koje veruju da su se zarazile neposredno pre začeća i tokom trudnoće treba odmah da pozovu lekara. Lečenje je moguće tokom trudnoće. Simptomi kod novorođenčeta mogu da budu očigledni tokom ispitivanja novorođenčeta. Ako nisu, roditelji treba da konsultuju svog lekara ukoliko uoče da njihovo dete ima bilo kakve neurološke komplikacije ili probleme sa vidom ili se ne razvija dobro.

Dijagnoza

Dijagnoza toksoplazmoze se vrši na osnovu kliničkih znakova i laboratorijskih analiza. Testovi krvi detektuju povećane količine proteina ili antitela koja se proizvode kao odgovor na infekciju T. gondii. Nivoi antitela mogu godinama biti povišeni čak i kada bolest nije aktivna. Amniocenteza (uzimanje uzorka amnionske tečnosti) između 20. i 24. nedelje trudnoće može otkriti toksoplazmozu u fetusu.

Lečenje toksoplazmoze

Većini zdravih ljudi koji dobiju toksoplazmozu nije potrebno lečenje, jer je zdrav imuni sistem u stanju da kontroliše bolest. Simptomi obično nisu prisutni. Blagi simptomi mogu se ukloniti uzimanjem ibuprofena i sličnih lekova koji se inače koriste za ublažavanje simptoma gripa. Pastile za grlo i odmor takođe mogu olakšati simptome.

Korist od lečenja žena koje imaju toksoplazmozu tokom trudnoće gotovo uvek nadmašuju sve rizike. Lečenje se vrši antibioticima i antimikrobnim lekovima. Prenos toksoplazmoze sa majke na fetus može se sprečiti ili umanjiti ako majka uzima antibiotik Spiramicin. Kasnije u trudnoći, ukoliko fetus dobije toksoplazmozu od majke, lečenje antibiotikom Pirimethamin (Daraprim, Fansidar) i folinskom kiselinom (aktivni oblik folne kiseline) može biti efikasno. Bebe rođene sa toksoplazmozom, koje pokazuju simptome bolesti mogu se lečiti Pirimethaminom, Microsulfonom i folinskom kiselinom. Zdravoj deci starijoj od pet godina obično ne treba lečenje. Zaraženim osobama sa oslabljenim imunim sistemom može biti potrebno lečenje tokom čitavog života da bi se sprečilo ponavljanje infekcije.

Prognoza

Prognoza je loša kada se kongenitalna toksoplazmoza stiče tokom prva tri meseca trudnoće. Obolela deca umiru u detinjstvu ili trpe oštećenja centralnog nervnog sistema koja mogu da dovedu do fizičke i psihičke retardacije. Infekcija kasnije u trudnoći često rezultira samo blagim simptomima, ako se i jave. Prognoza kod odraslih sa jakim imunim sistemom je odlična. Bolest obično nestaje sama od sebe nakon nekoliko nedelja. Međutim, prognoza za ljude sa oslabljenim imunitetom nije tako pozitivna. Toksoplazmoza može biti fatalna za sve pacijente, posebno imunokompromitovane individue sa AIDS-om, a posebno ako se ne leči.

Prevencija

Ne postoje lekovi koji mogu eliminisati ciste T. gondii iz životinjskog ili ljudskog tkiva. Ljudi mogu da smanje rizik od oboljevanja od toksoplazmoze primenom sledećih mera:

Zamrzavanje hrane -12 ° C i kuvanje hrane na 67 ° C ubija ciste.

Pranje površina i kuhinjske opreme koji dolaze u dodir sa sirovim mesom.

Deca i trudnice treba da se drže podalje od mačaka i njihovog izmeta.

Svakodnevno pražnjenje kutije sa peskom u kojoj mačka izbacuje izmet, jer oociste postaju infektivne tek nakon 24 sata od izlučivanja izmeta.

Čuvati mačke od infekcije tako što ćete ih hraniti suvom, konzerviranom ili kuvanom hranu i sprečavanjem da love glodare i ptice.

Pranje ruku posle aktivnosti na otvorenom koje uključuju dodir sa zemljom i korišćenjem rukavica kada se bavite baštovanstvom

Roditeljska briga

Strah od zaraze tokom trudnoće je najčešća roditeljska briga. Kada se otkrije da je fetus zaražen rano u trudnoći, roditelji se suočavaju sa odlukom da li da nastave trudnoću s obzirom na verovatnoće ozbiljnih komplikacija za fetus.