Toplotni udar je najozbiljniji oblik zdravstvenog problema uzrokovanog toplotom, i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ako sumnjate da neko ima toplotni udar – takođe poznat kao sunčanica – treba smesta da pozovete 194 i pružite prvu pomoć dok ne stigne hitna.

Toplotni udar može da ubije ili izazove oštećenje mozga i drugih unutrašnjih organa. Iako toplotni udar uglavnom pogađa ljude preko 50 godina starosti, on takođe pogađa zdrave mlade sportiste.

Toplotni udar se često javlja kao uznapredovali oblik blažih bolesti izazvanih toplotom kao što su toplotni grčevi, gubitak svesti, i iscrpljenosti usled toplote. Ali toplotni udar se može desiti čak i ako nema prethodno znakova toplotnih bolesti.

Toplotni udar je rezultat dužeg izlaganja visokim temperaturama – obično u kombinaciji sa dehidratacijom – što dovodi do otkazivanja telesnog sistema za regulisanje temperature. Medicinska definicija toplotnog udara je stanje tela koje meri temperaturu od 40,5. Komplikacije zahvataju centralni nervni sistem, nakon izlaganja visokim temperaturama. Ostali simptomi su mučnina, napadi, konfuzija, dezorijentacija, a ponekad i gubitak svesti ili koma.

Simptomi toplotnog udara

Osnovni simptom toplotnog udara je temperatura tela preko 40,5 stepeni.

Ali gubitak svesti može biti prvi znak.

Ostali simptomi su:

Pulsirajuća glavobolja

Vrtoglavica i osećaj nesvestice

Izostajanje znojenja uprkos spoljašnjoj toploti

Crvena, topla i suva koža

Slabost mišića ili grčevi

Mučnina i povraćanje

Ubrzani rad srca

Brzo, plitko disanje

Promene u ponašanju kao što su konfuzija, dezorijentacija, ili teturanje

Napadi

Nesvestica

Prva pomoć za toplotni udar

Ako sumnjate da neko ima toplotni udar, odmah pozovite 194 ili odvezite osobu u bolnicu. Svako odlaganje lekarske pomoći može biti fatalno.

Dok čekate da stigne hitna, započnite pružanje prve pomoći. Premestite osobu u klimatizovanu prostoriju – ili barem hladnu prostoriju ili u hlad – i uklonite svu nepotrebnu odeću.

Ako je moguće, izmerite telesnu temperaturu osobe i pokušajte da je spustite na 38 stepeni.

Strategije rashlađivanja:

Usmerite ventilator da duva na osobu ili mašite nečim oko osobe da je rashladite vazduhom dok u isto vreme osobu treba hladiti vlažnim sunđerom ili vodom iz baštenskog creva.

Stavite pakete leda ispod pazuha pacijenta, na prepone, vrat i leđa. Pošto su krvni sudovi na ovoj oblasti blizu površine kože, njihovim hlađenjem se može smanjiti telesn temperatura.

Potopite pacijenta u tuš kabinu ili kadu napunjene hladnom vodom.

Ako vozilo hitne pomoći kasni, pozovite hitnu pomoć za dodatna uputstva kako da pružite prvu pomoć.

Nakon što se oporavite od toplotnog udara, verovatno ćete biti osetljiviji na visoke temperaturame tokom sledeće nedelje. Zato je najbolje da izbegavate toplo vreme i intenzivne vežbe, sve dok vam lekar ne kaže da je bezbedno da nastavite sa svojim normalnim aktivnostima.

Faktori rizika za toplotni udar

Toplotni udar najčešće pogađa starije ljude koji žive u stanovima i kućama koje nemaju klima uređaj ili dobar protok vazduha. U ostale visokorizične grupe spadaju ljudi svih uzrasta koji ne piju dovoljno vode, imaju hronične bolesti ili koji piju prekomerne količine alkohola.

Toplotni udar je tesno povezan sa toplotnim indeksom, koji predstavlja merilo koliko vam je toplo kada se kombinuju efekti relativne vlažnosti i temperature vazduha. Relativna vlažnost vazduha od 60% ili više otežava isparavanje znoja, pa se smanjuje sposobnost tela da se samo hladi.

Rizik od toplotnog udara dramatično se povećava kada se toplotni indeks popne do32 stepena. Dakle, važno je – posebno tokom toplotnih talasa – da obratite pažnju na toplotni indeks, kao i da zapamtite da direktna izloženost suncu može da poveća toplotni indeks za 15 stepeni.

Ukoliko živite u urbanoj zoni, možete biti posebno skloni toplotnom udaru tokom dužeg talasa vrućine, naročito ako atmosferski uslovi stagniraju i loš je kvalitet vazduha. „Efekat toplotnog ostrva“ znači da asfalt i beton skupljaju toplotu u toku dana i postepeno je oslobode noću, što rezultira većim noćnim temperaturama.

Ostali faktori rizika povezani sa toplotnim udarom uključuju:

Godine. Odojčad i deca do 4 godine i odrasli preko 65 godina posebno su ranjivi jer se sporije prilagođavaju povećanju temperature.

Zdravstveni problemi. Bolesti srca, pluća, bubrega, gojaznost ili pothranjenost, visok krvni pritisak, dijabetes, mentalne bolesti, anemija srpastih ćelija, alkoholizam, opekotine, kao i sve bolesti koje izazivaju groznicu.

Lekovi. Antihistamini i dijetalne pilule, diuretici, sedativi, stimulansi, lekovi protiv epileptičnih napada (antikonvulzivi), lekovi za srce i krvni pritisak kao što su beta-blokatori i vazokonstriktori i lekovi za psihijatrijske bolesti poput antidepresiva i antipsihotika. Nelegalne droge poput kokaina i metamfetamina, takođe su povezane sa povećanim rizikom od toplotnog udara.

Toplotnom udaru posebno su podložni dijabetičari.

Neki lekovi i bolesti smanjuju sposobnost da se izborite sa toplotom. Razgovarajte sa svojim lekarom da li ste u rizičnoj grupi.

Sprečavanje toplotnog udara

  • Kada je toplotni indeks visok, najbolje je da ostanete u klimatizovanom okruženju. Ako morate ići napolje, možete da sprečite toplotni udar tako što ćete pratiti sledeće korake:
  • Nosite laganu, svetlu, labavu odeću, kao i šešir sa širokim obodom.
  • Koristite kremu sa zaštitnim faktorom od sunca (SPF) od 30 ili više.
  • Pijte više tečnosti. Da biste sprečili dehidrataciju, preporučuje se da pijete najmanje osam čaša vode, voćnih sokova, biljnih čajeva dnevno. Mada ta količina može biti i veća, u zavisnosti od vaših individualnih potreba. Tokom visokih temperatura treba piti sportska pića koja sadrže elektrolite. 2.
  • Preduzmite dodatne mere predostrožnosti kada vežbate ili radite napolju. Opšta preporuka je da se pije 700 ml tečnosti dva sata pre vežbanja, popijte još 2,5 dl vode neposredno pre vežbanja. Tokom vežbanja, treba da konzumirate još 2,5 dl svakih 20 minuta, čak i ako ne osećate žeđ.
  • Pomerite ili otkažite spoljašnje aktivnosti. Ako je moguće, obavljajte aktivnosti kada je najhladnije, rano ujutro ili posle zalaska sunca.

Ostale strategije za sprečavanje toplotnog udara su:

  • Praćenje boje urina. Tamniji urin je znak dehidracije. Urin treba da bude svetlo žute boje.
  • Merite svoju težinu pre i posle fizičke aktivnosti. Praćenje izgubljene težine može da vam pomogne da utvrdite koliko tečnosti treba da pijete.
  • Izbegavajte tečnosti koje sadrže kofein ili alkohol, jer obe supstance mogu izazvati gubitak tečnosti i pogoršati toplotne bolesti. toplote u vezi bolesti. Takođe, ne uzimajte tablete soli osim vam lekar ne kaže. Najlakši i najbezbedniji način da se zameni so i drugi elektroliti tokom toplotnih talasa je da se piju sportska pića ili voćni sokovi.
  • Proverite sa svojim lekarom pre nego što povećate unos tečnosti ako imate epilepsiju ili bolesti srca, bubrega ili jetre bolesti ili ako vam se tečnost zadržava u telu i pravi problem.
  • Ako živite u stanu ili kući bez ventilatora ili klima uređaja, pokušajte da provedete najmanje dva sata dnevno – po mogućstvu tokom najtoplijeg dela dana – u klimatizovanom okruženju. Kod kuće, navucite zavese i roletne tokom najtoplijeg dela dana, i držite otvorene prozore noću i napravite promaju.

Izvor: webmd.com