Strahovi kod dece i kako pomoći deci da se oslobode svojih strahova

Deca se mogu plašiti nevidljivih stvari poput duhova i stvorenja ispod svojih kreveta ili vrlo realnih stvari poput požara, buba, pasa, ili čak smrti roditelja.

Bez obzira na vrstu straha, strah je nešto kroz šta deca tipično prolaze, i što prevazilaze vremenom. Mnogi od tih strahova zasnivaju se na dečijoj iracionalnoj logici, kao i živopisnoj mašti i egocentričnoj tački gledišta deteta.

Odrasla osoba može gledati na strahove dece kao nešto beznačajno i vredno zanemarivanja, ali činjenica je da su ovi strahovi vrlo realni za decu i da ih tako treba shvatati. Ali važno je zapamtiti da nije svaki strah loš.

Ljudska bića imaju sposobnost da se plaše stvari koje su van njihovog iskustva kako bi se zaštitili. Deca reaguju na isti način. Oni ne moraju da dolaze u kontakt sa otrovnim zmijama da bi ih se instinktivno plašili.

Gotovo sva deca moraju da se suoče sa nekim od svojih strahova tokom života. Takođe, oni će imati različite strahove u različitim trenucima u svom životu. Najčešći strahovi svake faze su jedinstveni:

Strah bebe i deteta do tri godine:

  • Glasni zvukovi ili iznenadni, neočekivani pokreti
  • Veliki predmeti
  • Nepoznati ljudi
  • Odvajanje od roditelja
  • Promene u kući, ili životnoj situaciji

Strahovi tokom jaslica (3-5 godina starosti)

  • Mrak
  • Glasni zvuci, naročito noću
  • Maske
  • Čudovišta, duhovi, i druga strašna stvorenja
  • Životinje, npr. psi

Strahovi tokom predškolskog zabavišta i osnovne škole

  • Zmije, paukovi, bube i sl.
  • Oluje (posebno grmljavina i munje) i prirodne katastrofe
  • Kada ga ostave samog
  • Strah od ljutog nastavnika ili roditelja
  • Zastrašujuće vesti, ili TV emisije
  • Povrede, bolesti, lekari, injekcije, ili čak i smrt
  • Strah od neuspeha i odbacivanja

Kako da pomognem detetu da se oslobodi straha?

Način na koji možete pomoći detetu da se oslobodi straha zavisi od uzrasta deteta. Bebama i maloj deci potrebnan je bezbedan dom i okruženje koje karakteriše briga o deci. Bilo šta što poremeti taj osećaj sigurnosti može da pokrene osnovne strahove.

Stvaranje i održavanje smirenog okruženja punog brige i ljubavi prema detetu i predvidljiv raspored je jednostavan način da se smire strahovi kod najmlađe dece. Treba im dati predmet (na primer igračku) koji ih umiruje u stresnim trenucima, na primer kada su odvojeni od roditelja.

Kod dece predškolskog uzrasta pomaže razgovor o njihovim strahovima i pomaganje da razgraniče imaginarno od stvarnog. Takođe, postepeno suočavanje dece sa stvarima kojih se plaše može im vremenom pomoći da se oslobode straha.

Školska deca moraju da pričaju o svojim strahovima, da bi roditelji mogli da im pomognu da ih pobede. Bojenje crteža o strahu i igranje uloga takođe može biti od pomoći.

Ono što roditelji treba da zapamtite je da ne pokušavaju da umanje značaj dečijih strahova, i da ne pokušavaju pričom da ih ubede da se oslobode strahova. Umesto toga treba da nagrađuju njihove pozitivne napore i pomognu im da se suoče sa strahovima.