Šta sportisti konzumiraju pre, tokom i posle treninga utiče na lagodnost i performanse tokom vežbanja. Ako jedete malo pre treninga nećete sebe snabdeti najvećim delom energije potrebne za određenu fizičku aktivnost. Glavni izvor energije za aktivne mišiće su ugljeni hidrati koji se skladište u mišićima u obliku glikogena i to danima pre vežbanja. Ovo je jedan od razloga zašto je obrok posle vežbanja toliko važan za oporavak i za  spremnost za sledeći trening. Preporučljivo je da se jede petnaest minuta posle treninga.
Kada jesti?
Vežbanje na pun stomak nije preporučljivo. Hrana koja ostaje u stomaku za vreme treninga  može da dovede do bolova u stomaku, mučnine, grčeva. Da biste imali dovoljno energije, a u isto vreme da biste smanjili nelagodnost u stomaku, trebalo bi da omogućite svom telu da u potpunosti svari obrok pre početka fizičke aktivnosti. Za to obično treba 1 do 4 sata, u zavisnosti šta i koliko ste pojeli. Svi su drugačiji, i trebalo bi da eksperimentišete pre treninga kako biste utvrdili šta vam najviše odgovara.
Ako imate trening rano ujutro, najbolje je da ustanete dovoljno rano da jedete pre vežbanja. Ako ne možete da ustanete dovoljno rano, trebalo bi da pokušate da jedete ili pijete nesto lako svarljivo oko 20 do 30 minuta pre aktivnosti. Što se trening više bliži, manje treba da jedete. Ako je trening blizu, bolje je konzumirati tečan nego čvrst obrok jer želudac brže vari tečnosti.
Šta treba jesti
Pošto je glukoza željeni izvor energije za većinu fizičkih aktivnosti, obrok pre vežbanja treba da sadrži namirnice koje su bogate ugljenim hidratima i lako se vare. To uključuje hranu kao što su testenine, voće, hleb, energetske čokoladice i energetska pića.
Trebalo bi jesti čvrst obrok 4 sata pre vežbanja, užinu ili energetski napitak bogat ugljenim hidratima 2 do 3 sata pre vežbanja, i tečne zamene za obrok 1 sat pre vežbanja.
1 sat ili manje pre fizičkog napora
sveže voće kao što su jabuke, lubenice, breskve, grožđe, ili pomorandže
Energetski gelovi (koncentrisani sportski napici koji se uzimaju sa vodom. Opšte pravilo je da se uzima 30-60 grama (2 kesice gela) na sat za trening koji traje preko 2 sata. Energetski gel telu obezbeđuje ugljene hidrate. Gel je pakovan u kesice. Posle konzumiranja gela se obično pije voda.
do 3 dl sportskog napitka
2 do 3 sata pre takmičenja
sveže voće
hleb, testenina
jogurt
voda
3 do 4 sata pre takmičenja
sveže voće
hleb
testenina sa paradajz sosom
pečeni krompir
energetske čokoladice
žitarice sa mlekom
jogurt
tost / hleb sa malo putera od kikirikija, suvo meso, sir
voda
Šećer i performanse
Ako se  bavite fizičkom aktivnošću koja zahteva izdržljivost, dokazi ukazuju na konzumiranje šećera (glukoza) 35 do 40 minuta pre aktivnosti može obezbediti energiju kada zalihe šećera padnu na nizak nivo. Međutim, nekim ljudima opadaju performanse posle naglog skoka šećera u krvi.
Kofein i performanse
Kofein stimuliše centralni nervni sistem i tako povećava izdržljivost.  Istraživanja nisu potvrdila verovanje da kofein podstiče pretvaranje masti u energiju, a time i zadržava glikogen u mišićima.
Kofein može da ima ozbiljne neželjene efekte. Oni koji su vrlo osetljivi na kofein mogu da iskuse mučninu, drhtanje mišića, i glavobolju. Previše kofeina je diuretik i može dovesti do dehidratacije, koja smanjuje performanse.
Namirnice koje treba izbegavati pre vežbanja
Svaka hrana sa puno masti vari se teško i sporo i ostaje u želucu duže vreme. Masna hrana takođe dovlači krv u stomak da pomogne u varenju,a to može da izazove grčeve i nelagodnost. Meso, krofne, pomfrit, čips i čokoladice treba izbegavati pre aktivnosti.