Kronova bolest je vrsta zapaljenske (inflamatorne) bolesti creva. Potrebno je više istraživanja o ovoj bolesti i stručnjaci još nisu sigurni kako ona nastaje, ko će najverovatnije da je razvije ili kako najbolje može da se kontroliše. Uprkos značajnom napretku u lečenju ove bolesti u poslednje tri decenije, još uvek nije dostupan lek za Kronovu bolest.

Kronova bolest se najčešće javlja u tankom i debelom crevu, ali može da utiče na bilo koji deo gastrointestinalnog trakta, od usta do anusa. Može da obuhvati neke delove gastrointestinalnog trakta i preskoči druge delove.

Simptomi ove bolesti se razlikuju i mogu se vremenom menjati. U teškim slučajevima, bolest može dovesti do opasnih komplikacija.

Šta izaziva Kronovu bolest?

Još uvek nije poznato šta tačno uzrokuje Kronovu bolest. Međutim, sledeći faktori mogu uticati na to da li osoba može da oboli:

  • imuni sistem
  • genetika
  • faktori spoljašnje sredine.

Do 20% ljudi sa Kronovom bolešću takođe ima roditelja ili brata/sestru sa tom bolešću.

Takođe, određeni faktori mogu uticati na ozbiljnost simptoma:

  • da li osoba puši
  • koliko ima godina
  • da li je zahvaćen rektum ili nije
  • koliko dugo osoba boluje od ove bolesti

Ljudi sa Kronovom bolešću takođe imaju veću verovatnoću da će razviti crevne infekcije prouzrokovane bakterijama, virusima, parazitima i gljivicama. Ovo može uticati na težinu simptoma i izazvati komplikacije.

Gljivične infekcije su česte kod Kronove bolesti i mogu pogoditi i pluća i crevni trakt. 

Koje su varijacije Kronove bolesti?

Postoji šest varijacija Kronove bolesti, a sve se zasniva na lokaciji:

Gastroduodenalna Kronova bolest uglavnom pogađa želudac i dvanaestopalačno crevo, što je prvi deo tankog creva. Oko 5% ljudi sa Kronovom bolešću ima ovu vrstu.

Jejunoileitis se javlja u drugom delu tankog creva, koji se naziva jejunum. Kao i gastroduodenalna Kronova bolest, ova varijacija bolesti je ređa.

– Ileitis je upala u poslednjem delu tankog creva ili ileuma. Oko 30% ljudi sa Hronovom bolešću ima ovu varijaciju.

– Ileokolitis utiče na ileum i debelo crevo i najčešća je varijacija Kronove bolesti. Otprilike 50% ljudi sa Kronovom bolešću ima ovu varijaciju.

– Kronov kolitis nalazi se kod oko 20% ljudi sa Kronovom bolešću. On utiče samo na debelo crevo. I ulcerozni kolitis i Kronov kolitis utiču samo na debelo crevo, ali Kronov kolitis može uticati na dublje slojeve crevne sluznice.

– Perianalna bolest pogađa oko 30% ljudi sa Kronovom bolešću. Ova varijacija često uključuje fistule ili abnormalne veze između tkiva, duboke infekcije tkiva, kao i čireve na spoljnoj koži oko anusa.

Kronova bolest simptomi

Kada je u pitanju Kronova bolest simptomi se često razvijaju postepeno. Određeni simptomi se takođe mogu pogoršati s vremenom. Iako je moguće, retka je pojava da se simptomi pojave iznenada i dramatično.

Ponekad je moguće ove simptome pogrešno povezati sa simptomima nekog drugog stanja, poput trovanja hranom, nervoznog stomaka ili alergije.

Simptomi mogu postati ozbiljniji kako bolest napreduje. Još problematičniji simptomi mogu da uključuju:

  • perianalne fistule, što izaziva bol i oticanje u blizini anusa
  • čirevi koji se mogu javiti bilo gde od usta do anusa
  • upala zglobova i kože
  • nedostatak daha ili smanjena sposobnost vežbanja zbog anemije.

Rano otkrivanje i dijagnoza mogu vam pomoći da izbegnete teške komplikacije i omoguće vam da počnete lečenje na vreme.

Kronova bolest dijagnoza

Nikakav rezultat testiranja nije dovoljan da lekar dijagnostikuje Kronovu bolest. Obično će početi eliminacijom bilo kojeg drugog mogućeg uzroka simptoma pacijenta. Postavljanje dijagnoze Kronove bolesti je zapravo proces eliminacije.

Krvne analize mogu pomoći lekaru da potraži određene pokazatelje potencijalnih problema, poput anemije i upale.

Test stolice može pomoći lekaru da otkrije krv u gastrointestinalnom traktu.

Lekar takođe može da zatraži endoskopiju kako bi dobio bolju sliku unutrašnjosti gornjeg gastrointestinalnog trakta; kao i kolonoskopiju za pregled debelog creva.

Snimanja poput CT i MRI skeniranja daju lekaru više detalja nego prosečni rendgen. Oba ispitivanja omogućavaju lekaru da vidi određena područja tkiva i organa.

Lekar će verovatno uzeti uzorak tkiva ili biopsiju tokom endoskopije ili kolonoskopije radi detaljnijeg pregleda tkiva crevnog trakta.

Kada lekar pregleda sve potrebne testove i odbaci druge moguće razloge simptoma, može zaključiti da osoba ima Kronovu bolest.

Kronova bolest lečenje

Lek za Kronovu bolest trenutno nije dostupan, ali može se dobro upravljati simptomima ove bolesti. Postoje razne mogućnosti lečenja koje mogu umanjiti težinu i učestalost simptoma.

Lekovi

Na raspolaganju je nekoliko vrsta lekova za lečenje Kronove bolesti. Najčešće se koriste lekovi protiv proliva i protiv-upalni lekovi (poput kortikosteroida). Naprednije opcije uključuju biologike, koji koriste imunološki sistem tela za lečenje bolesti.

Koji lekovi ili kombinacija lekova su potrebni za lečenje ove bolesti – zavisi od simptoma, istorije bolesti, težine stanja i načina na koji pacijent reaguje na lečenje.

Lekovi koji utiču na imuni sistem, zvani imunomodulatori, mogu smanjiti upalni odgovor i ograničiti reakciju imunološkog sistema.

Neki lekari veruju da antibiotici mogu pomoći u smanjenju nekih od simptoma Hronove bolesti i nekih mogućih okidača za ovo stanje. Na primer, antibiotici mogu da zacele fistule ili takođe mogu eliminisati bilo koje strane ili „loše“ bakterije prisutne u crevima koje bi mogle doprineti upali i infekciji.

Biološka terapija

Kod teških simptoma Kronove bolesti, lekar može da isproba neku od brojnih bioloških terapija za lečenje upale i komplikacija koje mogu nastati usled ove bolesti. Biološki lekovi mogu da blokiraju specifične proteine koji mogu podstaknuti upalu.

Promene u ishrani

Hrana ne uzrokuje Kronovu bolest, ali može izazvati aktiviranje simptoma. Promene u ishrani trebale bi pomoći da osoba apsorbuje više hranjivih sastojaka iz hrane koju jede, a istovremeno ograničavaju i negativne nuspojave koje hrana može izazvati. 

Hirurgija

Ako manje invazivni tretmani i promene načina života ne poboljšaju simptome, možda će biti potrebna operacija. Oko 75% ljudi koji boluju od Kronove bolesti zahtevaće operativni zahvat u nekom trenutku svog života.

Hirurgija kod Kronove bolesti smatra se poslednjom opcijom lečenja, ali će 3/4 broja ljudi koji pate od ove bolesti na kraju morati na neku vrstu operacije za ublažavanje simptoma ili komplikacija.

Neke vrste operacija uključuju uklanjanje oštećenih delova probavnog trakta i ponovno uspostavljanje zdravih delova. Ostali postupci oporavljaju oštećeno tkivo, upravljaju ožiljnim tkivom ili leče duboke infekcije.