Mononukleoza ili infektivna mononukleoza, odnosi se na grupu simptoma koje obično izaziva Epštajn-Bar-ov virus (EBV).

Obično se javlja kod tinejdžera, ali možete je dobiti u bilo kojem uzrastu. Virus se širi putem pljuvačke, zbog čega ga neki ljudi nazivaju „bolest poljupca“.

Mnogi ljudi razviju EBV infekciju kao deca posle 1. godine. Kod vrlo male dece simptomi obično ne postoje ili su tako blagi da se ne prepoznaju kao mononukleoza.

Kada već jednom preležite infekciju EBV-om, verovatno nećete moći ponovo da se inficirate. Svako dete koje dobije EBV verovatno će biti imuno na mononukleozu celog svog života.

Međutim, puno dece u razvijenim zemljama ne dobije ovu infekciju u svojim ranim godinama. Prema podacima, mononukleoza se pojavljuje u 25% slučajeva kada je osoba adolescent ili mlada odrasla osoba zaražena EBV-om. Iz tog razloga infektivna mononukleoza utiče uglavnom na srednjoškolce i studente.

Mononukleoza simptomi

Ljudi koji imaju mononukleozu često imaju visoku temperaturu, natečene limfne žlezde u vratu i pazuhu i bol u grlu. Većina slučajeva je blaga i rešava se lako uz minimalan tretman.

Mononukleoza trajanje: Infekcija obično nije ozbiljna i obično prođe sama od sebe za 1 do 2 meseca.

Ostali simptomi mogu da uključuju:

  • glavobolja
  • umor
  • slabost mišića
  • osip koji se sastoji od ravnih ružičastih ili ljubičastih mrlja na koži ili u ustima
  • natečeni krajnici
  • noćno znojenje.

Povremeno slezina ili jetra takođe mogu da se uvećaju, ali mononukleoza retko može da bude smrtonosna.

Mononukleozu je teško razlikovati od ostalih uobičajenih virusa, poput gripa. Ako se simptomi ne poboljšaju nakon jedne ili dve nedelje kućnog lečenja – kao što su odmor, unos dovoljne količine tečnosti i jedenje zdrave hrane – onda se obratite lekaru.

Period inkubacije

Period inkubacije virusa je vreme između trenutka kada ste se zarazili i kada počnete da imate simptome. Traje 4 do 6 nedelja. Znaci i simptomi mononukleoze obično traju 1 do 2 meseca.

Period inkubacije može biti kraći kod male dece.

Neki simptomi, kao što su grlobolja i groznica, obično se smanjuju nakon 1 ili 2 nedelje. Ostali simptomi kao što su otečeni limfni čvorovi, umor i povećana slezina mogu trajati nekoliko nedelja duže.

Šta uzrokuje mononukleozu?

Mononukleoza obično nastaje zbog Epštajn- Bar-ovog virusa. Virus se širi direktnim kontaktom sa pljuvačkom iz usta zaražene osobe ili drugim telesnim tečnostima, poput krvi. Takođe se širi i seksualnim kontaktom i transplantacijom organa.

Možete biti izloženi virusu ukoliko obolela osoba kašlje ili kije, ljubljenjem ili deljenjem hrane ili pića s nekim ko ima ovu bolest. Obično je potrebno 4 do 8 nedelja da se simptomi pojave nakon što ste zaraženi.

Kod adolescenata i odraslih infekcija ponekad ne izaziva uočljive simptome. Kod dece virus obično ne izaziva nikakve simptome, a infekcija često ostaje neprepoznata.

Epštajn-Bar-ov virus (EBV)

Epštajn-Bar-ov virus (EBV) je član porodice herpes virusa. To je jedan od najčešćih virusa koji inficira ljude širom sveta.

Nakon što se zarazite EBV-om, on ostaje neaktivan u telu do kraja života. U retkim slučajevima može se reaktivirati, ali obično nema simptoma.

Pored povezanosti sa mononukleozom, stručnjaci proučavaju moguće veze između EBV-a i stanja poput raka i autoimunih bolesti.

Da li je mononukleoza zarazna?

Infektivna mononukleoza je zarazna, iako stručnjaci baš i nisu sigurni koliko vremena je obolela osoba infektivna za druge sa kojima dolazi u kontakt.

Budući da se EBV nalazi u grlu, možete zaraziti nekoga ko dođe u kontakt sa vašom pljuvačkom, kao što je ljubljenje ili deljenje pribora za jelo. Zbog dugog perioda inkubacije možda niste ni svesni da imate mononukleozu.

Mononukleoza može ostati zarazna (tj. možete je prenositi na druge ljude) 3 meseca ili više nakon što osetite simptome.

Mononukleoza: faktori rizika

Sledeće grupe imaju veći rizik od dobijanja mononukleoze:

  • mladi uzrasta od 15 do 30 godina
  • studenti
  • medicinski stažisti
  • medicinske sestre
  • negovatelji
  • ljudi koji uzimaju lekove koji suzbijaju imuni sistem.

Svako ko redovno ulazi u bliski kontakt sa velikim brojem ljudi ima povećan rizik za mononukleozu. Zbog toga se srednjoškolci i studenti često zaraze.

Mononukleoza dijagnoza

Pošto drugi, ozbiljniji virusi, poput hepatitisa A, mogu da izazovu simptome slične mononukleozi, vaš lekar će na osnovu testova proceniti da li će da odbaci ove mogućnosti.

Početno ispitivanje

Kada posetite svog lekara prvi put u vezi svojih simptoma, obično će vas pitati koliko dugo imate simptome. Ako ste uzrasta od 15 do 25 godina, vaš lekar će vas takođe pitati da li ste u kontaktu sa nekim osobama koje imaju mononukleozu.

Uzrast je jedan od glavnih faktora za dijagnozu mononukleoze, zajedno sa najčešćim simptomima: temperatura, grlobolja i otečene žlezde.

Lekar će vam izmeriti temperaturu i pregledati žlezde u vratu, pazuhu i preponama. Takođe bi mogao da proveri gornji levi deo vašeg stomaka da utvrdi da li je slezina uvećana.

Kompletna krvna slika

Ponekad će vaš lekar zatražiti kompletnu krvnu sliku. Ovaj test krvi će pomoći da se utvrdi koliko je vaša bolest teška kada se pogledaju nivoi različitih vrsta krvnih zrnaca. Na primer, visok broj limfocita često ukazuje na infekciju.

Broj belih krvnih zrnaca

Infektivna mononukleoza obično uzrokuje da vaše telo stvara više belih krvnih zrnaca dok pokušava da se odbrani. Visok broj belih krvnih zrnaca ne može potvrditi infekciju EBV-om, ali rezultat ukazuje da je to velika mogućnost.

Test na mononukleozu

Laboratorijski testovi su drugi deo dijagnoze lekara. Jedan od najpouzdanijih načina dijagnoze mononukleoze je tzv. monospot test (ili heterofilni test). Ovaj krvni test traži antitela – to su proteini koje vaš imuni sistem proizvodi kao odgovor na štetne elemente.

Ipak, ne traži EBV antitela. Umesto toga, monospot test određuje nivoe druge grupe antitela koje će vaše telo verovatno proizvesti kada ste zaraženi EBV-om. Nazivaju se heterofilna antitela.

Rezultati ovog testa su najdosledniji kada se radi između 2 i 4 nedelje nakon pojave simptoma mononukleoze. U ovom trenutku, imali biste dovoljne količine heterofilnih antitela da pokrenete pouzdan pozitivan odgovor.

Ovaj test nije uvek tačan, ali ga je lako uraditi, a rezultati su obično dostupni u roku od sat vremena ili manje.

Test na EBV antitela

Ako monospot test bude negativan, vaš lekar može da naloži da uradite test na EBV antitela. Ovaj krvni test traži antitela specifična za EBV. Ovaj test može otkriti mononukleozu već prve nedelje kada imate simptome, ali zahteva duže vremena da biste dobili rezultate.