Fibromijalgija je hronično stanje koje prouzrokuje:

  • bol u mišićima i kostima (mišićno-koštani bol)
  • područja povećane osetljivosti
  • opšti umor
  • poremećaj spavanja i kognitivnih funkcija.

Simptomi fibromijalgije oponašaju simptome nekih drugih sličnih bolesti i ne postoje pravi testovi koji bi potvrdili dijagnozu fibromijalgije.

Kao rezultat toga, fibromijalgija se često pogrešno dijagnostikuje.

Iako je medicina veoma napredovala, ovo oboljenje je i dalje izazov za lečenje.

Uprkos tome, terapija i promene načina života mogu vam pomoći da upravljate simptomima i poboljšate kvalitet života.

Fibromijalgija simptomi

Fibromijalgija uzrokuje ono što se danas naziva „regionima bola“. Neki od ovih regiona preklapaju se sa onim što je ranije bilo nazivano „područja osetljivosti“ ili „tačke bola“.

Bol u ovim regionima oseća se kao neprestan tup bol. Lekar će razmotriti dijagnozu fibromijalgije ako ste doživeli mišićno-koštani bol u 4 od 5 regiona bola koji su navedeni u reviziji za 2016. godinu prema dijagnostičkim kriterijumima fibromijalgije.

Ovaj dijagnostički protokol se naziva „višestrani bol“. Suprotno je definiciji dijagnostičkih kriterijuma fibromijalgije iz 1990. godine koji ovaj bol opisuje kao „hronično širok bol“.

Ovaj proces dijagnoze fokusira se na područja mišićno-koštanog bola i jačinu bola, za razliku od isticanja trajanja bola, što je prethodno bio glavni kriterijum za dijagnozu fibromijalgije.

Ostali simptomi fibromijalgije uključuju:

  • umor
  • problemi sa spavanjem
  • spavanje tokom dužeg perioda, bez da ste se odmorili (neobnovljivi san)
  • glavobolje
  • depresija
  • anksioznost
  • problem sa fokusiranjem
  • tup bol u donjem delu stomaka
  • suve oči
  • problemi sa bešikom, poput intersticijskog cistitisa.

Kod ljudi sa fibromijalgijom, mozak i nervi mogu pogrešno tumačiti ili preterano reagovati na bol slabog intenziteta

Ovo može biti posledica hemijske neravnoteže u mozgu ili abnormalnosti u mozgu koje utiču na senzibilizaciju centralnog bola.

Fibromijalgija takođe može uticati na emocije i nivo energije.

Fibro magla ili „moždana magla“ – je pojam koji neki koriste da opišu nejasan osećaj koji dobiju. Znakovi fibro magle uključuju slabljenje memorije i poteškoće u koncentraciji.

Fibromijalgija simptomi kod žena

Simptomi fibromijalgije su uglavnom teži kod žena nego kod muškaraca. Žene imaju širi bol i jače izražene simptome od muškaraca. Bolni periodi su takođe uobičajeni.

Prelaz u menopauzu kod žena može pogoršati fibromijalgiju. Ono što može predstavljati problem ženama je činjenica da neki simptomi menopauze i fibromijalgije izgledaju gotovo identično.

Fibromijalgija kod muškaraca

Muškarci takođe imaju jake bolove i emocionalne simptome fibromijalgije. Ovakvo stanje utiče na kvalitet života muškarca, karijeru i odnose.

Pokretačke tačke fibromijalgije

U prošlosti je ljudima bila dijagnostikovana fibromijalgija ako su imali širok bol i osetljivost u najmanje 11 od 18 specifičnih okidačkih tačaka duž tela. Uobičajene polazne tačke uključuju:

  • zadnji deo glave
  • vrhovi ramena
  • gornji deo grudnog koša
  • kukovi
  • kolena
  • spoljna strana laktova.

U većini slučajeva, okidačke tačke više nisu deo dijagnostičkog procesa.

Umesto toga, lekari sada mogu dijagnostikovati fibromijalgiju ako ste imali bol u 4 od 5 područja bola kako je definisano revidiranim dijagnostičkim kriterijumima iz 2016. godine, a nemate drugo dijagnostikovano zdravstveno stanje koje bi moglo objasniti bol.

Bol kod fibromijalgije

Bol je karakterističan simptom fibromijalgije. Oseća se u raznim mišićima i ostalim mekim tkivima širom tela. Bol može varirati od blagog bola do intenzivne i gotovo nepodnošljive nelagodnosti.

Bol u grudima

Kada se javi bol u grudima usled fibromijalgije,  pacijenti ga opisuju slično bolu koji se javlja pri srčanom udaru.

Bol u grudima kod fibromijalgije je zapravo usredsređen na hrskavicu koja povezuje rebra sa dojkom. Bol može da se širi (iradira) u ramena i ruke.

Bol u grudima kod fibromijalgije se može osećati na sledeći način:

  • oštar bol
  • bol poput uboda noža
  • bol poput peckanja.

I slično srčanom udaru, može vas navesti da zadržite dah.

Bol u leđima

Leđa su jedno od najčešćih mesta za bol kod fibromijalgije. Ako vas bole leđa, možda nije jasno da li je za to kriva fibromijalgija ili neko drugo stanje poput artritisa ili istegnutog mišića.

Ostali simptomi poput moždane magle i umora mogu vam pomoći da se utvrdi fibromijalgija kao uzrok. Takođe je moguća kombinacija fibromijalgije i artritisa.

Isti lekovi koje uzimate za ublažavanje ostalih simptoma fibromijalgije takođe mogu pomoći kod bolova u leđima. Vežbe istezanja i jačanja mogu vam pomoći da podržite mišiće i ostala meka tkiva u leđima.

Bol u nozi

Takođe možete da osetite bol u mišićima i mekim tkivima nogu. Bol u nogama se može osećati slično bolnom stanju mišića ili ukočenosti usled artritisa.

Ponekad se fibromijalgija u nogama oseća kao ukočenost ili peckanje. Nekontrolisani nagon za pomeranjem nogu znak je sindroma nemirnih nogu, koji se može preklapati sa fibromijalgijom.

Umor se ponekad manifestuje u nogama. Noge možete doživljavati kao vema teške, kao da imate tegove na njima.

Uzroci fibromijalgije

Još se ne zna šta tačno uzrokuje fibromijalgiju.

Prema najnovijim istraživanjima, čini se da je uzrok “teorija višestrukih udara“ koja uključuje genetsku predispoziciju (nasledne karakteristike) upotpunjenu okidačem ili skupom okidača, poput infekcije, traume i stresa.

Infekcije

Pređašnja bolest mogla bi izazvati fibromijalgiju ili pogoršati njene simptome. Grip, upala pluća, gastrointestinalne infekcije (kao što su one izazvane bakterijama Salmonella i Shigella) i Epštajn-Bar virusom – imaju moguće veze sa fibromijalgijom.

Genetika

Fibromijalgija se često javlja u porodicama. Ako imate člana porodice sa ovim stanjem, postoji povećan rizik da i vi obolite od fibromijalgije.

Istraživači smatraju da određene mutacije gena mogu igrati ulogu. Identifikovali su nekoliko mogućih gena koji utiču na prenos hemijskih signala bola između nervnih ćelija.

Trauma

Ljudi koji prolaze kroz tešku fizičku ili emocionalnu traumu mogu razviti fibromijalgiju I to je povezano sa post-traumatskim stresnim poremećajem.

Stres

Poput traume, i stres može ostaviti dugotrajne posledice na vaše telo. Stres je povezan sa hormonskim promenama koje bi mogle doprineti fibromijalgiji.

Lekari ne razumeju u potpunosti šta uzrokuje hronično raširenu prirodu fibromijalgije. Jedna teorija je da mozak snižava prag bola. Senzacije koje ranije nisu bile bolne, vremenom postaju vrlo bolne.

Druga teorija je da nervi reaguju na signale bola. Oni postaju osetljiviji, do tačke u kojoj uzrokuju nepotrebne ili preterane bolove.

Fibromijalgija i autoimunost

Kod autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa ili multiple skleroze, telo pogrešno cilja sopstvena tkiva sa proteinima zvanim autoantitela. Baš kao što bi normalno napadao viruse ili bakterije, imunološki sistem umesto toga napada zglobove ili druga zdrava tkiva.

Simptomi fibromijalgije izgledaju vrlo slično simptomima autoimunih poremećaja. Ova preklapanja simptoma dovela su do teorije da fibromijalgija može biti autoimuno stanje.

Ovu tvrdnju je teško dokazati, delom i zbog toga što fibromijalgija ne izaziva upalu, a dosadašnja auto-antitela koja se reprodukuju nisu pronađena.

Ipak, moguće je istovremeno imati autoimunu bolest i fibromijalgiju.

Faktori rizika za fibromijalgiju

Napadi fibromijalgije mogu biti rezultat:

  • stresa
  • povrede
  • bolesti, kao što je grip.

Ostali faktori koji povećavaju rizik od razvoja fibromijalgije uključuju:

Pol – većina slučajeva fibromijalgije trenutno je dijagnostikovana kod žena, mada razlog za to još uvek nije poznat

Starost – dijagnoza je najverovatnija u srednjim godinama, a rizik se povećava sa starenjem. Međutim, deca takođe mogu da razviju fibromijalgiju.

Porodična istorija – ako imate bliske članove koji boluju od fibromijalgije, izloženi ste većem riziku da se bolest razvije.

Bolest – iako fibromijalgija nije oblik artritisa, imati lupus ili reumatoidni artritis može povećati rizik od nastanka fibromijalgije.

Dijagnoza fibromijalgije

Lekar vam može dijagnostikovati fibromijalgiju ako ste imali raširene bolove 3 meseca ili duže. „Široko rasprostranjeno“ znači da je bol na obe strane vašeg tela, a osećate ga iznad i ispod struka.

Nakon detaljnog pregleda lekar mora zaključiti da nijedno drugo stanje ne uzrokuje vaš bol.

Nijedan laboratorijski test ili snimanje ne može otkriti fibromijalgiju. Vaš lekar može da koristi određene testove da bi isključio druge moguće uzroke hroničnog bola.

Fibromijalgija može biti teška za razlikovanje od autoimunih bolesti jer se simptomi često preklapaju.

Neka istraživanja su ukazala na vezu između fibromijalgije i autoimunih bolesti poput Sjogrenovog sindroma.