Možda ste upoznati sa tim da gestacijski dijabetes povećava rizik od komplikacija tokom trudnoće – kao što je spontani pobačaj, prevremeni porođaj ili završetak porođaja carskim rezom.  Ali da li ste znali da je gestacijski dijabetes takođe povezan sa dijabetesom tipa 2 i kardiovaskularnim bolestima nakon trudnoće?

Istina je da je gestacijski dijabetes opasno stanje koje se razvija tokom trudnoće, ali postoje načini da se spreči i upravlja ovom bolešću. Kada je u pitanju gestacijski dijabetes dijeta je prva linija odbrane i lečenja, uz obavezne promene u životnom stilu, poput uključivanja fizičke aktivnosti. Postoje i određeni nutrijenti koji mogu pomoći da se smanji rizik od gestacijskog dijabetesa i održava kontrola glikemije.

Ako vam je dijagnostikovan gestacijski dijabetes, odmah morate preduzeti određene mere, jer su neželjeni efekti ozbiljni.

Šta je gestacijski dijabetes?

Gestacijski dijabetes je najčešće medicinsko stanje koje utiče na trudnice. To je vrsta dijabetesa koja je zapravo dijagnostikovana između 24. i 28. nedelje trudnoće. To se dešava kada trudnica ima previše visok nivo šećera u krvi i može dovesti do većeg broja problema.

Gestacijski dijabetes je takođe opasan za bebu, jer visok nivo glukoze u krvi može povećati šansu za spontani porođaj ili mrtvorođenost (kada beba umre nakon 24. nedelje trudnoće). Iako se sekrecija insulina povećava u ranoj trudnoći, osetljivost na insulin se obično ne menja. Ali sredinom trudnoće, osetljivost na insulin počinje da se progresivno smanjuje. Ovaj pad se pogoršava dok trudnoća napreduje. Zbog toga se gestacijski dijabetes obično razvija u kasnom drugom tromesečju i nestaje odmah nakon porođaja.

Za trudnice, gestacijski dijabetes ih može dovesti do razvoja dijabetesa nakon porođaja. Žene sa gestacijskim dijabetesom takođe imaju veću verovatnoću da razviju preeklampsiju, stanje koje uključuje abnormalni razvoj placente, visok krvni pritisak tokom trudnoće i visok nivo proteina u urinu. Preeklampsija – takođe poznata kao toksemija – može prouzrokovati ozbiljne komplikacije trudnoće, uključujući i oštećenja vitalnih organa poput mozga, jetre i bubrega. Gestacijski dijabetes takođe može povećati šanse da žena ima carski rez, jer beba često dobija preveliku težinu.

Nedavna studija, objavljena u decembru 2017. godine, otkrila je da je gestacijski dijabetes pozitivno povezan sa kardiovaskularnim bolestima kasnije u životu. Istraživači su otkrili da žene sa istorijom gestacionog dijabetesa imaju 43% veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Gestacijski dijabetes simptomi i skrining test

Žene sa gestacijskim dijabetesom obično ne doživljavaju simptome. Većinu vremena, jedva primetni simptomi gestacijskog dijabetesa su veoma slični normalnim simptomima trudnoće. Možda ćete primetiti da osećate:

– umor

– pojačanu žeđ

– čestu potrebu za uriniranjem.

Zbog toga što nema primetnih simptoma gestacijskog dijabetesa, trudnice treba da prođu kroz rutinski test skrininga glukoze koji se radi između 24. i 28. nedelje trudnoće.

Test zahteva da pijete slatku tečnost koja sadrži glukozu. Onda ćete izvaditi krv sat vremena kasnije kako biste izmerili kako je rastvor glukoze uticao na nivo glukoze u krvi. Normalni rezultat za ovu vrstu testa je nivo šećera u krvi koji je 140 ml/dl ili manje od jednog sata nakon pijenja rastvora glukoze. Ako su nivoi glukoze u krvi previsoki za jednočasovni test, od vas će biti zatraženo da se vratite na tročasovni test tolerancije na glukozu.

Za tročasovni test, ne možete jesti ni piti ništa, osim nekoliko gutljaja vode, u periodu od 8-14 sati pre vađenja krvi. Popićete slatku tečnost koja sadrži glukozu, a zatim sačekajte sat vremena i izvadite krv kako biste proverili nivo glukoze u krvi. Ovo treba ponoviti tri puta.

Uzroci i faktori rizika

Nije baš jasno zašto neke trudnice razvijaju gestacijski dijabetes, a druge ne. Gestacijski dijabetes je uzrokovan visokim nivoom šećera u krvi. Obično kad nešto pojedete, vaše telo vari hranu za proizvodnju glukoze. Glukoza ulazi u vaš krvotok. Uz pomoć vašeg pankreasa, glukoza se onda šalje u ćelije vašeg tela, tako da se može koristiti za energiju. Međutim, tokom trudnoće, posteljica proizvodi visok nivo hormona koji se suprotstavljaju insulinu. Ovi hormoni oštećuju delovanje insulina u ćelijama vašeg tela, čime povećavaju nivo šećera u krvi.

Neke žene doživljavaju samo blago povišen nivo šećera u krvi nakon jela, što je potpuno normalno tokom trudnoće. Ali kod drugih žena, porast placente i porast hormona utiče na povišen nivo šećera u krvi. Ove žene nastavljaju da razvijaju gestacijski dijabetes, obično oko 24. nedelje trudnoće.

Postoje faktori rizika koji dovode trudnice u veći rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa.

Najčešći faktori rizika uključuju:

– Visok BMI (indeks telesne težine): Istraživanja pokazuju da je veći BMI pre trudnoće i veći BMI u 28. nedelji trudnoće u velikoj meri povezan sa povećanom rezistencijom na insulin. BMI od 30 ili više može povećati rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa.

– Starost: Ako je trudnica starija od 25 godina, ona je u većem riziku od razvoja gestacijskog dijabetesa.

– Istorija dijabetesa: Žene koje su već imale gestacijski dijabetes, ili one sa simptomima predijabetesa pre trudnoće, imaju veći rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa. Ako imate porodičnu istoriju dijabetesa, kao što je roditelj ili srodnik sa dijabetesom tipa 2, takođe ste u riziku od gestacijskog dijabetesa.

– Sindrom policističkih jajnika: Istraživanje ukazuje na to da je istorija sindroma policističkih jajnika značajan i nezavisan faktor rizika za razvoj gestacijskog dijabetesa. Oko 50% žena sa policističnim jajnicima doživljava metaboličke poremećaje, zbog čega se često pažljivo prate tokom trudnoće kako bi se osiguralo da prate strogu ishranu i da ne dobijaju previše na težini.

Konvencionalno lečenje

Postoji nekoliko konvencionalnih tretmana za gestacijski dijabetes. Kada je u pitanju gestacijski dijabetes ishrana je mnogo važna, a uz ove promene i povećanu fizičku aktivnost, mogu se koristiti sledeći lekovi ili oblici terapije:

Insulinska terapija: injekcije insulina za smanjenje nivoa šećera u krvi. Terapija insulinom se koristi kada promene u ishrani i životnom stilu ne održavaju kontrolu glikemije tokom trudnoće.

– Oralni antidijabetični lekovi, koji se često koriste kao agent prvog reda za gestacijski dijabetes ili kao alternativa terapiji insulinom.

– Metformin : Metformin je još jedan oralni antidijabetični lek koji se koristi za borbu protiv gestacijskog dijabetesa. Bezbednost i efikasnost ovih lekova, u poređenju sa terapijom insulinom, još uvek se istražuju.

Žene sa gestacijskim dijabetesom će morati da prate nivo šećera u krvi redovno, kako bi bile sigurne da je on u zdravom rasponu. U ove svrhe možete koristiti i kućni merač glukoze u krvi. Merač će meriti i prikazati nivo šećera u krvi kako biste mogli biti sigurni da su nivoi normalni ujutro i nakon obroka.