Spavanje i poremećaji sna

Hronično nespavanje može Vas učiniti razdražljivim ili depresivnim, može ometati vašu koncentraciju, povećati krvni pritisak, povećati Vašu telesnu težinu i povećati proizvodnju hormona stresa.

Stručnjaci za spavanje tvrde da količina neophodnog sna varira od osobe do osobe, ali većini odraslih ljudi potrebno je između sedam i devet sati.

Identifikovano je više od 100 različitih poremećaja sna. Najuobičajeniji poremećaji sna su opstruktivna apneja u spavanju (prekid disanja u snu, zbog prevelike opuštenosti mišića oko orofaringealnog disajnog puta,koji može biti i kompletno zatvoren), poremećaji disanja, hrkanje i nesanica.

Saveti za dobar san

-Ne idite na spavanje ako niste pospani. Ako se ne osećate pospano kada je vreme za spavanje, uradite nešto opuštajuće, ali ne stimulišuće.

-Neka Vaša soba bude tiha, mračna i pomalo hladna.

– Izbegavajte kofein, nikotin i alkohol 6 sati pre spavanja.

-Izbegavajte dremke. Ako morate da odremate, pokušajte da to traje manje od sat vremena. Nikada ne dremajte posle tri sata popodne.

– Ako ne zaspete u roku od 20 minuta pošto ste legli, ustanite i uradite nešto što će Vas opustiti.

– Okrenite budilnik prema zidu, tako da ga ne vidite. Ako se probudite u sred noći i pogledate u sat, to može povećati anksioznost i sprečiti Vas da ponovo zaspite.

-Budite se svaki dan u isto vreme. Vaše telo će dobro reagovati na ustaljeni ciklus.

Kada treba da konsultujete doktora

Idite kod lekara ako se Vaši problemi sa spavanjem nastave nakon što ste uradili sve što je u Vašoj moći da poboljšate svoju higijenu sna dva do tri meseca, a još uvek ne uspevate da se dobro odmorite.

Postoje doktori koji su specijalizovani za lečenje nesanice i drugih poremećaja sna. Apneju u spavanju mogu lečiti pulmolozi specijalizovani za poremećaje sna. I neki neurolozi se takođe bave ovim problemom.