Šta je šizofrenija?

Šizofrenija je hronični poremećaj mozga koji utiče ometa normalno funkcionisanje obolele osobe. Oboleli od šizofrenije čuju glasove, vide imaginarne stvari ili ljude ili veruju da drugi ljudi kontrolišu njihove misli. Ovi osećaji mogu biti zastrašujući i često dovode do uznemirenog ponašanja. Ne postoji lek za šizofreniju, ali medicinski tretman obično kontroliše većinu ozbiljnijih simptoma.

Simptomi šizofrenije

Simptomi šizofrenije mogu da obuhvataju:

Halucinacije – opažanje imaginarnih stvari

Zablude – mahnita lažna verovanja

Paranoja – strah da drugi ljudi kuju zaveru protiv vas

Neki od simptoma, kao što su nedostatak uživanja u svakodnevnom životu i povlačenje iz društvenih aktivnosti, liče na depresiju.

Kako šizofrenija utiče na misli

Ljudi sa šizofrenijom često imaju abnormalne načine razmišljanja. Oni imaju problema sa organizovanjem misli ili stvaranjem logičkih veza. Mogu da osećaju kao da im um srlja iz jedne nepovezane misli na drugu. Ponekad doživljavaju da im se „misli blokiraju,“ kao da nemaju misli u glavi. Šizofrenija nije disocijativni poremećaj identiteta (višestruki poremećaj ličnosti).

Kako šizofrenija utiče na ponašanje

Šizofrenija izaziva širok spektar ponašanja. Ljudi mogu govoriti nepovezano ili čak izmišljati reči. Mogu da deluju uznemireni ili im lice može imati skamenjen izgled. Mnogi šizofreničari ne održavaju ličnu ili kućnu higijenu. Šizofrenija takođe može uzrokovati repetativna ponašanja (ponavljanje istih pokreta). Za razliku od uobičajenih stereotipa, rizik od nasilja nad drugima je mali.

Ko dobija šizofreniju?

Šizofrenija jednako utiče na muškarce i žene i javlja se gotovo podjednako u svim etničkim grupama širom sveta. Simptomi obično počinju između 16 i 30 godina starosti. Kod muškaraca se obično javlja ranije nego kod žena. Šizofrenija retko počinje u detinjstvu ili nakon 45 godina starosti. Ljudi koji imaju šizofreniju u porodici imaju i veći rizik da obole od ove bolesti.

Šta uzrokuje šizofreniju?

Tačan uzrok nije poznat, ali naučnici pretpostavljaju da geni i okruženje igraju ulogu. Unutar mozga, nivoi hemijskih glasnika, dopamina i glutamata, mogu biti neuravnoteženi. Moždane strukture takođe mogu biti abnormalne. Na primer, skener mozga identičnih blizanaca pokazuje da komore ispunjene tečnošću u mozgu mogu biti veće kod blizanca sa šizofrenijom, u poređenju sa blizancima koji nemaju ovu bolest. Nivoi aktivnosti mogu biti viši ili niži od normalnih u nekim delovima šizofrenog mozga.

Dijagnostikovanje šizofrenije

Ne postoje laboratorijske analize za otkrivanje šizofrenije, pa se dijagnoza obično zasniva na kliničkoj istoriji i simptomima. Analize se koriste da bi se isključile neke drge bolesti. Kod tinejdžera se koriti kombinacija porodične istorije i određenih ponašanja kako bi se predvidela pojava šizofrenije. Ovakva ponašanja uključuju povlačenje iz socijalnih grupa i izražavanje neobičnih sumnji.

Lek za šizofreniju

Lekovi mogu smanjiti simptome kao što su nenormalno razmišljanje, halucinacije i zablude. Lekovi deluju tako što blokiraju određene moždane hemikalije. Neki ljudi imaju mučne neželjene efekte. U većini slučajeva, dugotrajna upotreba lekova je esencijalni deo upravljanja šizofrenijom.

Psihosocijalna terapija

Psihološko savetovanje može da pomogne ljudima da se nose sa svojim problematičnim ponašanjem i mislima i poboljšaju način na koji se oni odnose prema drugima. Tokom kognitivne bihejvioralne terapije, ljudi uče da testiraju realnost svojih misli i bolje upravljaju simptomima. Drugi oblici terapije za cilj imaju da osoba poboljša brigu o sebi, veštine komunikacije i odnose sa drugima. Ove strategije ne treba da zamene lekove, ali mogu da pomognu u upravljanju svakodnevnim izazovima.

Prevencija relapsa šizofrenije

Ljudi sa šizofrenijom ponekad prestanu da uzimaju lekove zbog neželjenih efekata ili jer ne razumeju tu bolest. To povećava rizik od vraćanja ozbiljnih simptoma koji mogu izazvati jake psihotične epizode. Redovna psihosocijalna terapija može da pomogne ljudima da ne prekidaju sa uzimanjem lekova i da izbegnu pogoršanje bolesti ili potrebu za hospitalizacijom.

Šizofrenija na radnom mestu

Ljudi sa šizofrenijom često imaju problema sa pronalaženjem ili zadržavanjem posla. To se dešava delimično zbog toga što bolest narušava normalno razmišljanje, koncentraciju, kao i komunikaciju. Ali to takođe proizilazi iz činjenice da simptomi bolesti počinju u mladom odraslom dobu, što može ometati obrazovanje i radno osposobljavanje. Stručno osposobljavanje može da pomogne ljudima sa šizofrenijom da razviju praktične veštine za posao.

Šizofrenija i odnosi sa drugima

Veze sa drugim ljudima mogu biti izazov za ljude sa šizofrenijom. Njihove neobične misli i ponašanja mogu otuđiti prijatelje, saradnike i članove porodice. Poštovanje plana lečenja može smanjiti antisocijalne simptome. Jedan oblik terapije se fokusira na formiranje i negovanje međuljudskih odnosa. Pored toga, grupe za podršku ili porodična terapija mogu da pomognu bliskim ljudima da bolje razumeju njihovu bolest.

Šizofrenija i bolesti zavisnosti

Ljudi sa šizofrenijom mnogo češće nego drugi zloupotrebljavaju droge ili alkohol. Neke droge, uključujući marihuanu i kokain, mogu da pogoršaju simptome. Narkomanija takođe može ometati lečenje šizofrenije. Programi lečenja bolesti zavisnosti treba da budu posebno prilagođeni obolelima od šizofrenije.

Šizofrenija i trudnoća

Žene sa šizofrenijom treba da se obrate lekaru kada počnu da planiraju trudnoću. Lekovi koji se koriste za lečenje šizofrenije mogu da povećaju rizik od urođenih defekata, pogotovo ako se uzimaju tokom prvog tromesečja. Neki lekovi nose manji rizik od ostalih, tako da lekar može preporučiti promenu lekova pre zatrudnjivanja.

Saveti za članove porodice

Može biti teško ubediti nekoga sa šizofrenijom da mu je potrebna pomoć. Lečenje često počinje kada se psihotična epizoda završi hospitalizacijom. Kada se osoba stabilizuje, članovi porodice mogu da pomognu da se ubuduće spreče epizode tako što će:

Podsticati osobu da ostane na lekovima

Voditi ih na kontrole

Pružati im podršku i poštovanje.