Šizofrenija je hronična mentalna bolest. Simptomi su:

  • nenormalno razmišljanje
  • gubitak kontakta sa realnošću
  • halucinacije

Šizofrenija je snažno povezana sa povećanim rizikom od pokušaja samoubistva i izvršenim samoubistvima.

Među ljudima sa dijagnozom šizofrenije, procenjuje se da od 20% do 40% pokuša samoubistvo. Od 5% do 13% zaista uspe u toj nameri. U odnosu na opštu populaciju, ljudi sa šizofrenijom imaju više od osam puta povećan rizik od samoubistva. Oni takođe imaju povećan rizik od smrti usled prirodnih uzroka kao što su bolesti disajnih organa.

Prevencija samoubistva može da bude teško izvodljiva, jer ljudi sa šizofrenijom mogu da reaguju impulsivno i bez upozorenja. Dakle, veoma je važno da zdravstveni radnici, članovi porodice i prijatelji budu svesni faktora rizika samoubistva i okolnosti kada će se samoubistvo najverovatnije desiti.

Faktori rizika za samoubistvo kod šizofrenih pacijenata

Ljudi sa šizofrenijom će više verovatno počiniti samoubistvo ako su mladi, muškarci, belci, i nikada se nisu ženili. Ljudi takođe imaju povećan rizik ako su normalno funkcionisali pre nego što su dobili dijagnu šizofrenije, a posle dijagnize su oboleli od depresije, i imaju istoriju bolesti zavisnosti i prethodnih pokušaja samoubistva.

Klasični šizofreničar samoubica je:

Muškarac ispod 30 godina starosti

Ima povišen IQ

Bio je ambiciozan i uspešan kad je bio adolescent i u ranim dvadesetim

Bolno je svestan uticaja šizofrenije na njegovo mentalno stanje

Ostali faktori rizika za samoubistvo uključuju:

Beznadežnost

Socijalna izolacija

Hospitalizacija

Pogoršanje zdravlja

Nedavni gubitak ili odbijanje

Ograničena spoljna podrška

Porodični stres ili nestabilnost

Strah od daljeg pogoršanja mentalnog stanja

Preterana zavisnost od lečenja

Gubitak vere u lečenje

Samoubistvo kod obolelih od šizofrenije je takođe povezano sa:

Hroničnim bolestima

Porodičnom istorijom samoubistva

Prošlom i sadašnjom istorijom depresije

Zloupotrebom opojnih supstanci

Uznemorenošću i impulsivnošću

Suicidalnim mislima

Uzimanje velikog broja lekova za šizofreniju (antipsihotika) i antidepresiva

Negativni stavovi prema lekovima i nepridržavanje terapiji

Zavisnost i nesposobnost za rad

U principu, centralni simptom psihoze – halucinacije – izgleda da je manje povezan sa samoubistvom od drugih simptoma kao što su:

Uznemirenost i usplahirenost

Beznadežnost

Osećaj bezvrednosti

Svest pacijenta da ima šizofreniju negativno utiče na njegove mentalne funkcije.

Neka istraživanja pokazuju da zloupotreba alkohola, koji je glavni faktor rizika za samoubistvo kod običnih ljudi, nije značajan faktor rizika kod šizofrenije. Narkomanija je, međutim, snažno povezana sa rizikom od samoubistva kod ljudi sa šizofrenijom. Ljudi sa šizofrenijom imaju duplo veće šanse da zloupotrebe lekove nego ostali ljudi.

Prevencija samoubistva kod šizofreničara

Istraživači su identifikovali značajne faktore rizika za samoubistvo kod obolelih od šizofrenije. Ipak može biti teško prepoznati rane znake da je osoba u opasnosti.

Na primer, osoba može biti u periodu većeg rizika da počini samoubistvo u periodu posle otpuštanja iz bolnice. Ljudi sa šizofrenijom često doživljavaju bolnicu kao utočište. Oni vide medicinske radnike i druge pacijente kao centralne ljude u svom životu. Zato napuštanje bolnice često izaziva osećanja beznadežnosti.

Tokom razvoja šizofrenije neophodno je pažljivo pratiti osećanja beznađa i suicidalne misli kod pacijenata. Ovo je posebno tačno za ljude koji doživljavaju povećanje svesti o tome koliko je ozbiljna njihova bolest.

Istina je da povećana svest osobe o njenoj bolesti može da dovede do kliničkih poboljšanja. Ali takođe može da doprinese da se jave suicidalne misli kod mladih ljudi koji su nekada odlično funkcionisali i bili uspešni i koji shvate koliko su izgubili sada kada imaju šizofreniju.

Da bi se procenio rizik od samoubistva, lekari i negovatelji moraju biti pažljivi i razumeti taj osećaj gubitka koji obolela osoba doživljava.

Antidepresivi i antipsihotici nose upozorenja na povećani rizik od razmišljanja o samoubistvu i suicidalnog ponašanja kod mladih odraslih, omladine i dece. Jedan izuzetak, međutim, može biti atipičan lek antipsihotik pod imenom Klozapin. Ovaj lek navodno smanjuje rizik od ponovnog samoubilačkog ponašanja kod pacijenata sa šizofrenijom.

Klozapin nosi veći rizik od drugih značajnih neželjenih efekata. On je generalno rezervisan za ljude sa teškim oblicima šizofrenije koji ne reaguju na standardne lekove. Ovaj lek, na primer, ima opasan uticaj na broj belih krvnih zrnaca i povećava rizik od infekcije. Pacijenti koji ga uzimaju moraju da rade analize krvi svake nedelje sledećih šest meseci.

Klozapin takođe nosi povećan rizik od epileptičnih napada.

Za sada, dokazi ukazuju da je najefikasniji način da se spreči samoubistvo kod šizofreničara sledeći:

Aktivno lečenje depresivnih simptoma.

Strogo poštovanje prepisanog tretmana.

Pažljivo praćenje pacijenata sa povišenim faktorima rizika, posebno onih koji su doživeli značajne gubitke.