Sindrom iritabilnog kolona/ sindrom razdražljivih creva: kako kontrolisati simptome ishranom

Mnogi ljudi sa sindromom iritabilnog kolona posle jela osećaju bol  stomaku, imaju zatvor, dijareju (ili, ponekad, naizmenične periode zatvora i proliva) i nadimanje.  Promene u ishrani mogu vam doneti olakšanje.
Ograničite ili eliminišite namirnice koje mogu da pogoršaju proliv, uključujući kofein, alkohol, mlečne proizvode, namirnice sa puno šećera, masnu hranu, hranu koja nadima (kao što su pasulj, kupus, brokoli) i veštačke zaslađivače sorbitol i ksilitol (koji se najčešće nalaze u žvakama i bombonama bez šećera).
Da biste smanjili zatvor, dodajte vlakna u svoju ishranu, pijte dosta vode, i redovno vežbajte. Vodite dnevnik o tome šta jedete i da li imate simptome posle jela. Jedite polako i u mirnom, opuštajućem okruženju.
Sindrom iritabilnog kolona (SIK) je poremećaj creva koji izaziva bol u stomaku ili nelagodnost. Bol se može javiti samostalno ili zajedno sa zatvorom ili prolivom. Ostali simptomi su nadimanje, sluz u stolici, ili osećaj da niste potpuno ispraznili creva.

Šta uzrokuje sindrom razdražljivih creva?

Kod sindroma iritabilnog kolona, pacijenti imaju simptome u digestivnom traktu, ali lekari ne mogu naći nikakve promene u fizičkoj strukturi, kao što su upala ili tumor. Nije jasno šta izaziva sindrom iritabilnog kolona, a uzrok može biti različit za različite ljude. Problem može biti u načinu na koji se signali šalju od mozga do organa za varenje,  zatim može postojati problem sa varenjem određenih namirnica, a uzročnici mogu biti i stres ili anksioznost. Ljudi sa sindromom iritabilnog kolona mogu imati neobično osetljiva creva ili probleme sa načinom na koji se pokreću mišići creva.

Upravljanje stresom i promene u ishrani su glavni načini tretiranja ovog sindroma. Lekovi mogu da se koriste u lečenju teških simptoma koji ometaju dnevne aktivnosti.

Zašto je ishrana važna u lečenju sindroma iritabilnog kolona?

Kod mnogih ljudi, sindrom iritabilnog kolona se pogoršava nakon što jedu. Ponekad određene vrste hrane pogoršavaju simptome. Ne postoje namirnice koje kod svih izazivaju simptome. Lekari ne preporučuju posebnu dijetu za upravljanje simptoma. Ali kroz proces pokušaja i pogrešaka, mnogi ljudi smatraju da se osećaju bolje kada prestanu da jedu određenu hranu. Ishrana bogata vlaknima može smanjiti simptome, naročito kod ljudi koji imaju zatvor.


Kako da kontrolišem sindrom iritabilnog kolona ishranom?

Iako ne postoji posebna dijeta, možete da upravljate sindromom iritabilnog kolona ograničavanjem ili eliminisanjem namirnica koje mogu izazvati simptome, naročito proliv. Uopšteno govoreći, možete da promenite svoj način ishrane na osnovu toga da li je vaš glavni simptom zatvor ili proliv.

Ishrana kojom se smanjuje zatvor

Preduzimanje sledećih koraka može smanjiti zatvor:
Dodajte vlakna u svoju ishranu. Vlakna će apsorbovati vodu i popuniti debelo crevo, što će olakšati u ubrzati pražnjenje creva. Jedite namirnice bogate vlaknima kao što su sveže voće (maline, kruške, jabuke), sveže povrće (grašak, prokelj), pšenične mekinje, hleb od celog zrna, žitarice. Povećvajte količinu vlakana u ishrani polako da biste izbegli previše gasova.
Pijte puno vode. Urin treba da bude svetlo žute boje ili bezbojan. Vlakna apsorbuju vodu, pa će unošenje dovoljne količine vode pomoći da stolica bude meka.
Redovno vežbajte. Redovno umereno vežbanje kao što je hodanje, vožnja bicikla i plivanje pomaže da se održi redovno pražnjenje creva.
Ako ne uspevate da unesete dovoljno vlakana ishranom, pokušajte da koristite suplemente vlakana. Počnite sa malom dozom leka i veoma sporo povećavavajte dozu mesec dana ili više. Ovi proizvodi se razlikuju od laksativa, jer ne iritiraju sluzokožu creva. Oni su bezbedni za dugotrajnu upotrebu. Da bi se povećala njihova efikasnost, uzimajte suplemente vlakana za vreme obroka. Koristite laksative samo kada ih preporuči lekar.
Ne slažu se svi stručnjaci da unošenje više vlakana smanjuje ili sprečava simptome sindroma iritabilnog kolona. Za neke ljude koji imaju SIK, konzumiranje više vlakana može zapravo pogoršati neke simptome, kao što je nadutost. Posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što povećate količinu vlakana u ishrani. Dodajte vlakna postepeno tako da vaše telo može da se prilagodi promeni, jer u suprotnom može doći do nadutosti.

Ishrana kojom se smanjuje proliv

Možda ćete moći da smanjite proliv ako ograničite ili eliminišete sledeću hranu i piće:
Alkohol
Kofein, koji se nalazi u kafi, čaju, koka koli, i čokoladi
Nikotin
Hrana koja nadima, kao što je pasulj, brokoli, kupus, i jabuke
Mlečni proizvodi koji sadrže laktozu (mlečni šećer), kao što su sladoled, mleko, sir i pavlaka
Hrana i piće sa puno šećera, a posebno voćni sokovi, gazirani sokovi, kolači i kupovni slatkiši
Hrana sa puno masti, uključujući slaninu, kobasicu, maslac, ulje
Sorbitol i ksilitol, veštački zaslađivači koji se nalaze u nekim bombonama i žvakama bez šećera
Možete pokušati da eliminišete hranu ili piće jedan po jedan da vidite da li se simptomi poboljšavaju. Ako određena hrana ne izaziva simptome, nema potrebe da je izbegavate. Konsultujte se sa nutricionistom pre nego što eliminišete neke namirnice iz ishrane.

Savet:

Ikoristite akciju koja je u toku i u centru Beograda izvršite funkcionalnu dijagnostiku želuca i creva, pri kojoj se konstatuju: sekrecija pepsina (enzim koji vari proteine), koeficijent apsorpcije hranljivih materija na nivou želuca, peristaltika (pokretljivost) želuca, koeficijent apsorpcije hranljivih materija na nivou resica tankog creva, pokretljivost tankog creva, zastupljenost probiotskih bakterija u crevima, kao i intraluminalni pritisak (pritisak u debelom crevu) i apsorptivnost vode i elektrolita na nivou debelog creva.

Više o ovom pregledu i načinu zakazivanja saznajte klikom na sledećilink:https://planetazdravlja.com/kvantna-dijagnostika-dostupna-svima/