Kamen u bubregu se formira kada određene supstance, koje se nalaze u urinu, kristališu. Te supstance su kalcijum, oksalat i ponekad urinarna kiselina.

Kamen u bubregu koji je malog promera u mogućnosti je da napusti telo putem urina i može proći potpuno neopaženo. Međutim, kamen većeg promera iritira i isteže uretru dok se kreće iz bubrega ka bešici, blokira protok urina i izaziva izrazite bolove. Ponekad kamen može biti toliko velik da ne može proći do uretre, pa se može zadržati u bubregu.

Kamen u bubregu češće se javlja kod mladih i sredovečnih ljudi nego kod starije populacije i češće se ispoljava kod muškaraca nego kod žena.

Medicinski dokazi ukazuju na to da osobe koje unose u organizam premalo tečnosti imaju veće šanse za obolevanje.

Kamen u bubregu se najčešće sastoji od kristala kalcijum oksalata, vrste soli iz urina koja je teško razgradiva. Mokraćna kiselina ređe uzrokuje kamen u bubregu.

Ukoliko osoba često pati od urinarnih infekcija, izložena je većoj šansi za nastanak kamena u bubregu.

Simptomi kamena u bubregu često se ne ispoljavaju dok se kamen ne pokrene i blokira protok urina. Kada do ovog pokretanja dođe, simptomi mogu da uključuju:

  • Talase oštrog bola u leđima, na boku ili u donjem stomaku. Bol može da se kreće ka preponama i testisima.
  • Nesposobnost pronalaska komfornog položaja.
  • Mučninu i povraćanje, udruženo sa bolom u slabinskom predelu
  • Pojavu krvi u urinu
  • Često mokrenje.

Ponekad je prisutna i infekcija urinarnog trakta, pa postoje i groznica, drhtavica, bolno mokrenje, mutna mokraća neprijatnog mirisa.

Dijagnostikovanje kamena u bubregu

Simptomi kamena u bubregu mogu biti istovremeno i znaci drugih urinarnih problema, pa ih na osnovu diferencijalne dijagnostike treba razdvojiti od ostalih oboljenja. Dijagnostička ispitivanja uključuju kompjuterizovanu tomografiju (CT), intravensku pijelografiju (IVP) i ultrazvuk.