Sepsa je ozbiljno medicinsko stanje izazvano reakcijom imunog sistema na infekciju. Hemikalije koje se proizvode i odlaze u krv kako bi se borile protiv infekcije izazivaju širenje upale.

Upala može dovesti do oštećenja organa. Zgrušavanje krvi u toku sepse smanjuje dotok krvi do ekstremiteta i unutrašnjih organa, lišavajući ih hranljivih materija i kiseonika. U težim slučajevima, jedan ili više organa otkažu. U najgorim slučajevima, infekcija dovodi do pada krvnog pritiska koji je opasan po život, a zove se septički šok. To može brzo dovesti do otkazivanja nekoliko organa – pluća, bubrega i jetre – što izaziva smrt.

Termin sepsa se često koristi kao sinonim za septikemiju, tešku i po život opasnu infekciju koja se pogoršava veoma brzo i često je fatalna.

Uzroci sepse i faktori rizika

Bakterijske infekcije su najčešći uzrok sepse. Međutim, sepsa takođe može biti uzrokovana drugim infekcijama. Infekcija može početi na bilo kom mestu gde bakterije ili drugi infektivni agensi ulaze u telo. Uzrok može biti nešto naizgled bezopasno kao što je ogrebotina na kolenu ili pocepana zanoktica do ozbiljnijih medicinskih problema kao što su upala slepog creva, upala pluća, meningitis, ili infekcije urinarnog trakta.

Sepsa može ići ruku pod ruku sa infekcijama u kostima, pod nazivom osteomijelitis. Kod hospitalizovanih bolesnika, uobičajena mesta početne infekcije uključuju mesto gde ulazi infuzija, hirurške rezove, urinarne katetere, i dekubitusne rane (rane koje nastaju usled dugog ležanja u krevetu).

Iako svako može da dobije sepsu, određene grupe ljudi imaju veći rizik. To su:

  • Ljudi čiji imuni sistem ne funkcioniše dobro jer imaju HIV, sidu, rak ili koriste lekove koji koče imuni sistem, kao što su lekovi koji sprečavaju odbacivanje presađenih organa.
  • Veoma male bebe.
  • Stariji ljudi, naročito ako imaju druge zdravstvene probleme.
  • Ljudi koji su nedavno hospitalizovani i / ili su pretrpeli invazivne medicinske procedure.
  • Osobe sa dijabetesom.

Simptomi sepse

Pošto sepsa može početi u različitim delovima tela, ona može imati mnogo različitih simptoma. Brzo disanje i promene mentalnog stanja, kao što su smanjena budnost ili konfuzija, mogu biti prvi znak da počinje sepsa. Ostali simptomi uključuju:

  • Groznica ili veoma niska temperatura tela
  • Smanjeno mokrenje
  • Ubrzan puls
  • Brzo disanje
  • Mučnina i povraćanje
  • Proliv

Lečenje sepse

Prvi korak ka uspešnom lečenju sepse je uspostavljanje brze dijagnoze. Ako se sumnja na sepsu, lekar će vam reći da uradite određene analize kako bi se utvrdilo:

  • Postojanje bakterija u krvi ili drugim telesnim tečnostima
  • Izvor infekcije, koristeći rendgen, CT ili ultrazvuk
  • Visok ili nizak broj belih krvnih zrnaca
  • Nizak broj trombocita
  • Nizak krvni pritisak
  • Previše kiseline u krvi (acidoza)
  • Poremećena funkcija bubrega ili jetre

Ostale analize telesnih tečnosti i radiološki testovi, kao što su rendgen ili CT skener, mogu da pomognu u dijagnostikovanju uzroka infekcije. Ljudi sa dijagnozom teške sepse obično završe na intenzivnoj nezi, gde lekari pokušavaju da zaustave zarazu, osiguraju funkcionisanje vitalnih organa i regulišu krvni pritisak.

Lečenje sepse obično počinje sa:

  • Antibioticima širokog spektra, koji ubijaju mnoge vrste bakterija
  • Infuzijom za održavanje krvnog pritiska
  • Kiseonikom za održavanje normalnog nivoa kiseonika u krvi

Kada se ne identifikuje infektivni agent, lekar može da vas prebaci na lek koji cilja taj određeni agent. U zavisnosti od težine i efekata sepse, druge vrste lečenja, kao što su mašine za disanje ili dijaliza bubrega, mogu biti neophodni. Ponekad je potrebna operacija za drenažu ili čišćenje infekcije.

Često lekari propišu i druge tretmane, uključujući vazopresore (lekove koji uzrokuju sužavanje krvnih sudova) u cilju poboljšanja krvnog pritiska.

Trajna oštećenja organa mogu da nastanu kod ljudi koji prežive sepsu. Stopa smrti usled sepse je 20% , a preko 60% usled septičkog šoka.