Ishrana igra ključnu ulogu kod sportista koji se bave rigoroznim aktivnostima. Dobro uravnotežena ishrana sa ispravnim proporcijama ugljenih hidrata, masti i proteina obezbeđuje preko potrebnu energiju i izdržljivost sportistima. Sportisti moraju adekvatno unositi raznovrsne namirnice u ishrani kako bi obezbedili bolje korišćenje glikogena i poboljšali performanse.

izbor za sportskog mistera

1. Pazite na ugljene hidrate.

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije u ishrani sportista. Unošenje određenih ugljenih hidrata u redovnim intervalima obezbeđuje  sportistima izvor kontinuirane energije koja može da isprati visok intenzitet treninga. Stručnjaci preporučuju uzimanje dodatnih količina ugljenih hidrata (do 70% od dnevnog unosa kalorija), dva do tri dana pre takmičenja. Ovo se posebno odnosi na atletičare, bicikliste, itd.

2. Održavajte zdrav nivo dnevnog unosa kalorija.

Aktivnom sportisti potrebno je mnogo više kalorija nego prosečnoj osobi da održi maksimalne performanse(optimalan unos kalorija zavisi od uzrasta, telesne težine i nivoa aktivnosti).

3. Telo mora biti uvek hidrirano.

Sportisti moraju da imaju optimalan unos tečnosti kako bi održali ravnotežu elektrolita u telu i sprečili dehidrataciju.

4. Dobre masti.

Još jedan savet za zdravu ishranu sportistima je da obezbede adekvatan unos pravih vrsta masti. Masti služe kao gorivo koje se koristi u slučaju povećanih zahteva za energijom. Ograničite unos zasićenih i trans masnih kiselina i uključite omega 3 masne kiseline u ishranu kroz namirnice ili suplemente.

5. Proteini.

Proteini su neophodni za izgradnju snage i telesne težine. Izvori nemasnih proteina nalaze se u raznovrsnoj ishrani. Prekomerno uzimanje proteina može da dovede do dehidratacije.

6. Raznovrsnost u ishrani je ključna.

Ključni savet za zdravu ishranu je da se u ishranu uključi što raznovrsnija hrana: raznovrsno voće, povrće, orašasti plodovi, mlečni proizvodi i žitarice.

7. Minerali su obavezni.

Naporni trening može imati uticaj na nivo vitalnih minerala kao što su kalcijum, gvožđe, selen i cink. Voće kao što su banane, pomorandže, kao i neke vrste povrća, npr. krompir pomažu u održavanju nivoa kalijuma.

8.Obroci pre treninga.

Obroci pre treninga ili takmičenja moraju biti mali, lako svarljivi, i ne treba da imaju više od 500 do 1000 kalorija. Obroci treba da sadrže kompleksne ugljene hidrate i odgovarajuće vrste tečnosti.

9. Slatkiši.

Izbegavajte slatke napitke i slatkiše jer oni izazivaju drastična kolebanja šećera u krvi  što može dovesti do prevremenog zamaranja i dehidratacije.

10. Kofein.

Unos kofeina može nepovoljno da utiče na nivo performansi sportista i treba ga izbegavati.