U stomaku imamo drugi mozak. On utiče na naše raspoloženje, na to šta jedemo, vrste bolesti koje dobijamo, kao i na odluke koje donosimo. Dakle, nije sve u našoj glavi.

Naši organi za varenje poseduju svojevsrsnu inteligenciju. To može da objasni zašto, kada smo na primer depresivni i anksiozni, posežemo za čokoladom, brzom hranom i slično, kao i zašto se oslanjamo na onaj čuveni osećaj leptirića u stomaku. Da li je taj bol u stomaku samo u glavi?

Odgovor je dvostran. Zavisi od toga o kom mozgu pričamo: o onom u glavi ili o onom drugom, u stomaku.

Creva mogu da rade nezavisno od bilo kakve kontrole iz mozga. Creva imaju sopstveni mozak. U njemu postoji nezavisni centar integrativne neurološke aktivnosti koji se zove enterički nervni sistem (ENS).

Enterički nervni sistem ima 100 miliona neurona, više nego kičmena moždina, ali mnogo manje nego mozak, i oni su raspoređeni na površini koja je stotinu puta veća nego površina kože. ENS može da radi samostalno, bez signala koje šalje mozak, da kontroliše kretanje i apsorpciju hrane u crevima. Nijedan drugi organ ne može da funkcioniše bez dirigentskog štapića mozga.

ENS, pored svoje samokontrole, ima sposobnost da šalje signale do mozga koji direktno utiču na osećanja tuge ili stresa, pamćenje, učenje i donošenje odluka. Oslanja se i u mnogim slučajevima stvara više od 30 neurotransmitera, uključujući serotonin, koji su identični onima koje mozak proizvodi.

Štaviše, pokušaji da se utiče na drugi mozak u našoj utrobi su se u poslednje vreme pokazali kao snažan alat za ublažavanje ozbiljne depresije. Čak i autizam može biti povezan sa neurobiologijom mozga u stomaku.

Mnogi ljudi uočavaju povezanost između emocija i stomaka. Ali još uvek ima veoma malo neurologa koji razumeju kompleksnost ovog crevnog nervnog sistema i njegove veze sa mozgom.

U časopisu Nature, objašnjeno je da stvorenja koja su postavljena nisko na evolucionoj lestvici, na primer helmint (crv parazit), imaju jedan nervni sistem koji je veoma nalik našem ENS-u. Ganglije koje formiraju primitivne mozgove ovih crva, i mozgove viših sisara, izvedene su iz primitivnijih ali homolognih enteričkih (crevnih) nervnih kola. Neuronske mreže i sistemi prenošenja neuronskih signala koji su se razvili kako bi osigurali optimalne odgovore na izazove u unutrašnjoj sredini možda su bili uključeni u centralni nervni sistem tokom evolucije.