Razvojna displazija kuka je razvojno oboljenje koje se najčešće javlja nakon rođenja. Učestalije je kod devojčica. Kada se rano dijagnostikuje I tretira na adekvatan način tokom prvih meseci ishod je odličan. Kada se sa lečenjem zakasni ono biva kompleksnije I sa manjom šansom da će biti uspešno.

Kako bi smo bolje razumeli ovo razvojno oboljenje, moramo predstaviti građu zgloba kuka.

Zglob kuka je ustvari tamo gde se glava butne kosti (zaobljeni vrh butne kosti-femur) spaja sa karlicom. Čašica je deo karlice na koju naleže glava butne kosti (acetabulum). 

Šta je razvojna displazija kuka?

To je poremećaj zgloba kuka koji obično nastaje po rođenju. Ranije je bila poznata kao urođenja displazija kuka ili narodski urođeno iščašenje kuka. Kasnije je preimenovan zbog toga što ičašenje nije jedini poremećaj zgloba kuka koji može nastati.

Kod normalno razvijenog kuka, glava butne kosti je glatka I zaobljena, a čašica glatko udubljenje u čije “sedište” glava lepo nalegne.

Kod razvojnog poremećaja postoji abnormalnost ili u obliku glave butne kosti, obliku čašice ili poremećaj zglobne površine koje oblažu I spajaju zglob kuka. Kao posledica, glava I čašica nisu u skladu odnosno ne naležu jedna na drugu. Kada kontakt ipak postoji, onda se to naziva blagi poremećaj ili subluksacija. Međutim, ozbiljnijiporemećaj je onaj gde nema kontakta u zglobu, odnosno dolazi do dislokacije.

Uzroci displazije kuka

Razlozi zbog kojih nastaje razvojna displazija još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Poznati su faktori rizika koji doprinose displaziji kod beba. Kod jedne od 75 beba faktori rizika su ti koji su doprineli displaziji kuka, a to su:

Porodična anamneza: što zanči da je neko od članova porodice već imao displaziju- jedan od roditelja, braće, sestara. Po statistici ova deca 5 puta češće oboljevaju nego normalan deca.

Pol: Od 8 u 10 slučajeva ovog oboljenja su ženska deca. Ovo se može pripisati estrogenu (ženskom hormonu) koji nastaje kod još nerođene bebe- fetusa. Hormon čini ligament rastegljivijim, što pojačava rizik od dislokacije odnosno isčačenja.

Uslovi tokom trudnoće: ako je količina plodove vode nedovoljna to može da onemogući normalno kretanje ploda unutar materice, što povećava rizik od nastanka ovog razvojnog oboljenja.

Karličnni položaj: kada su nogice nerođene bebe okrenute ka materici( izlazu) ili naopačke za još nerođeno dete, povećava šansu od isčačenja I to 7 puta u odnosu na normalno postavljene (glava dole). Ovako postavljene bebe se rađaju carskim rezom, ili je to strogo preporučljivo!Kod onih koje se rađaju prirodnim putem, a ovako bivaju postavljene, rizik se povećava za 17 puta.

Prvorođenčad: oko 6 u 10 slučajeva sa razvojnom displazijom su prvenci. Ovo je vrlo verovatno jer je materica uska I manje elastična I beba ima manje prostora za kretanje.

Ostali faktori rizika: celebralna paraliza, I drugi poremećaji mišića I nerava, doprinosi ovom oboljenju. Rizik je povećan I kod prevremeno rođenih beba ili beba koje se rađaju sa više od 5kg težine.

Rasa: dispalzija je učestalija kod belaca, nego kod žute rase ili crnaca.

Zastupljenost dispalzije kuka

Displazija kuka se javlja kod jedne od 1000 rođenih beba. Učestalija je displazija levog kuka. To se objašnjava položajem majke tokom trudnoće, odnosno ona češće leži na desnoj strani a beba naginje ka suptrotnoj. Položaj izaziva veći pritisak, što može dovesti do displazije. Učestalost leve displazije je 2 od 10 slučajeva.

Simptomi I znaci oboljenja

Kod tek rođene bebe nema bolova I vidljivih znakova oboljenja. Ubrzo nakon rođenja bebe pregledavaju doktori. Oni saviju noge u kolenima I naprave kružni pokret ka spolja. Ako osete pucketanje, onda to može biti rani simptom razvojnog poremećaja. Drugi znaci koji mogu ukazati na rano otkrivanje su brazde na preponama koje trebaju biti paralelne, odnosno jednake, kraća butna kost. Međutim, ovo nisu pouzdane metode I svakako se mora pribeći složenijim.

Dijagnostika diplazije

Kada se posumnja na displaziju kod tek novorođenog deteta, savetuje se ponovni pregled za koju nedelju. Može se desiti da u prvih par nedelja kukovi budu plitko postavljeni zbog mekih tkiva, ali se rastom uglave I vrate na svoje mesto. Kod mnogih beba kukovi budu stabilniji od drugog meseca.

Ako je nestabilnost I dalje prisutna na ponovnom pregledu, onda se beba  šalje na ultrazvučni pregled, koji daje dobru sliku o tome da li postoji problem ili ne. Kod četvoromesečnih beba pa I starijih koristi se rendgensko snimanje kukova za dijagnostiku.

Lečenje displazije kuka

Rano lečenje displazije kuka je neophodno, jer svaki poremećaj osporava normalan razvitak kukova a samim tim I njegovu pokretiljivost I funkcionalnost. Što se ranije krene sa lečenjem, to su veće šanse za poptun oporavak I zalečenje, a I komplikacije su manje.

Cilj lečenja je namštanje glave butne kosti u čašicu odnosno normalan položaj. Ovo omogućava normalan razvoj struktura zgloba kuka, a u budućnosti normalno kretanje deteta.

Metode I načini lečenja su različiti u zavisnosti u kom razdoblju se otkriju simptomi. Nehirurškim putem se najuspešnije leči displazija kod sedmonedeljne bebe pa sve do 6 meseci pomoću aparata u obliku pojaseva-kajiševa pomoću koga se kukovi pozicioniraju u normalan položaj a pritom fiksiraju, što omogućuje vraćanje u ležište I normalan razvoj. Preporučuje se nošenje 6 nedelja a po potrebi I duže. Izlečenje je na visokom nivou I uspe kod 9 od 10 slučajeva ranog otkrivenih displazija. Retko se javlja tzv. avaskularna nekroza- nekroza odumiranje glave butne kosti usled nedovoljne ishrane krvlju zbog pritiska, odnosno usled neadekvtanog postavjanja kaiševa.

Kod starije dece od 6 meseci se koristi I metoda zatvorene redukcije, odnosno nehirurško nameštanje kukova. Dete bude pod anestezijom, a doctor namešta kukove I stavlja detetu gips koje ono treb ada nosi 12 nedelja. Posmatranje se vrši snimanjem na rendgenu.

Kod kasnije otkrivenih displazija, hirurška intervencija je neophodna. Kod jednostavnijih displazija samo se vrši relokacija. Međutim, kod koplikovanijih hirurška intervencija uključuje korigovanje delova kostiju kako bi se održao normalan položaj zgloba kuka.

Ako se displazija ne leči na vreme I adekvatno ona dovodi do artroze zgloba, što izaziva bolove, smetne I ograničenost u pokretima.

Prognoza

Kod dece čija je dispalazija otkrivena u prvih 6 meseci ima odličan ishod, odnosno totalno izlečenje u najvećem procentu. Svakako je neophodno snimanjem pratiti stanje tokom rasta I razvoja.

Dijagnoza je manje dobra za onu decu kod kojih se sa zakašnjenjem otkrije razvojna displazija, naročito kada već prohodaju. Statistika u prilog ovome pokazjue, da 3 od 10 ugradnji veštačkog zgloba kuka kod ljudi ispo 60 godina je zbog diplazije.

Najvažnije je da blagovremeno svoju bebu podvrgnete pregledima, a ukoliko se ovo oboljenje javi slušate savet svog doktora.