Detetova prva reč, hvatanje kašičice, reagovanje na majčin glas. Šta ih povezuje? Prvi korak razvoja mozga. Ovaj proces Vašoj bebi omogućuje da nauči da puzi, govori, smeje se, hoda. Zdrav razvoj mozga se temelji na interakciji sa njemu najbližima. Ti trenuci su veoma važni jer predstavljaju suštinsku „ishranu“ za pravilno odrastanje.

Šta znamo o razvoju mozga?

Istraživanjem su se mnoge teorije osporavale iz godine u godinu. Evo nekoliko mitova i činjenica.

Mit: mozak po rođenju biva razvijen kao i srce ili stomak.

Činjenica: većina ćelija se razvije i pre rođenja, ali najveći broj se razvija i povezuje tokom prvih meseci i ranog detinjstva.

Mit: Razvoj mozga direktno zavisi od gena koje dete nasleđuje.

Činjenica: Rano iskustvo i interakcija imaju presudan značaj u razvoju dečijeg mozga.

Mit: Mozak malog deteta je manje aktivan nego mozak studenta.

Činjenica: Mozak trogodišnjeg deteta je dvostruko aktivniji u odnosu na odrasle.

Mit: Razgovor sa bebom nije bitan, jer Vas ionako ne može razumeti.

Činjenica: Pričanjem maloj bebi postavljamo temelje za razvoj i učenje jezika u najranijem periodu.

Mit: Deci su potrebne edukativne igračke da bi razvili svoje sposobnosti.

Činjenica: Ono što je deci potrebno je ljubav i nova iskustva, a ne posebna pažnja i skupe igračke.

Razgovor, igranje, pevanje i čitanje su jedne od klljučnih aktivnosti koje grade mozak deteta.

Kako se mozak razvija?

Brojni faktori utiču na razvoj. Oni obuhvataju genetiku, hranu i ishranu, odgovornost roditelja, svakodnevna iskustva, fizičke aktivnosti i ljubav. Uglavnom, roditelji treba da budu svesni da su dobra ishrana, nega, pružanje ljubavi i raznorazna iskustva koja pružaju svom detetu veoma važna u njegovom razvoju. U prošlosti se mislilo da je genetika ta koja određuje razvoj i da je rast mozga unapred određen biološkom putanjom. Danas se zna da rana iskustva igraju važnu ulogu u razvojnom procesu. Bebin mozak je radnja u procesu, a spoljašnja sredina je ta koja joj daje oblik kroz iskustva preko čula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. Na primer:

-Miris kože majke (čulo mirisa);

-Očev glas (čulo sluha);

-Posmatranje lica i šarenih igračaka (čulo vida);

-Osećaj nežnog majčinog dodira (čulo dodira);

-Pijenje mleka (čulo ukusa).

Iskustva koja se stiču preko čula stvaraju vezu koja potpomaže razvoj dečijeg mozga. Današnji tehnički napredak pomaže naučnicima da prate njegov rad. Ono što su otkrili je da se mozak posle rođenja razvija na osnovu iskustva. Mozak novorođenčeta je spreman da se razvija, ali ono što je neophodno su rana iskustva koja su kao „žica“ u moždanom kolu koja olakšava učenje.

Zamislite mozak kao kuću koja je tek izgrađena. Podignuti su zidovi, vrata vise. Onda odete u prodavnicu i kupite sve što je potrebno za elektroinstalaciju- prekidače, sijalice, kutije sa osiguračima, itd. Donesete ih kući i ostavite na pod. Hoće li oni raditi? Naravno da neće. Morate ih povezati i sprovesti da bi imali električnu energiju. Slično funkcioniše i mozak. Rođeni smo sa mnoštvom nervnih ćelija kao zvezde u Mlečnom putu, ali ove ćelije još uvek nisu uspostavile veze ili tzv. sinapse. Broj moždanih ćelija koji imamo po rođenju je preko 100 milijardi i više nam se neće umnožavati. To je otprilike dvadeset puta više ćelija nego što ima ljudi na ovoj planeti. Neuroni tj. nervne ćelije su pravo jezgro mozga. Oni imaju svoje „filijale“ u telu i preko sinapsi, odnosno veza dobijaju potrebne impulse koji im određena ćelija šalje. Oni putuju duž aksona (produženi deo neurona) koji se završava neurotransmiterima. Električnii signali oslobađaju neurotransmitere koji podstiču ili inhibiraju reakciju poput prekidača. Ove veze su prava ljudska čuda. Jedna ćelija može da se poveže sa čak 15.000 drugih ćelija. Ova neverovatno složena mreža i njen oblik zapravo zavise od iskustava koje stićemo u našoj okolini.

Izuzetan porast sinapsi se javlja tokom prve godine života. Mozak razvija funkcionalnu arhitekturu preko sinapsi odnosno veza. Recimo, kada roditelj doziva dete ono će nakon nekog vremena početi da reaguje i odaziva se. Sinapse se šire i one su odgovrone za navike, misli, svest, sećanja.

Do treće godine života, detetov mozak formira oko 1000 triliona tih sinapsi, dva puta više koliko imaju odrasli. On biva kompaktan do jedanaeste godine detetovog života. Od jedanaeste godine, mozak počinje da pravi red od tog debelog klupka sinapsi do efikasnog mrežnog sklopa. Veoma je važno da roditelji u interakciji sa detetom podstiču rast i razvoj sinaptičke mreže. Sinapse se ojačavaju kroz ponovljena iskustva, i put kojim se one razvijaju zapravo predstavlja strukturu i način na koji dete uči. Ukoliko se jedan od tih puteva ne upotrebljava on nestaje, biva eliminsan po principu „ koristiti ga ili izgubiti“. Sinapse koje su stalno u “akciji“ postaju trajne.

Izgradnja mozga

Mozak raste u sekvencijalnom modu, od dna do vrha, odnosno od najmanje kompleksnog dela (moždanog stabla) do složenijih delova- kora.

Osnovni elementi mozga uključuju:

1. 1. Moždano stablo (nalazi se u bazi lobanje) koje kontroliše većinu životnih aktivnosti, između ostalog krvni pritisak i telesnu temperaturu;

2. Međumozak koji je na vrhu moždanog stabla i kontroliše motorne aktivnosti, apetit i spavanje;

3. 3.Cerebelum se nalazi iza moždanog stabla i koordinira kretanje i ravnotežu;

4.Limbički sistem koji se nalazi u središnjem delu mozga i odgovoran je za emocije, vezivanje i memoriju;

5. 5. Korteks je gornji deo mozga i njegova je „izvršna vlast“, odnosno on reguliše donošenje odluka, kontrolu razmišljanja, rasuđivanje i govor.

Cerebralni korteks sadrži oko 80 odsto neurona u mozgu. Kako je najmanje razvijen po rođenju i nastavlja da se uveliko razvija do adolescentnog doba, osetljiviji je na iskustva u odnosu na ostale delove mozga.

Kako se mozak gradi od dna pa nagore, kao kuća od temelja pa do vrha, tako su sitne korekcije lakše u odnosu na one koje zahtevaju pomeranje zidova i slično.

Kritični periodi u razvoju mozga

Razvoj mozga se odvija u talasima, pa različiti delovi mozga budu aktivna „gradilišta“ u određeno vreme i učenje traje tokom celog života. Međutim, postoji „pravo vreme“ da mozak apsorbuje nove informacije lakše nego u nekom drugom periodu. To vreme je kada je mozak kao sunđer i uspeva da se razvija u velikim skokovima, odnosno naglo. Taj period počinje od rođenja, najintenzivniji je do treće godine a nastavlja se do adolescentskog doba. Učenje u kasnijem periodu jeste moguće, ali je teže i sporije. U nekim veštinama je moguće napredovati celog života. Ipak, bitno je da period upijanja kod dece traba iskoristiti pružajući im najbolju priliku za razvoj, jer su tada spremni da apsorbuju informacije u potpunosti.

Vizuelni i auditivni razvoj

Za razvoj vizuelnih i auditivnih sposobnosti najvažniji je period od rođenja do četvrte i pete godine. Razvoj ovih kapaciteta je veoma važan za komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Tokom prvih meseci bebe treba da vide oblike, boje, objekte na različitim razdaljinama kako bi se vizuelno razvijale. Treba da budu izložene zvukovima, tako da njihov mozak nauči da obrađuje primljenu informaciju za odazivanje.

Razvoj govora

Period od rođenja do desete godine života je najpogodniji za razvoj govornih sposobnosti. Deca uče jezik tokom celog ovog perioda, ali pravo vreme su prvih nekoliko godina. Zbog toga im se treba obraćati od najranijih dana, čitati im, pevati. Individualno je kako će koje dete da razvija govorne sposobnosti, ali ako primetite bilo kakve nepravilnosti kada se njegov govor već formira, obratite se logopedu.

Fizički i motorni razvoj

Do dvanaeste godine se kompletira fizički i motorni razvoj kod dece. Treba im posvetiti pažnju i biti strpljiv kad je u pitanju ovaj razvoj, ali svakako doprineti njemu uključivanjem deteta u aktivnostu u malo kasnijim godinama, a u ranijim raditi sa njima, puštati ih da sami spoznaju okolinu i stvaraju osećaj za ravnotežu i koordinaciju.

Emocionalni i socijalni razvoj

Emocionalna inteligencija je od ključnog značaja za životni uspeh, pa je ovom razvoju neophodno posvetiti punu pažnju. Pravo vreme je od samog rođenja do dvanaeste godine starosti. Različiti aspekti emocionalnog i socijalnog razvoja su važni u različitim periodima, pa je stvaranje svesti o drugima, empatija, poverenje neophodno za dobru interakciju u društvu. Emocionlana vezanost se stvara u periodu do osamnaest meseci, kada dete formira privrženost ka negovatelju. Ovo predstavlja temelj za dalji emocionalni razvoj. Deo mozga koji reguliše emocije, amigdala, oblikuje se ranim iskustvom i predstavlja emotivno ožičenje mozga. Zato je veoma važno negovati empatiju (saosećanje), sreću, nadu i otpornost.

Društveni razvoj, koji podrazumeva podizanje samosvesti i interakciju sa drugima, takođe se javlja u fazama. Na primer, deljenje igračke je nešto što nije sklonost dvogodišnjeg deteta zbog nedovoljne razvijenosti mozga, ali zato posle treće godine je to već moguće.

Razvoj deteta u ranom periodu drži ključ njegove budućnosti. Presudnu ulogu u tom razvoju imaju oni koji su u neposrednom kontaktu sa detetom. Osluškivanje mališana i rad sa njima postavlja temelje njegove ličnosti.