neuspeh

Zašto vantelesna oplodnja ne uspe?

Postoji jednačina za proces implantacije:

Kvalitet embriona + spremnost zida materice da primi embrion = šanse za implantaciju i trudnoća

Mnogi ljudski embrioni prestanu da se razvijaju pre petog dana svog života. Nažalost, prestanak razvoja embriona takođe može da dođe posle petog dana.

Neki od embriona koje ubacimo u matericu i koji „izgledaju dobro“ umiru nakon što ih stavimo u matericu. To je objašnjenje za neuspeh VTO u velikoj većini slučajeva.

Problem su retko sperma i materica. Obično slabost embriona dovodi do neuspele implantacije.

U proseku, samo oko 25% prenetih embriona nastavi da se razvija i postanu deca. Ovaj procenat implantacije embriona u velikoj meri zavisi od starosti žene. Procenat implantacije je 45% kod žena mlađih od 35 godina, a 15% kod žena između 40 i 42 godine.

Pacijenti kojima ne uspe pokušaj vantelesne oplodnjeće najčešće pitaju:

„Zašto se embrioni ne zakače za zid materice, da li ste ih stavili na pravo mesto?“

„Šta nije u redu sa mojom matericom  kad nije prihvatila embrion?“

Ponekad, nakon ponovljenih neuspeha implantacije embriona, žene će reći;

„Očigledno mi treba surogat majka jer moja materica ne može da obavi svoj posao“.

Iako ovo može zvučati logično, ne predstavlja naučnu istinu. Kada VTO ne uspe posle brojnih pokušaja – pokušaj u nečijoj drugoj materici verovatno neće dovesti do uspeha. Međutim, donirane jajne ćelije koje dolaze iz tela mlađe žene imaju veće šanse da se implantiraju i da se iz njih razvije zdrava beba.

Dakle, najčešće problem nije materica, već kvalitet jajne ćelije. Uspeh se često postiže sa jajnim ćelije mlađe donorke.

To ne znači da sperma i materica ponekad nisu faktori u jednačini uspeha vantelesne oplodnje. Međutim, sperma i materica su minorni faktori u odnosu na glavni faktor, a to je kvalitet jajne ćelije.

 Genetski i hromozomski problemi koji izazivaju neuspeh implantacije u procesu VTO

Jedan od glavnih faktora koji doprinose neuspehu vantelesne oplodnje je visoka stopa hromozomskih anomalija u ljudskim embrionima.

Kako žena stari, učestalost hromozomskih anomalija u zreloj jajnoj ćeliji značajno se povećava. Istraživanja su pokazala da počevši od ranih 30-ih godina, stopa hromozomskih anomalija u ljudskim jajnim ćelijama (pa samim tim i u ljudskim embrionima) počinje da se značajno povećava. Ova stopa nastavlja da se povećava sa povećanjem starosti žene, tako da je u srednjim 40-im veoma visok procenat ljudskih embriona su hromozomopatijama (preko 75%).

Veruje se da je to uglavnom zbog problema sa vretenom u nukleusu jajne ćelije. Vreteno je odgovorno za pravilan raspored i odvajanje hromozoma prilikom sazrevanja jajne ćelije u vreme ovulacije.

Starije jajne ćelije imaju neefikasno vreteno koje ne poređa hromozome pravilno i „greške“ nastaju kada se cepaju parovi hromozoma. To dovodi do jajnih ćelija koje nemaju pravilnu ravnotežu od 23 hromozoma – što rezultira hromozomopatijama embriona.

Pokazalo se da je oko 1% do 2% ljudskih spermatozoida hromozomski abnormalno – u poređenju sa oko 25% do 75% ljudskih jajnih ćelija (u zavisnosti od starosti žene).

PGS – Preimplantacijski genetski skrining može da se uradi na embrionima pre trasnfera kako bi se procenilo jesu li hromozomski ispravni.

 Drugi genetski uzroci neuspeha implantacije

Neuspela implantacija može biti i posledica drugih genetskih mutacija – sa savršeno normalnim kariotipom ili hromozomskim komplementom. Postoje desetine hiljada gena u ljudskom genomu – mnogo mesta gde nešto može da krene naopako.