Mnoge pesme govore kako ne treba žaliti ni za čim u životu…Da li tako treba da živimo? Da li treba da budemo vođeni pesmom i živimo u trenutku, bez gledanja u prošlost i osećaja griže savesti, ili treba da naučimo nešto iz tih životnih lekcija analizirajući svoje ponašanje i posledice koje pritom nastaju? Evo malo pojašnjenja ove tako komplikovane emocije i osećaja…

Šta je kajanje?

Kajanje je negativno emocionalno stanje svesti koje uključuje osuđivanje samoga sebe za neki loš ishod stvari. To je osećaj gubitka i tuge, koji nas navodi da razmišljamo o „pogrešnom“ izboru koji smo napravili i koji bi promenili da možemo vreme da vratimo unazad. Za mlade ljude, ovo neprijatno osećanje i iskustvo može biti poučno, jer navodi konkretnu osobu na ponovno fokusiranje i preduzimanje da se nešto ispravi ili napravi bolji izbor sledeći put. Nažalost, često se pretvori u osećaj koji proganja, stvara hroničan stres i stalan osećaj krivice koji itekako može da naškodi umu i telu.

Da li je kajanje isto kod žena i muškaraca?

Istraživanja iz rodne oblasti su pokazala, da 44% žena se duže kaje i žali za prethodnim partnerom, dok kod muškarca je taj procenat 19.Pretpostavlja se da je razlog tome, što muškarci brže zamene prethodnu partnerku novom, pa je kajanje kraće. Prirodno je žaljenje za prošlim, dok ne naiđe novi.

Da li kajanje ima veze sa geografskim poreklom?

Istraživačke studije su upoređivale žaljenje tj. kajanje po kulturama. Rezultati su bili sledeći: američka omladina po studiji ima veći izbor pred sobom u odnosu na druge kulture, koje su bazirane na porodicu kao primarni cilj i jedini izbor s toga se češće pokaju i žale za propuštenim. Oni koji se ograničavaju da li tradicijom, običajima, religijom, prihvataju svoje stanje bez razmatranja drugih mogućnosti pa je kajanje ređa pojava.

Da li ljudi osećaju veće žaljenje osvrćući se u daleku prošlost?

Kada je u pitanju neki kraći i skorašnji prošli period ljudi žale zbog pogrešnog izbora, neke greške koju su načinili radeći nešto, dok gledajući u daleku prošlost uglavnom žale za nečim propuštenim, kao što je neka propuštena prilika za ljubav, ili nedovoljno vremena koje nisu posvetili određenim osobama ili stvarima.

Ima li ikakve vrednosti u kajanju?

Istraživanja govore da ima. Ispitivanjem grupe mladih ljudi, ocenjeno je da kajanje ima više pozitivnu konotaciju nego negativnu. Obrazloženje leži u objašnjenju da se kajanjem budi preduzimljivost i nagon za ispravljanjem stvari, budi se predusetljivost odnosno veća obazrivost da se isto ne ponovi.

Vrednost koja leži u kajanju po istraživanjima je sledeća:

-daje smisao svetu;

-utiče na ponašanje u budućnosti;

-pruža uvid u stvari i osećanja;

-stvara društvenu harmoniju;

-poboljšava sposobnost približavanja nekoj mogućnosti (utiče na pasivnost).

Međutim, upravo od ličnosti i snage uma zavisi u kom pravcu će otići kajanje. Kada postane osećaj progona od strane misli i osećaja krivice, biva destruktivan po um i telo. Čini osobu pasivnom i toliko opterećenom tim osećajem, da ona nije u stanju aktivno da učestvuje u svim životnim aktivnostima. Kada je stanje svesti konstantno pod tim pritiskom dolazi do depresije, koja može bitii prolazna ali vrlo često se dijagnostikuje kao oboljenje. S druge strane, sem depresije, može izazvati i hroničan stres koji utiče loše po imuni sistem i organizam uopšte.

Šta je kognitivna osnova kajanja?

To je vrsta kajanja koja proizilazi iz hipotetičkog razmišljanja „šta bi bilo kad bi bilo“, odnosno da zamišljamo nešto što smo mogli da uradimo a nismo, a onda se još pokajemo zbog toga. Hardvardski bilten je pisao o čoveku iz Liverpula, koji je uvek uplaćivao tiket za loto sa istom kombinacijom brojeva. Jednom kada je zaboravio da uplati ti brojevi su bili pogodak. Toliko je sebe optuživao, da je na kraju izvršio samoubistvo. Po istraživanjima, ovakva vrsta kajanja je uglavnom vezana za „propuštene“ poslovne prilike kojima smo bili blizu i propustili ih.

Da li reklame zloupotrebljavaju moć kajanja?

Da. Marketinške kuće se itekako pozivaju na osećaj kajanja kada rade određenu reklamu. Recimo, kada je u pitanju reklama o životnom osiguranju, oni Vas navedu da osetite osećaj griže savesti ako to sebi ili svojoj porodici ne obezbedite. Poznati brendovi na primer „Nike“ promovisanjem zdravog načina života, odnosno potrebe za rekreacijom Vas natera da se zapitate i pokajete što niste dovoljno fizički aktivni, a krajnji cilj je svakako prodaja proizvoda.

Kako se izboriti sa ovim osećajem?

Upregnite svoje emocije

Kao i druge emocije, kajanje ima funkciju preživljavanja. Na taj način mozak nam govori da sagledamo druge opcije i izbore, i predupredimo posledice koje mogu nastati nekim našim delima. Kajanje se navodi kao glavni razlog oporavka kod zavisnika.

Ukoliko ne postoji bilo kakva mogućnost da utičete na određenu situaciju, pustite …

Ako iznova sebe optužujete za nešto što niste mogli promeniti, možete jako naškoditi svom umu i telu i pasti u depresiju. Pronađite način da oprostite sami sebi i nastavite dalje. Većina ljudi lakše oprašta drugima nego samom sebi.

Uverite se da Vaša krivica nije potpuna

Sagledajte okolnosti, činjenice koje su mogle da utiču na donošenje neke odluke i usmere Vas u datom pravcu. Možda ste imali u tom trenutku ograničeno znanje, bili pod pritiskom ili nekim drugim okolnostima.

Sagledajte situaciju sa pozitivnije strane

Razmislite o životu kao o putovanju. Svako pravi greške i to može biti prilika da naučite neku lekciju, više načina reagovanja, o vrednostima, ranjivosti i drugim ljudima. Možete naučiti kako da bolje brinete o sebi, a ono što je najvažnije da iz svega toga izvučete ono najbolje!