Probiotici je opšti naziv za žive mikroorganizme – poznate kao „prijateljske“ bakterije – koje imaju povoljan uticaj na zdravlje. Mnogi su slični organizmima koji se prirodno nalaze u telu, posebno u digestivnom traktu. Probiotici su postali popularni dodaci ishrani i najčešće se koriste za promovisanje zdravog varenja.

Zašto ljudi uzimaju probiotike?

Probiotici balansiraju mikroorganizme u crevima. Oni smanjuju broj štetnih bakterija. Izgleda da takođe povećavaju imuni sistem organizma.

Postoje dokazi da neki probiotici pomažu u lečenju sindroma iritabilnog kolona, nekih vrsta dijareje, kolitisa (posebno ulceroznog kolitisa), određenih vrsta stomačnih čireva (izazvanih bakterijom H. pilori), akni i ekcema kod dece. Oni takođe mogu da se koriste sa antibioticima da bi se sprečio proliv koji može da dođe sa uzimanjem antibiotika.

Probiotici mogu da pomognu kod infekcija (uključujući infekcije urinarnog trakta, vaginalne, sinusne i respiratorne infekcije), stomatoloških oboljenja, alergija i bolesti jetre i pankreasa.

Postoje mnoge vrste probiotika: lactobacillus (npr. Lactobacillus acidophilus i Lactobacillus GG), Bifidobacteria (Bifidobacterium bifidus) i Saccharomices boulardii. Različiti probiotici imaju različite efekte. Dakle, dok neki mogu pomoći u lečenju vaginalnih infekcija, drugi mogu da nemaju nikakvog efekta na njih. Pre nego što počnete da uzimate probiotike, razgovarajte sa svojim lekarom koje vrste probiotika treba da izaberete.

Probiotici su drugačiji od prebiotika. Prebiotici su ne-svarljivi sastojci u hrani koji se koriste da podstaknu rast probiotskih bakterija u telu, obezbeđujući odgovarajuće okruženje u kojem probiotici mogu da napreduju. Sinbiotici su kombinacije prebiotika i probiotika.

Koliko doza probiotika treba uzimati?

Budući da postoji toliko mnogo različitih probiotičkih organizama, njihove preporučene doze se razlikuju. Pitajte svog lekara za savet. Neki probiotici se doziraju prema broju živih organizama koje oni sadrže. Na primer, tipična doza Lactobacillus acidophilus kreće se između 1 milijarde do 10 milijardi živih organizama podeljenih u tri ili četiri doze.

Mogu li naći probiotike prirodno u hrani?

Probiotici prirodno postoje u nekim namirnicama. Primeri su jogurt, mleko, kiseli kupus, tempeh, miso, pića od soje, kao i neka druga pića.

Više o prirodnim probioticima u hrani pročitajte u članku: https://planetazdravlja.com/prirodni-probiotici-u-hrani/

Koji su rizici konzumiranja probiotika?

Neželjeni efekti.

Probiotici imaju nekoliko neželjenih efekata. Neki mogu izazvati gasove i nadimanje. Međutim, verovatno će se ovaj efekat vremenom smanjiti. Pokušajte da smanjite dozu ili ga koristite svaki drugi dan.

Interakcije. Ako uzimate redovno lekove, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da koristite probiotike. Oni mogu ući u interakciju sa lekovima kao što su antibiotici ili imunosupresivni lekovi.

Rizici. Ako imate crevne bolesti ili oštećenja, HIV, rak, oslabljen imuni sistem ili prekomerne količine bakterija u crevima, nemojte koristiti probiotike dok se prvo ne konsultujete sa lekarom.

Lactobacillus i bifidobakterija su dve najčešće vrste probiotika na tržištu.