April je mesec svesti o sindromu iritabilnog kolona (SIK). Ovde ćemo se baviti vezom između sindroma iritabilnog crevnog kolona i mentalnog zdravlja.

Ako osećate da vam se prevrće stomak pre nekog ispita ili važnog događaja, onda ste verovatno svesni da um ima veliku moć i uticaj na ostatak našeg tela.

Sindrom iritabilnog kolona je gastrointestinalni poremećaj koji karakterišu problemi sa debelim crevom odnosno debelim kolonom, kao i tankim crevom. Uobičajeni simptomi su bol u stomaku, nelagodnost, nadimanje ili promene u navikama creva (proliv i / ili zatvor).

Iako je sindrom iritabilnog kolona fizički problem, tačan uzrok još uvek nije pronađen, ali stručnjaci su pronašli vezu između SIK-a i mentalnih problema. Sindrom iritabilnog kolona može biti rezultat prenaglašene gastrointesinalne reakcije na stres. Međutim, stres može da se definiše na razne načine, od „fizičke aktivnosti“ do „psihološkog stresa“.

Problemi sa mentalnim zdravljem nisu primarni uzrok sindroma iritabilnog kolona, a ponekad pacijenti koji imaju SIK kasnije razviju mentalne zdravstvene probleme. Na primer, pacijenti mogu da postanu uznemireni i da budu pod stresom dok osećaju simptome, jer nemaju kontrolu nad njima, a posledice mogu biti neprijatne. Dakle, psihološki i emocionalni problemi pogoršavaju simptome sindroma iritabilnog kolona.

Stres-osećanje mentalne ili emotivne napetosti, anksioznosti, zabrinutosti, besa, ili jakih emocija koje ne možete da kontrolišete – može da stimuliše grčeve debelog creva kod osoba sa SIK-om. Najčešći mentalni problemi koji izazivaju simptome sindroma iritabilnog kolona su stres u detinjstvu (uključujući zlostavljanje), depresiju, anksioznost i posttraumatični stres. Kod ljudi koji su perfekcionisti često se simptomi sindroma iritabilnog kolona pogoršavaju pod uticajem mentalnog stanja.

Ljudi često doživljavaju grčeve ili leptiriće u stomaku kada su nervozni ili uznemireni. Kod osoba sa iritabilnim crevnim sindromom, debelo crevo može da preterano reaguje čak i na blage sukobe ili stresove. Stres čini um svesnijim osećaja koje se javljaju u debelom crevu, čineći da osoba doživljava ove osećaje kao još neprijatnije.

Kako ublažiti simptome iritabilnog crevnog kolona?

Stres utiče na različite sisteme u telu, što može dovesti do iritabilnog crevnog sindroma. Ljudi sa ovim sindromom treba da nauče da kontrolišu svoj stres kroz različite terapije, meditaciju, savetovanje, grupe podrške, vežbanje (kao što je hodanje ili joga ), promene načina života i pravilno spavanje.

Da bi pratili moguće okidače simptoma, ljudi treba da vode dnevnik o ishrani i novim događajima i svojim mislima. Iritabilni crevni sindrom može se staviti pod kontrolu ako se povede računa o ishrani, najbolje prateći savete nutricioniste. Velike količine određenih šećera mogu izazvati gasove i vodenastu dijareju nekoliko sati nakon njihove konzumacije. Velike količine laktoze, u mleku, jogurtu ili sladoledu takođe smetaju ljudima koji pate od iritabilnog crevnog sindroma. Voćni šećer (fruktoza) uzrokuje sličan efekat kada pojedete puno svežeg ili suvog voća i voćnih sokova.

Još jedna opcija u lečenju simptoma iritabilnog crevnog sindroma koji su povezani sa mentalnim stanjem pacijenta je kognitivno-bihejvioralna terapija.

Kognitivni deo terapije pomaže pacijentima da identifikuju misli koje pogoršavaju simptome SIK-a. To mogu biti neprestane katastrofične misli o njihovom životu. Možda uvek pomisle na najgore, ili razmišljaju po principu sve ili ništa, na primer ako ne postignu maksimalan uspeh, smatraju da su postigli potpuni neuspeh.

Način da se ublaže simptomi sindroma iritabilnog kolona je učenje kontrolisanja stresa putem menjanja neproduktivnih misli, verovanja i percipiranja drugih ljudi, sebe i života uopšte.

Bihejvioralni deo terapije uči pacijente veštinama opuštanja kroz disanje, vežbama opuštanja mišića i vizuelnog zamišljanja. Pacijenti obično dobijaju domaći zadatak između seansi čime vežbaju veštine i prate svoj napredak svake nedelje sa terapeutom koji im pomaže da prevaziđu prepreke na koje nailaze na putu izlečenja.

Statistike pokazuju da žene češće imaju sindrom iritabilnog kolona nego muškarci, ali muškarci se često ne obrate lekaru. Po nekim statistikama, oko 85% pacijenata koji imaju SIK povezan sa mentalnim problemima su žene. Razlog je što mnoge žene često brinu o drugima više nego o sebi, što ih stavlja u stresna stanja koja one često i ne prepoznaju kao okidače simptoma SIK-a.

Dakle, da zaključimo, mentalni problemi nisu uzrok sindroma iritabilnog kolona, ali stres i anksioznost mogu pogoršati simptome. S druge strane, simptomi iritabilnog crevnog sindroma mogu povećati anksioznost i stres.