Iako se oboljenje štitne žlezde javlja ređe kod dece nego kod odraslih, znaci i simptomi mogu biti slični. Međutim, postoji nekoliko važnih razlika.

Tiroidna žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata, neposredno ispod Adamove jabučice. Štitnjača je odgovorna za sve metaboličke procese i hemijske procese u našem telu, a utiče na sve ćelije, tkiva i organe. Tiroidna žlezda je od suštinskog značaja za život, rast i razvoj.

Kada štitna žlezda proizvodi previše hormona, ovo stanje se naziva hipertireoza. Kada štitna žlezda proizvodi premalo hormona (nedovoljno je aktivna), to stanje se zove hipotireoza.

Deca sa poremećajem štitne žlezde obično idu kod pedijatrijskog endokrinologa ili kod pedijatra u konsultaciji sa pedijatrijskim endokrinologom.

 

Kongenitalni hipotireoidizam

Kongenitalni hipotireoidizam je poremećaj koji utiče na novorođenčad, a javlja se kod 1 od 4000 živorođene dece. Odlikuje se gubitkom funkcije štitaste žlezde, iz razloga što se štitna žlezda ne razvije normalno. U nekim slučajevima, štitna žlezda je potpuno odsutna. Oko 10 odsto slučajeva uzrokovani su nedostatkom enzima koji dovodi do nedovoljne proizvodnje hormona, nedostatka joda i abnormalnosti hipofize. Ako se zakasni sa dijagnozom, i ne primeni se neposredno lečenje, kongenitalni hipotireoidizam može dovesti do defekata u rastu i razvoju i teške mentalne retardacije (kretenizma).

Srećom, već dugo se radi rutinsko testiranje funkcije štitaste žlezde kod novorođenčadi. U prvoj nedelji života, uzorak krvi iz tabana bebe uzima se kako bi se procenio nivo tireoidnih hormona odojčeta. Ako se pronađe bilo kakva abnormalnost, ponovo se uzima uzorak krvi. Ako se potvrdi urođena hipotireoza, dete se odmah stavlja na terapiju zamene tiroidnih hormona (T4 – tiroksina). Normalan rast i razvoj trebalo bi da se nastavi, bez negativnih efekata na mentalne sposobnosti deteta.

Pre nego što je počeo skrining štitaste žlezde kod novoronđenčadi, taj poremećaj je bilo lako prevideti. Čak i u roku od nekoliko dana, suptilni simptomi su se pojavljivali, kao što su loša ishrana, zatvor, telesna temperatura, hladna koža, spor puls, produžena žutica, povećana pospanost i smanjen plač. Nakon nekoliko nedelja, drugi fizički znaci su primetniji, kao što su loš rast i razvoj, suva koža i kosa, loš tonus mišića, spori refleksi tetiva, promukao plač, uvećan jezik, pupčana kila i nadutost i oticanje. Do tog trenutka bi već bilo nekih razornih posledica. Terapija zamene hormona štitnjače bi rešili većinu fizičkih simptoma, ali dete će više nego verovatno imali trajno oštećenje mozga.

Hipertireoza kod novorođenčadi

Hipertireoza, preaktivna štitasta žlezda, povremeno se javlja kod novorođenčadi. Ovo stanje se naziva neonatalna hipertireoza.

Ako majka ima Grejvovu bolest, tireostimulišuća antitela u krvi mogu proći kroz placentu i stimulisati štitnu žlezdu nerođenog deteta, na taj način proizvodeći previše hormona. Ova stimulativna antitela mogu se izmeriti i korisna su za predviđanje rizika od oštećenja kod deteta. Ako je nivo antitela nizak, postoji mogućnost da dete ne trpi negativne posledice. U nekim slučajevima nije neophodno lečenje jer se antitela majke iščiste iz krvotoka bebe u roku od 2 do 3 meseca.

Međutim, u retkim slučajevima, nivo stimulativnih antitela je dovoljno visok da izazove ozbiljnu tirotoksikozu. Hitna primena antitireoidnih lekova ispravlja neravnotežu hormona.

Novorođenčad sa naprednom hipertireozom mogu pokazivati simptome slične onima kod odraslih, kao što je izuzetno brz puls, razdražljivost, crvena vlažna koža, i veliki apetit, ali usporen razvoj (telo deteta je dugačko i tanko).

Srećom, lečenje antitireoidnim lekovima je bezbedno i efikasno i potrebno je da traje kratko vreme, dok ne nestanu stimulativna antitela iz krvi bebe. Ako je majka na visokim dozama antitireoidnih lekova, dijagnoza može da bude odložena za oko nedelju dana dok antitireoidni lekovi ne nestanu iz tela bebe. Trudnica koja ima Grejvovu bolest treba da se konsultuje sa pedijatrijskim endokrinologom pre porođaja.

Hašimotov tireoiditis

Najčešći uzrok hipotireoze kod dece i adolescenata je Hašimoto tireoiditis, autoimuna bolest. Ovde imuni sistem napada štitastu žlezdu i utiče na proizvodnju tireoidnih hormona. Početak ovog stanja može se javiti u svakom životnom dobu, a dijagnoza se može lako prevideti godinama, jer se simptomi hipotireoze razvijaju veoma sporo. Kako štitna žlezda postaje sve manje aktivna, fizičke i mentalne promene postaju očigledne.

Često je prvi znak smanjena stopa rasta deteta i razvoj skeleta. Dete takođe može imati očigledno oticanje vrata (gušavost), kako štitasta žlezda postaje upaljena. Drugi simptomi su neobičan umor ili letargija, suva koža koja svrbi, povećana osetljivost na hladnoću, gojenje ili otok, slaba koncentracija, smanjena energija i zatvor.

Ako se sumnja na hipotiroidizam, uzima se jednostavam test krvi, mere se nivoi hormona štitne žlezde i hormon štitne žlezde (TSH) u krvi. Prisustvo tireoidnih antitela takođe pomaže u postavljanju dijagnoze.

Lečenje

Tretman za Hašimoto tireoiditis kod dece i adolescenata je isti kao kod odraslih. Zamena tiroidnih hormona u vidu tableta uzima se svakodnevno ceo život. Doza hormona štitne žlezde treba da bude prilagođena uzrastu jer telesni zahtevi za tiroidnim hormonom variraju sa godinama. Treba da se rade redovne kontrole hormona štitaste žlezde u krvi i da se prilagođava doza.

Nuspojave

Većina simptoma će nestati, a telo će početi da nadoknađuje zaostajanje u razvoju. Međutim, deca koja su imala dugogodišnju hipotireozu, neće postići potencijalnu visinu. Kad dete povrati normalnu funkciju štitne žlezde, problemi u ponašanju mogu nastati jer se njihovi fizički i mentalni procesi ubrzavaju. Povećanje energije i budnosti mogu da dovedu do smanjenja pažnje i gubitka koncentracije, posebno u školi. Nastavnici treba da budu svesni stanja deteta, kao i lečenja i eventualne promene u ponašanju. Vremenom če se rešiti problemi sa ponašanjem ili u školi.

Gušavost

Najčešći uzrok hipertireoze kod dece i adolescenata je autoimuno stanje koje se naziva gušavost. Kod Grejvsove bolesti telo proizvodi antitela koja stimulišu nekontrolisani rad štitne žlezde, tako da ona proizvodi previše hormona štitne žlezde. Deca mogu da imaju slične simptome kao i odrasli, iako je manje verovatno da će se žaliti na njih. U početku najistaknutiji znak ovog stanja može da bude da dete pokazuje povećanu energiju. Oni mogu biti hiperaktivni i nemirni, najbučniji u razredu. To može da dovede do lošeg uspeha u školi. Često se ova bolest dijagnostikuje tek kada se pojave očigledni znaci. To su uvećana štitne žlezde, brz puls, nervoza, netrpeljivost na toplotu, gubitak težine, ubrzana stopa rasta, nesigurnost, slabost mišića ruku, proliv i poremećaji sna i ponašanja. Tiroidna bolest je veoma retka kod male dece.

Kada se sumnja na poremećaj štitnjače, radi se test krvi kojim se meri nivo hormona TSH. Prisustvo tireostimulišućih antitela može pomoći u davanju dijagnoze. Treba odmah početi sa lečenjem kada se potvrdi poremećaj štitne žlezde.

Lečenje

Lečenje hipertireoze kod dece u početku podrazumeva upotrebu antitireoidnih lekova, kao što su propilthiouracil (PTU) ili carbimazole, a ako ih dobro podnose, terapija se može nastaviti mesecima ili čak godinama. Kod neke dece, ovi lekovi samo stabilizuju stanje, i njima dalje lečenje nije potrebno. Nekima se daje terapija „blokiranja i zamene“ (antitiroidni lekovi i tiroksin). Za druge, čak i operacija ili radioaktivni jod mogu biti potrebni, u zavisnosti od težine poremećaja štitne žlezde, i njihovog odgovora na antitireoidne lekove. Tokom lečenja deteta, moraju se redovno pratitii tireoidni hormoni zajedno sa kliničkim simptomima.

Nuspojave

Kod dece i adolescenata sa Grejvsovom bolesti, glavni problemi obično se javljaju pre tretmana. Kada njihovo stanje bude stavljeno pod kontrolu, njihove fizičke i mentalne sposobnosti vraćaju se u normalu. Antitiroidni lekovi mogu, međutim, povremeno zaustaviti proizvodnju belih krvnih zrnaca ili krvnih pločica. Upala grla, ranice u ustima, preterano stvaranje modrica ili osip na koži mogu da ukažu na to. Pacijenti bi trebalo da prestanu da uzimaju lekove i odmah odu kod lekara, da provere da li su njihova krvna zrnca i trombociti u normali. Naravno, ovi simptomi su česti, a najverovatnije je da oni nisu rezultat antitiroidnih lekova. Ipak treba uraditi test krvi.

Treba redovno pratiti nivo tireoidnih hormona jer će biti potrebno prilagođavati dozu. Kontrole se preporučuju svakih 3 do 6 meseci.

Ako se lekovi ne uzimaju redovno, simptomi se vraćaju.

Tireoidna oboljenja mogu da budu nasledna, pa treba pažljivo pratiti decu ako postoji istorija bolesti štitne žlezde u porodici. Devojke su posebno sklone razvoju poremećaja štitne žlezde, zbog hormonalnih promena tokom njihovog života.

Ukratko, znaci i simptomi bolesti štitnjače su slični kod dece, adolescenata i odraslih. Međutim, postoji nekoliko ključnih razlika koje se odnose na rast, razvoj i ponašanje. Ako su deca tretirana rano i adekvatno, uz redovno praćenje, ona će rasti i razvijati se normalno..