Simptomi ADHD poremećaja

Simptomi ADHD-a su nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost.

Neku decu sa ADHD-om prvenstveno ne drži pažnja dugo, neki su hiperaktivni-impulsivni tip, a neki kombinovani tip. Oni sa manjkom pažnje su manje nemirni i veća je verovatnoća da dođe do propusta dijagnoze ADHD-a.

Simptomi nepažnje:

1. Ne obraća pažnju na detalje ili pravi nemarne greške u školskom radu.

2. Ima poteškoća u zadržavanju pažnje dok radi školske zadatke ili dok se igra.

3. Izgleda da ne sluša kada mu se direktno govori.

4. Ne prati uputstva i ne uspeva da završi školske zadatke, kućne poslove, ili dužnosti na radnom mestu (odrasli sa ADHD-om).

5. Ima poteškoća u organizovanju zadataka i aktivnosti.

6. Izbegava ili ne voli zadatke koji zahtevaju duži mentalni napor (kao što je školski)

7. Često gubi igračke, zadatke, olovke, knjige…

8. Lako ga ometaju

9. Često je zaboravan u svakodnevnim aktivnostima

Simptomi hiperaktivnosti:

1. Stalno su mu u pokretu ruke ili noge, ili se migolji dok sedi.

2. Ustaje sa mesta kada se od njega očekuje da sedi.

3. Trčkara ili se penje u neprikladnim situacijama.

4. Bučan je. Puno priča.

5. Ima puno energije i stalno je u pokretu.

Simptomi impulsivnosti:

1. Daje odgovor pre nego što do kraja sasluša pitanje.

2. Ne ume da čeka u redu.

3. Prekida druge ili se nameće drugima (u razgovorima i igri).

Dijagnoza

Dijagnoza se zasniva na veoma specifičnim simptomima, koji moraju biti prisutni u više od jednog tipa situacije.

• Deca treba da imaju najmanje 6 simptoma nedostatka pažnje ili hiperaktivnosti, 6  simptoma impulsivnosti, pri čemu se neki simptomi javljaju pre sedme godine.

• Simptomi moraju biti prisutni najmanje 6 meseci, dešavati se više puta, u različitim okruženjima i situacijama.

• simptomi moraju biti dovoljno izraženi da izazovu značajne teškoće u mnogim situacijama, uključujući kuću, školu, kao i odnose sa vršnjacima.

Kod starije dece, ADHD je u delimičnom povlačenju, kada oni i dalje imaju simptome, ali ne ispunjavaju punu definiciju poremećaja.

Dete treba da ide na pregled kod lekara ako se sumnja na ADHD. Pregled može da uključi sledeće stvari:

• roditelji i nastavnici popunjavaju upitnike

• psihološka procena deteta i porodice, uključujući IQ testiranje i psihološko testiranje

• kompletan razvojni, mentalni, fizički i psiho ispit

Lečenje

• Treba postaviti specifične ciljeve koji će voditi terapiju.

• Početi sa lekovima i bihejvioralnom terapijom.

• Ako tretman ne ispuni ciljeve, preispitati prvobitnu dijagnozu, moguće prisustvo drugih zdravstvenih problema, i kako sprovoditi plan lečenja.

• Idite redovno kod lekara kako bi zajedno s njim pratili dejstvo lekova.  Tokom ovih pregleda, informacije treba da daju roditelji, nastavnici i deca.

Bihejvioralne terapije

Kada se detetu dijagnostikuje ADHD, porodica može da doživi osećaj krivice, besa i frustracije. Razgovor sa psihoterapeutom i detetu i porodici može da pomogne da prevaziđu ova osećanja i nastave dalje.

Roditelji treba da koriste sistem nagrade i posledica kako bi pomogli poboljšanje ponašanja kod svoje dece. Važno je da oni nauče kako da se izbore sa problematičnim ponašanjem deteta.

Drugi saveti kako da pomognete detetu sa ADHD-om uključuju:

• Redovno komunicirajte sa nastavnikom.

• Budite dosledni u dnevnom rasporedu aktivnosti, odredite vreme za domaći zadatak, obroke, i aktivnosti na otvorenom. Napravite promene u rasporedu unapred, a ne u poslednjem trenutku.

• Ograničite potencijalne smetnje u okruženju deteta.

• Pobrinite se da se dete zdravo i raznovrsno hrani, sa dosta vlakana i osnovnih hranjivih materija.

• Pobrinite se da dete dovoljno spava.

• Koristite pohvale i nagrade za dobro ponašanje.

• Postavite jasna i dosledna pravila za dete.

ADHD može biti frustrirajući problem. Alternativni lekovi su postali popularni, uključujući i lekovito bilje, dodatke ishrani i kiropraktičke tretmane. Međutim, postoji malo ili nimalo čvrstih dokaza da su ovi preparati delotvorni.

Očekivanja

ADHD je dugoročno, hronično stanje. Ako se ne leči na odgovarajući način, ADHD može da dovede do:

• korišćenja droge i alkohola

• neuspeha u školi

• problema u zadržavanju posla

• sukoba sa zakonom.

Oko polovine dece sa ADHD-om će i dalje imati problematične simptome nepažnje ili impulsivnost kad odrastu. Međutim, odrasli su često više u stanju da kontrolišu ponašanje i maskiraju problem.

Prevencija

Iako nema dokazanih načina da se spreči ADHD, rano otkrivanje i lečenje može sprečiti mnoge probleme povezane sa ADHD-om.