Korisnost sna: Popodnevne dremke za povećanje produktivnosti, smanjenje stresa i poboljšanje zdravlja

Činjenice o spavanju:

Dok je maloj deci obično potrebno da odremaju u popodnevnim satima, naša kultura obično s negodovanjem gleda na spavanje popodne. Međutim, čak i kod onih koji dovoljno spavaju (a posebno kod oni koji ne), dešava se da se popodne javi pospanost, oko 8 sati nakon buđenja. Istraživanja pokazuju da popodnevna dremka može da  smanji nivo stresa i poboljša kognitivno funkcionisanje. Popodnevna dremka donosi više strpljenja, manje stresa, veću brzinu reagovanja, efikasnije učenje,  i bolje zdravlje. Evo šta treba da znate o prednostima sna i kako popodnevna dremka može da Vam pomogne!

Koliko sna nam je potrebno?

Telu treba 7-8 sati sna dnevno, dok 6 sati ili manje sna povećava rizik od saobraćajne nesreće. S druge strane, previše sna – više od 9 sati štetno je za zdravlje. Nedavno sprovedene studije pokazuju da oni koji spavaju više od 9 sati dnevno ne žive onoliko dugo koliko oni koji spavaju 8 sati.

Efekti nespavanja: San je kumulativna pojava. Ako ne spavate dovoljno jedan dan, osećaćete posledice i sledeći dan. Ako ne spavate dovoljno nekoliko dana za redom, pravite „deficit sna“, koja negativno utiče na sledeće:

• brzinu reakcije

• rasuđivanje

•  vid

• obradu informacija

• kratkoročno pamćenje

• performanse

• motivaciju

• budnost

• strpljenje

Umorni ljudi takođe su često ćudljivi i skloni agresivnom ponašanju, i više su pod stresom.

Prednosti dremki: Istraživanja pokazuju da 20 minuta sna u popodnevnim satima pruža više odmora nego 20 minuta više spavanja ujutru (mada poslednja dva sata jutarnjeg sna imaju posebne pogodnosti). Telo je izgleda programirano da odrema popodne jer većina ljudi prirodno postaju pospani u popodnevnim satima, oko 8 sati nakon što se probude.

Koliko dugo treba spavati? Kada spavate prolazite kroz različite faze sna, poznate kao ciklusi sna. Ove faze obuhvataju lagan san, dubok san (za koji se veruje da je faza u kojoj se telo oporavlja), i REM faza sna (u kojoj se um oporavlja).

Mnogi stručnjaci savetuju da dremka traje između 15 i 30 minuta, jer Vas duže  spavanje vodi u dublje faze sna, iz kojih je teže  probuditi se. Takođe,duže dremke mogu dovesti do nesanice noću, posebno ako Vam je deficit sna mali. Međutim, istraživanja su pokazala da jedan sat dremanja mnogo više oporavlja organizam nego dremka od 30-minuta, uključujući i mnogo veći napredak u kognitivnom funkcionisanju. Treba otkriti koliko dugo traju Vaši ciklusi sna, i probuditi se na kraju ciklusa, jer je razlog što ste ošamućeni nakon dremke taj što ste prekinuli neku fazu sna, pre nego što ste utonuli u dublju fazu sna.

Ako imate samo 5 minuta slobodno, samo zatvorite oči, čak i kratak odmor je od koristi za smanjenje stresa i pomaže Vam da se opustite, i da  imate više energije da završite svoje poslove.

Saveti za efikasniju dremku

Ako želite da više spavate, i imate zdravstvene koristi koje idu uz dovoljno sna, evo nekoliko saveta za efikasnije dremanje i spavanje noću:

• Izbegavajte kofein posle 3 sata popodne. Kofein(koji se nalazi i u kafi i u čaju) je stimulans koji može da poremeti Vaš san i boravi u Vašem sistemu duže nego što mislite- njegov „polu-život“ iznosi od četiri do šest sati!

• Ako ne želite da dugo dremate, podesite alarm.

• Ako nemate vremena za dremku, ili ne volite da  dremate tokom dana, pokušajte da meditirate, to će dati Vašem telu odmor i proizvodićete sporije moždane talase koji su slični onima za vreme sna.