Plućna embolija je akutno oboljenje koje nastaje trenutnim začepljenjem velikog krvnog suda tj. arterije u plućima, i uglavnom je izazvana krvnim ugruškom (trombom). U većini slučajeva ugrušci su mali i nisu smrtonosni, ali mogu prouzrokavati oštećenja na plućima. Kada je tromb veliki i potpuno zaustavi dotok krvi u pluća ishod može biti fatalan, pa je zato od presudne važnosti brzo reagovati kako bi se smrt sprečila.

.plućna embolija

Simptomi

Simptomi koji ukazuju da se plućna embolija dešava su sledeći:

  1. Iznenadni kratak dah
  2. Oštar bol u grudima koji se pojačava kašljanjem ili dubokim disanjem
  3. Kašalj pri kome je ispljuvak rozikaste boje i penaste konzistencije.

Pored gore navedenih, mogu se javiti i opšti simptomi kao što su anksioznost, preterano znojenje, lupanje srca…Ovi simptomi zahtevaju hitan pregled kod lekara, naročito kada su iznenadni.

Šta izaziva plućnu emboliju?

Najčešći uzrok plućne embolije je tromb, koji potiče iz proširenih vena nogu. Međutim, važno je naglasiti da će tromb pre nastati iz dubinskih vena, nego onih koje su vidljive na površini kože.

Osim tromba, uzroci mogu biti mehurići vazduha koji mogu nastati usled pogrešne primene intravenozne terapije (ubrizgavanjem vazduha putem šprica), zatim pri prelomu kostiju kada se ispuštaju masti u krvotok, ili od amnionske tečnosti. Ipak, tromb oštećenih vena zauzima prvo mesto na listi uzroka.

Šta povećava rizik  za nastanak plućne embolije?

Predispoziciju za nastanak plućne embolije imaju svi oni koji su skloni brzom stvaranju tromba, odnoso ljudi sa proširenim venama najčešće. Neki ljudi se rađaju sa sklonošću brzog stvaranja ugrušaka, odnosno kad je vreme zgrušavanja krvi ubrzano..

U ostale rizike spadaju:

-neaktivnost, koja može biti posledica dugog ležanja posle neke hirurške intervencije;

-dugo sedenje, nekretanje generalno;

-operacija kuka, nogu, stomaka;

-neke bolesti kao što su rak, srčana insuficijencija, teške infekcije;

-trudnoća (porođaj, naročito carskim rezom)

-primena hormonske terapije;

-pušenje,

-starosna dob od 70 godina pa više.

 

Dijagnoza

Dijagnoza embolije pluća se teško postavlja, pogotovo kad su simptomi opšteg karaktera. Kada stanje pacijenta nije opasno po život, lekar će uzimanjem anamneze o prethodnim bolestima pokušati da ustanovi da li je reč o ovom oboljenju, što ujedno može da pomogne u ocenjivanju visine rizika od plućne embolije.

Sledeća metoda dijagnostike je analiza krvi, ultrazvuk, spiranli CT, EKG, magnetna rezonanca.

Lečenje i terapija

Terapija embolije pluća se svodi najčešće na oralnu terapiju antikoagulansima, ako stanje pacijenta to dozvoljava. Njihovo dejstvo utiče  da se nastali ugrušci rastvore ili sprečavaju njihov nastanak.

Postoji širok dijapazon ovih lekova (varfarin, heparin, sintrom), a vreme lečenja njima zavisi od predispozicije pacijenata ka stvaranju krvnih ugrušaka i testova krvi koji ukazuju na potrebu dalje terapije. Ona može trajati od nekoliko meseci, pa i celog života ukoliko je pacijentu rizik konstantan.

Veoma je bitan način primene ovih antikoagulanata, jer usled neadekvatnog konzumiranja može doći do opasnog krvarenja (utiču na vreme zgrušavanja krvi u organizmu) i zbog toga treba slušati savete lekara i redovno vršiti analize krvi dokle god je to neophodno.

Kada se ugrušci stvaraju uprkos primene antikoagulanata, neophodno je ugraditi filter(cev) u glavnu venu i na taj način onemogućiti dotok ugruška u krvne sudove pluća.

Recidivi, odnosno ponavljanja embolije pluća su česti, što znači da ako ste je imali jednom vrlo je verovatno da će se ponoviti.

 Prevencija

Ako ste visoko rizična osoba za nastajanje ovog akutnog oboljenja pluća, prevencija  je od presudne važnosti:

-šetajte i krećite se što je više moguće;

-izbegevajte dugo sedenje;

-dok sedite savijajte noge što češće;

-dok putujete pijte puno tečnosti;

-ukoliko imate proširene vene, nosite elastične čarape,

-terapjiu primenjujte samo po uputstvima lekara.