Perimenopauza i menopauza

Žena zvanično ulazi u menopauzu kada punih godinu dana nema menstruaciju. Prosečna starost žene koja ulazi u menopauzu je 52 godine, što znači da polovina žena to čini pre 52. godine, a polovina posle. Perimenopauza može da počne i do 8 godina pre menopauze. Perimenopauza se javlja kod žena koje osećaju simptome između kasnih tridesetih i ranih četrdesetih.

Zahvaljujući razvijenim i dobro dokumentovanim istraživanjima, danas znamo da žene mogu da počnu da osećaju simptome menopauze već u svojim tridesetim godinama.

Uzroci i simptomi

Iako je menopauza povezana sa padom u nivou estrogena, perimenopauzu karakteriše pad u nivou progesterona, što dovodi do previsokog nivoa estrogena. Tokom ove faze, neke žene primećuju nekoliko promena, koje uključuju:

-problemi sa spavanjem

-prenaglašeni PMS (povećana osetljivost grudi, zadržavanje vode)

-razdražljivost nervnog sistema

-malaksalost i napadi vrućine

Kako se menopauza približava, nivo estrogena se smanjuje i žene osećaju simptome menopauze kao što su:

-talasi vrućine

-noćna preznojavanja

-suvoća u vagini

-nesanica

-smanjene menstruacije ili izostajanje menstruacija

-depresija i anksioznost

Samonega- Šta Vi možete učiniti?

U današnjem haotičnom, užurbanom načinu života, zapostavlja se fizičko vežbanje, briga o zdravoj ishrani, dovoljno dug i kvalitetan san, a to može povećati hormonske promene.

Za početak, žene se moraju obrazovati po ovom pitanju, postati svesne o tome šta se zaista dešava u njihovom telu, a zatim i odlučiti šta žele da urade povodom ovih simptoma i promena. Naravno, tu se kreće od osnovnih stvari- zdrava ishrana, ostavljanje cigareta, fizička vežba, dovoljno sna, i balansiranje posla i zabave. Promene koje napravite u ovim oblastima mogu imati dramatičan uticaj na Vaše blagostanje bez obzira na hormonske promene.

Hormonska terapija i bioidentični hormoni

U današnje vreme, većina žena i njihovi doktori gledaju na hormonsku terapiju kao na poslednji izbor u lečenju simptoma perimenopauze i menopauze. Dominantno stanovište u ovom trenutku je da je hormonska terapija još uvek korisna ali da se mora primenjivati u najmanjoj mogućoj dozi i vremenski što kraće. Stručnjaci podstiču žene da sagledaju rizik koji nosi hormonska terapija, u konsultaciji sa svojim doktorom.

Bioidentični hormoni su dostupni kako u farmaceutskoj formi (npr. estradiol) tako i u brojnim neregulisanim oblicima. Iako brojni lekari upozoravaju ljude protiv neregulisanih, alternativnih bioidentičnih hormona kao što je estriol, izbor većine lekara je estradiol, naročito u obliku nalepnice.