Šta je otežano gutanje ili disfargija

Teško gutanje može se opisati kao bilo koja vrsta problema koju osoba ima kada pokušava da proguta hranu ili tečnosti.

Šta se dešava u telu?

Osoba može imati problema sa gutanjem iz mnogo različitih razloga. Problem može biti izazvan anatomskim problemima, problemima sa nevnim sistemom, ili problemom sa mišićima. Uzrok može, ali ne mora biti ozbiljan. Razne analize su obično potrebne da se utvrdi tačan uzrok.

Koji su simptomi ovog stanja?

Kada se neko žali na teško gutanje, lekar obično želi da zna:

  • šta osoba koja se žali podrazumeva pod otežanim gutanjem. Na primer, osoba može osećati da joj se hrana „lepi“ u grlu ili grudima. Drugi imaju problema kada počinju da gutaju. Neki osećaju bol pri gutanju, ali su u stanju da gutaju bez teškoća.
  • koliko dugo problem već postoji
  • da li postoji bilo kakav bol prilikom gutanja
  • da li su teškoće prisutne stalno ili ponekad
  • da li postoji problem sa čvrstom hranom, tečnošću ili oba
  • da li je problem počeo iznenada ili polako
  • da li je došlo do gubitka težine
  • koje druge zdravstvene probleme osoba možda ima
  • Koje lekove i lekovito bilje osoba uzima
  • da li postoji otežano gutanje u porodici
  • da li osoba ima bilo kakvih drugih simptoma

itd.

Koji su uzroci i rizici otežanog gutanja?

Postoji mnogo mogućih uzroka ovog stanja. Oni se mogu podeliti u četiri glavne kategorije.

  • Suženje jednjaka (cev koja povezuje grlo i želudac) može izazvati poteškoće sa gutanjem.  Sužavanje može biti uzrokovano:
  • natečenim i bolnim grlom
  • epiglotitisom (manja infekcija grla) koja se obično javlja kod dece
  • ezofagitis (infekcija jednjaka)
  • ezofagitis (abnormalna suženja koja mogu biti izazvana zaglavljivanjem tableta u jednjaku ili želudačnim refluskom, ili gorušicom)
  • Rakom jednjaka ili rakom grla i grkljana
  • Pritiskom od spolja na grkljan i jednjak: Pritisak mogu izazvati:
  1. anomalije kičme i vrata
  2. gušavost (uvećana štitna žlezda)
  3. tumori

Teškoće sa gutanjem mogu nastati ako su usta suva. To je Sjogrenov sindrom, i on takođe izaziva suve oči. Oštećenja nerava ili mozga, kao što je oštećenje vagus nerva, takođe mogu izazvati ovaj problem.

Teškoće sa gutanjem nastaju i zbog slabosti mišića izazvanim:

autoimunim oboljenjima, kao što su miastenia gravis i skleroderm. Autoimuna oboljenja nastaju kada imuni sistem čoveka napada njegovo telo.

Achalasia je nervni poremećaj koji ometa gutanje.

Oštećenje nerava ili oštećenje mozga može da oslabi ili parališe mišiće koji se koriste u gutanju. To se može desiti posle moždanog udara ili degenerativnih nervnih poremećaja kao što su amiotrofična lateralna skleroza, koja se zove Lou Gerigova bolest.

Postoje i drugi uzroci. Ponekad, uzrok se i ne može pronaći.

Šta se može učiniti da se spreči problem otežanog gutanja?

Prevencija otežanog gutanja može biti rano lečenje refluksa (vraćanja) želudačnog sadržaja u jednjak i gušavosti. U nekim slučajevima, tako se sprečavaju problemi sa gutanjem koji su povezani sa ovim bolestima. Neki slučajevi raka jednjaka mogu se sprečiti ako se ne pije alkohol i puše cigarete.

Kako se dijagnostikuje otežano gutanje?

Dijagnoza počinje ispitivanjem istorije bolesti i fizičkim pregledom. Ponekad, to je sve što je potrebno da se uspostavi dijagnoza. U mnogim slučajevima, dalje ispitivanje se zahteva da bi se utvrdio uzrok problema.

Postoje razne analize, a koje će vam lekar prepisati zavisi od vaših simptoma. Ako je uzrok otežanog gutanja sužavanje grla, može se raditi rendgen. Kada se radi ova vrsta ispitivanja, pacijent popije posebnu tečnost. Rendgenom se vidi kako tečnost putuje kroz jednjak. U drugim slučajevima, savetuje se endoskopija. U ovom postupku, tanka cev s kamerom na kraju ubacuje se kroz usta , grlo, jednjak i želudac. Kamera omogućava doktoru da vidi unutrašnjost ovih organa. U mnogim slučajevima, ovako se utvrđuje uzrok problema.

Ako se sumnja na moždani udar, radi se rendgensko snimanje lobanje (CT skener). Ako se sumnja na miasteniju gravis, radi se test krvi. Ako je prisutna gušavost, testovi funkcije štitaste žlezde vrše se na uzorku krvi.

Koji su dugoročni efekti problema otežanog gutanja?

Dugoročni efekti su obično u vezi sa uzrokom. Slučajevi koji su uzrokovani upalom grla često brzo prestaju i nemaju dugoročne efekte. Moždani udar može dovesti do trajnog oštećenja mozga i invaliditeta. Rak jednjaka može dovesti do smrti.

Kako se leči otežano gutanje?

Lečenje je usmereno na uzrok, ukoliko je uzrok poznat. Na primer, osoba sa infekcijom mora da uzima antibiotike. Ako je rak uzrok, mogući tretmani su hirurgija, radioterapija, hemoterapija. Pacijenti sa stalnim suženjem mogu otići na operaciju kako bi se proširio suženi prostor. Refluks(vraćanje) sadržaja želuca u jednjak se najčešće leči lekovima koji smanjuju kiselinu u želucu. Govorni terapeuti mogu da pomognu osobama koje imaju poteškoće sa gutanjem tako što će ih naučiti da na najbolji način progutaju hranu ili tečnosti.

Koji su neželjeni efekti lečenja?

Neželjeni efekti zavise od tretmana. Na primer, antibiotici mogu izazvati alergijske reakcije ili bolove u stomaku. Operacija nosi rizik od krvarenja ili infekcije.

Šta se dešava posle tretmana ?

Nakon što infekcija nestane, moguće je da pacijent nema više nikakvih problema. Osobe koje su doživele šlog mogu imati stalni problem sa gutanjem. Nekima su čak potrebne veštačke cevi za hranjenje. Osoba sa rakom može da umre, ako lečenje ne uspe.

Dakle, ako imate problem sa gutanjem, treba da odete kod lekara koji će vas posalti na analize kako bi utvrdio uzrok vašeg problema i adekvatni način lečenja.