Osteoartritis
Osteoartritis je bolest koja izaziva propadanje tkiva zglobova , što dovodi do bolova u zglobovima i ukočenosti. Artritis može da utiče na bilo koji zglob, ali obično se javlja u kukovima, kolenima, stopalima i kičmi. Takođe može uticati na zglobove prstiju, zglobove u podnožju palca i zglobove  u podnožju nožnog palca. Retko pogađa laktove, ramena, članke ili vilicu, osim ako to nije posledica povrede.
Osteoartritis je jedna od najstarijih i najčešćih bolesti kod ljudi. On utiče na gotovo svakog čoveka preko 60 godina u nekoj meri, ali samo kod nekih stanje je  dovoljno loše da biste primetili bilo kakve simptome. Osteoartritis je takođe poznat pod mnogim drugim imenima, kao što su degenerativno oboljenje zglobova, artroza, osteoartroza ili hipertrofični artritis.
Iako ne postoji lek za osteoartritis, odgovarajući tretman može ublažiti simptome i sprečiti ili ispraviti ozbiljne probleme.
Lečenje artritisa
Kamen temeljac terapije za bilo koji oblik artritisa je fizikalna terapija koja se koristi da bi se održala pokretljivost zglobova i opšta sposobnost pokreta. Vrsta i intenzitet terapije će varirati u zavisnosti od uzroka artritisa i  individualnih faktora koje će lekar otkriti u razgovoru sa Vama.

Mnogi lekovi se danas koriste za lečenje upale i bola prouzrokovanih artritisom. Aspirin i drugih nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što je ibuprofen (motrin, i drugi), naproksen (naprosin, i drugi) i diklofenak (voltaren), deluju trenutno kao analgetik i imaju anti-inflamatorno dejstvo i  relativno su bezbedni.

Sekundarna linija lekova koji se koriste za lečenje reumatoidnog artritisa su hidroksihlorokvin, penicilamin, azatioprin, sulfasalazin i metotreksat. Ovi lekovi (koji nemaju neposredan analgetski efekat) mogu da kontrolišu simptome i eventualno odlože napredovanje bolesti, ali mnogi od njih takođe mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte i smanjiti delotvornost tokom vremena. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi se obično uzimaju istovremeno sa  sekundarnom linijom  lekova, i pozitivna reakcija na terapiju može da se javi tek nakon nekoliko meseci.

Neželjena dejstva aspirina

Aspirin u visokim dozama je efikasan kao i bilo koji drugi nesteroidni antiinflamatorni lek ali mnogo je jeftiniji, a neki pacijenti nisu tolerantni na njegovu gastrointestinalnu toksičnost. Aspirin ometa funkciju trombocita i može izazvati ozbiljno krvarenje, mada se to retko dešava. Ovaj neželjeni efekat može trajati četiri do sedam dana nakon što se lek prestao uzimati.
Tinitus (zujanje u ušima) i retko, hepatitis (zapaljenje jetre) ili bubrega (bubreg) mogu se javiti kad se aspirin upotrebljava u visokim dozama.  Aspirin obložen supstancama koje ne iritiraju prbavni sistem je bezbedniji, ali ne može biti u potpunosti apsorbovan, te lekari dovode u pitanje njegovu delotvornost.