Preplanulost

Preplanula koža se smatra privlačnom, ali ta zlatna boja koju vidite je rezultat oštećenja epiderma, gornjeg sloja kože. Izloženost ultraljubičastim zracima (UV zracima)  ubrzava starenje kože i povećava rizik od raka kože. Da biste sprečili oštećenja kože, upotrebljavajte kremu za sunčanje sa SPF 30 ili više kada ste na otvorenom.

Opekotine prvog stepena

Opekotina prvog stepena je oštećenje UV sunčevim zracima. Opekotine kao rezultat imaju crvenilo, tople su na dodir, i bolne. Prvostepene opekotine utiču samo na spoljni sloj kože. Opekotine se obično javljaju nekoliko sati posle izlaganja suncu i mogu da potraju nekoliko dana do nekoliko nedelja. Protiv bolova se uzimaju  aspirin ili ibuprofen, hladni oblozi, aloja vera, ili kreme koje smanjuju bol i nelagodnost.

Opekotine drugog stepena

Drugi stepen opekotina predstavlja oštećenje dubokih slojeva kože i nervnih završetaka – obično su ove opekotine bolnije i treba duže vremena da zarastu. Odlikuje ih crvenilo, otok, i plikovi. Ako se formiraju plikovi nemojte ih bušiti – oni su izvor vlage i zaštite. Diranje plikova može dovesti do infekcije. Ako dobijete plikove od sunca, idite kod lekara.

Bore

Sunčevi zraci ubrzavaju starenje kože i nastanak bora. Više od 80% znakova starenja kože kod odraslih su rezultat potamenele kože koje su imali kao tinejdžeri, pre osamnaeste godine. Razlog je što vremenom, ultraljubičasti zraci oštećuju elastin u koži (vrsta vlakana u koži). Kada se ova vlakna oštete, koža počinje da se isteže, a gubi sposobnost da se vrati na svoje mesto.

Neujednačen ten

Previše sunca takođe izaziva nepravilnu pigmentaciju kože. Neke oblasti kože su tamnije, dok druge izgledaju svetlije. Sunce takođe može da izazove stalne promene u malim krvnim sudovima, dajući  koži crvenkast izgled.

Pege

Ravne, pigmentisane tačke na koži- pege, obično se nalaze na delovima tela izloženim suncu. One su  primetnije tokom leta, naročito među ljudima svetlije puti ili crvene kose. Pege ne predstavljaju zdravstveni rizik. Ali neke vrste raka kože u najranijim fazama liče na pege. Ako te pege promene veličinu, oblik, ili postanu bolne, idite kod lekara.

Melazma

Melazma je u obliku braon fleka na obrazima, nosu, čelu i bradi. Melazma se često javlja u trudnoći (ali ne isključivo) i obično nestaje posle trudnoće. Ako ne nestane, melazma se može lečiti kremama i drugim  proizvodima. Koristite kremu za sunčanje u svakom trenutku ako imate melazmu, jer sunčeva svetlost ume da pogorša stanje.

Staračke pege (solarni lentigo)

Ove dosadne braon ili sive pege nisu zaista izazvane starenjem, iako se umnožavaju kako postajete stariji.  Staračke pege su rezultat izlaganja suncu, zbog čega imaju tendenciju da se pojavljuju na oblastima koje su najvše izložene suncu, kao što su lice, ruke i grudi. Kreme za izbeljivanje dlačica, pilinzi na bazi kiseline, i tretmani koji koriste svetlost mogu ih učiniti manje uočljivim. Solarni lentigo je bezopasan, ali idite na kontrolu kod dermatologa da biste iskljucili ozbiljna stanja kože kao što je melanom.

Aktinična keratoza (solarna keratoza)

Mali, crveni krljušasti pečati, braon pečati ili pečati boje kože uzrokovani preteranim izlaganjem suncu obično se javljaju na glavi, vratu ili rukama, ali se mogu naći i na drugim mestima na telu. Oni predstavljaju početak raka kože. Aktinična keratoza obično se javlja kod ljudi preko 40 godina, ali mogu se pojaviti i kod mnogo mlađih ljudi. Ljudi sa svetlom kožom, plavom ili crvenom kosom, i plavim ili zelenim očima pripadaju grupi sa najvećim rizikom. Što ranije treba započeti lečenje.

Aktinični (sunčani) heilitis

U vezi je sa aktiničnom keratozom. Aktinični  heilitis je prekancerozno stanje koje se obično pojavljuje na donjoj usni. Krljuštasti pečati ili uporna suvoća i pucanje usana mogu se javiti. Ređe, simptomi su oticanje usana, gubitak oštre granice između usana i kože, i istaknuta linija usana. Aktinični heilitis može vremenom prerasti u invazivni karcinom pločastih ćelija ako se ne leči.

Planocelularni karcinom

Ovaj nemelanomski rak kože može se pojaviti kao crvena čvrsta izraslina, pokrivena krljuštima ,koja krvari ili formira koricu, ili ranicu koja ne zarasta. Najčešće se javlja na nosu, čelu, ušima, donjoj usni, rukama i drugim suncu izloženim delovima tela. Planocelularni karcinom je izlečiv ukoliko se uoči i leči na vreme. Ako rak kože uznapreduje, lečenje zavisi od faze raka.

Bouenova bolest

To je vrsta raka kože koji se nalazi na površini kože. Nasuprot njemu, „invazivni“ planocelularni karcinom raste unutra i proširi se na unutrašnjost tela. Bouenova bolest izgleda kao krljuštasti, crvenkast pečat  preko koga se nekad formira korica.

Bazocelularni karcinom

Najčešći oblik raka kože, karcinom bazalnih ćelija je najlakše lečiti i ima najmanje šanse da se proširi, mada može da ošteti okolno tkivo. Ova vrsta raka se širi polako i uglavnom se javlja kod odraslih. Rak bazalnih ćelija može da preuzme mnoge oblike, uključujući i biserno bele ili voštane kvržice, često sa vidljivim krvnim sudovima, na ušima, vratu ili licu. Tumori se mogu pojaviti kao ravne, krljušaste fleke boje mesa ili braon boje, na leđima ili grudima, ili ređe kao beli ožiljci.

Melanom

Melanom nije tako čest kao druge vrste raka kože, ali je najozbiljniji i potencijalno smrtonosan. Mogući znaci uključuju promene u izgledu mladeža ili pigmentisanih oblasti. Konsultujte lekara ako mladež promeni veličinu, oblik ili boju, ima nepravilne ivice, ima više od jedne boje, asimetričan je, ili svrbi, ispušta miris ili krvari. Melanom može da utiče samo na kožu, ili se može proširiti na organe i kosti. Može se izlečiti, ako se rani uoči i počne lečiti.

Katarakta

Katarakta je oblast u sočivu oka koji blokira prolaz svetlosti do retine. Katarakte su bezbolne, ali mogu izazvati probleme sa vidom, uključujući i maglovit vid, osetljivost na svetlosti, i dupli vid na jednom oku. Sprečite nastanak katarakte tako što ćete nositi šešir i naočare za sunce.

Čuvajte se sunca

Najbolji način da sprečite opekotine, preran nastanak bora, rak kože i druge štetne uticaja od sunca je da ga se klonite, naročito između 10 sati ujutro i 4 popodne, kada su sunčevi zraci najjači. Ako ne možete da izbegnete sunce, nanesite kremu sa SPF od 30 ili više (ne zaboravite usne i uši!). Nosite šešir i naočare za sunce, i trudite se da se što više pokrijete nekom tankom odećom kada se izlažete suncu. Ako primetite promene na koži kao što su promena izgleda mladeža, nove izrasline na koži, ili rane koje neće da zarastu, smesta idite kod lekara.

Preporučujemo vam da pročitate članak o zaštiti od sunca: https://planetazdravlja.com/koliko-su-efikasne-i-bezbedne-kreme-za-suncanje/