Lajmska bolest je bakterijska bolest koja se prenosi preko ujeda krpelja.

Lajmska bolest može da utiče na kožu, zglobove, srce i nervni sistem.

Lajmska bolest se javlja u fazama – u ranoj fazi počinje na mestu ujeda krpelja, pa se prsten crvenila polako širi.

Lajmska bolest se dijagnostikuje na osnovu kliničkih simptoma pacijenta i prisustva lajmskih antitela u krvi.

Lajmska bolest se leči antibioticima.

Šta je lajmska bolest? Šta izaziva lajmsku bolest?

Lajmska bolest je bakterijska bolest koju izaziva bakterija koja se zove „spiroheta.“ U Evropi bakterija Borrelia afzelii izaziva lajmsku bolest. Neki krpelji koji se nalaze na jelenima gaje bakterije u svom želucu. Lajmska bolest se prenosi preko ovih krpelja kada oni zagrizu kožu, pa bakterija tako zarazi organizam. Lajmska bolest nije zarazna, ne prenosi se sa obolele osobe na druge ljude. Lajmska bolest može da dovede do abnormalnosti u koži, zglobovima, srcu i nervnom sistemu.

Istorija lajmske bolesti

Interesantno je da je ova bolest primećena tek 1975, kada su majke dece koja su živela u komšiluku prijavile nekim istraživačima da sva njihova deca imaju reumatoidni artritis. Istraživači su identifikovali bakteriju koja je uzrokovala ovo stanje kod dece, i nazvali ga „lajmska bolest“ 1982.

Broj slučajeva lajmske bolesti u nekoj oblasti zavisi od broja prisutnih krpelja i od toga koliko često su krpelji zaraženi bakterijom. U Srbiji od lajmske bolesti godišnje oboli 400 ljudi. U Beogradu u proseku svaki dan 30 osoba prijavi ujed krpelja.

Ako vas ujede krpelj, važno je da što pre odete kod lekara, jer što više vremena krpelj provede u koži, veći je rizik od zaraze. Potrebno je da krpelj sisa krv najmanje deset sati da bi zarazio domaćina nekom bolesti. Lako je ne primetiti krpelja jer ujed ne boli, a prvi simptom je crvenilo oko mesta uboda.