Mnogi od nas žele da se hrane zdravije. Trudimo se da smanjimo unos proizvoda životinjskog porekla ili biramo organsku hranu. Cilj nam je da ova hrana čini dobro za naša tela i za našu planetu.  Zdrava ishrana je jedna stvar, ali šta kada ti naši izbori počnu da ometaju naš svakodnevni život i utiču na naše odnose?

Postoji poremećaj u ishrani, koji je u porastu, i koga karakteriše fokusiranje na  „čistu“ hranu. Oni koji pate od ortoreksije neuroze imaju toliko stroga pravila o tome šta će i šta neće jesti da postaju neuhranjeni i trpe veliki stres zbog svog izbora hrane. Ova pravila mogu optereti odnose sa prijateljima i porodicom.

Reč ortoreksija potiče od grčkih reči orthos što znači ispravan i orexia što znači apetit.

Ortoreksičari često izbegavaju obrađenu hranu, koju smatraju veštačkom i konzervisane proizvode, za koje smatraju da su opasni. Takođe izbegavaju proizvode životinjskog porekla.  Njihova ishrana je često ograničena na samo nekoliko „bezbednih“ namirnica, npr. sveže voće i povrće.

Problem je u tome što je nemoguće živeti samo na voću i povrću. Ljudi sa anoreksijom neurozom su često nezdravo mršavi.  Oni su neuhranjeni. Veruju da se hrane zdravo, ali to nije tako. Njihova dijeta ne sadrži brojne neophodne hranljive sastojke, kao što su proteini, gvožđe i B vitamini. Oni pate od brojnih zdravstvenih problema od kojih pate i anoreksičari, a krajnji ishod može biti i fatalan.

Dr Stiven Bratman prvi je dao ime ovom poremećaju još krajem 90-ih, ali dijagnoza je u porastu tek poslednjih nekoliko godina. Pre toga su lekari ovaj poremećaj svrstavali u kategoriju neodređenih poremećaja u ishrani.

Postoji opasnost da ovakva dijagnoza da negativni prizvuk bilo kojoj vrsti alternativne ishrane.Iako je ortoreksija u porastu, to ne znači da svako ko  prati neki alternativni način ishrane obavezno ima ovaj poremećaj. To je ozbiljna bolest, i nastaje tek onda kad opterećenost zdravom ishranom počne negativno da utiče na vaše zdravlje i vaš život.

Simptomi
Simptom ortoreksije je opsesija primenom pravila zdrave ishrane. Osobe sa orthoreksijom strogo kontrolišu ishranu i opsesivno-kompulsivni su u tome. Oni retko prekrše pravila zdrave ishrane. Na primer, oni neće pojesti parče rođendanske torte samo zato što se radi o posebnoj prilici.
Ortoreksičari provode mnogo vremena razmišljajući o hrani. Oni su obuzeti time kako je hrana obrađena, pripremljena, itd. Posvećuju mnogo vremena u planiraju svojih obroka i nabavci i spremanju hrane. Međutim, oni ne uživaju u njoj.
Ljudi sa ortoreksijom su često perfekcionisti i samokritični. Neki imaju nizak nivo samopoštovanja.
Ortoreksičari su često nezdravo mršavi. Mogu da pate od vrtoglavice i nesvestice, slabosti i umora, anemije, hipotenzije (nizak krvni pritisak), i još mnogo ozbiljnih zdravstvenih problema. U težim slučajevima, može doći do srčanih problema, što može biti fatalno.
Za razliku od drugih poremećaja ishrane, kao što su anoreksija i bulimija, ortoreksija nervoza se javlja češće kod muškaraca nego kod žena.
Lečenje
Lečenje ortoreksije mora početi stabilizacijom postojećih zdravstvenih problema. Edukacija o pravilnoj ishrani je važan deo lečenja. Ljudi sa ortoreksijom često pokazuju otpor prema ovom delu tretmana zato što veruju da znaju šta je zdrava ishrana, i da je njihova ishrana zdrava. Oni su ponosni na svoje izbore u ishrani.
Psihološko savetovanje se takođe preporučuje, jer može da pomogne ortoreksičarima da povećaju samopoštovanje i postave sebi realnja očekivanja.
Ljudi sa ortoreksijom su često društveno izolovani zbog ovog poremećaja. Njihova opsesija hranom i  navike u ishrani ostavljaju im malo vremena da održavaju normalne društvene odnose. Podrška okruženja je važan faktor u lečenju.
Nema mnogo podataka o uspešnosti lečenja ortoreksije. Izazov u lečenju je ubediti ljude da im je potrebna pomoć. Kada  su spremni da se uključe u lečenje, ortoreksičari bi trebalo da budu vrlo uspešni.