1. Zašto se smejemo do suza?

Smeh i plač su slične psihološke reakcije. Obe se javljaju tokom stanja visokog emocionalnog uzbuđenja, imaju dugotrajnije posledice i ne ne uključuju se i isključuju jednostavno. Mi povezujemo suze sa tugom, ali plakanje je mnogo složenija ljudska reakcija. Različite emocije aktiviraju suze: bol, tuga i ekstremna radost. Plakanje je dobro jer može da olakša stresna iskustva, ublažavanjem efekata kortizola i adrenalina. Dakle, ako se smejete dok ne zaplačete, imate sreće.

2. Zašto se od crnog luka plače?

Kada sečete luk, vi razarate njegove ćelije, oslobađajući enzime koji proizvode gas pod nazivom propanethial sulfoksid. Kada  taj gas stigne do očiju, on stupa u reakciju sa suzama i proizvodi blagu sumpornu kiselinu. A to boli. Mozak zatim signalizira suznim žlezdama u očima da proizvode više tečnosti da ova kiselina ispari. Što više luka seckate, više se iritirajućeg gasa proizvede i više suza se izluči. Gas koji proizvodi luk je odbrambeni mehanizam koji je luk razvio da bi se odbranio od štetočina.

Smanjite plač na minimum tako što ćete luk pre sečenja ohladiti u frižideru, jer hladnoća usporava oslobađanje enzima u luku.

3. Zašto vam zglobovi pucaju


Najčešći tip zgloba je onaj gde se dve kosti spajaju u jednoj kapsuli. Unutar te kapsule nalazi se lubrikant pod imenom sinovijalna tečnost, koja sadrži rastvorene gasove. Kada se zglob protegne, zapravo se kompresuju gasovi i tečnost, pri čemu gasovi beže iz sinovijalnog rastvora. Oslobađanje „vazduha“ unutar zajedničke kapsule je ono što ste čuje. Kada se gas oslobodi, zglob je malo fleksibilniji (omogućava vam da odete malo dalje u nekoj pozi, u jogi, na primer).

4. Šta uzrokuje guščju kožu?


Guščja koža (naučno ime: piloerekcija) pojavljuje se kada vam je hladno ili ste uplašeni. Majušni mišić u osnovi svakog korena dlake se zgrči, i to se vidi na koži kao male izbočine.  Oni su imali svoju funkciju hiljadama godina ranije, kada su ljudi imali krzno. Tada su se, kada je hladno, dlake dizale kako bi zarobile izolacioni sloj vazduha koji je imao funkciju da greje telo. A nakostrešene dlake imale su ulogu da zastraše neprijatelja (kao kad se mačke nakostreše u okršajima sa psima).  Evolucijom su ljudi izgubili krzno, pa mišići u osnovi dlake više nemaju ulogu koju su ranije imali.

5. Zašto vam kapak igra?Zašto mi igra oko?

Ova dosadna pojava je poznata kao miokimia očnih kapaka. Nije mnogo poznato o trzajima oka koji se najčešće javljaju na donjem kapku, mada se smatra da su najverovatnije izazvani pražnjenjem jednog nerva. Međutim, stručnjaci znaju da umor, stres, i kofein povećavaju verovatnoću da se pojavi igranje kapka. Uzročnici su i očno naprezanje, loša ishrana, prekomerno konzumiranje alkohola i alergije. Srećom, trzanje oka je skoro uvek benigno i obično prolazi samo od sebe. Smanjite sa alkoholom i kofeinom, i odmarajte svoje oči.

6. Zašto vam je uvek hladno?


Razlog može biti nedostatak gvožđa, odnosno anemija. Isto tako, visok krvni pritisak i loša cirkulacija. Nedovoljno aktivna štitasta žlezda takođe može da uspori metabolizam čoveka do tačke gde telo ne stvara dovoljno toplote. Nedavna studija sugeriše čak da možda postoji genetska predispozicija za toleranciju prema hladnoći. Ako ste tip koji mora da nosi džempere i vunene čarape u leto, jedite hranu bogatu gvožđem poput krtog crvenog mesa, pasulja, i tamno zelenog lisnatog povrća, koje suzbija anemiju. I izbegavajte nikotin jer on sužava krvne sudove i dovodi do slabe cirkulacije.

7. Da li vaše uši i dalje rastu?


Uši brzo rastu do oko desete godine, a zatim sporije,  oko 0,22 milimetra godišnje.

8. Da li se sve bebe rađaju bez pega?


Da. Pege nastaju kao reakcija kože na sunce. Bebe sa svetlom kožom imaju veće šanse da dobiju pege od sunca, i imaće veće šanse da dobiju rak kožem i melanom kasnije u životu. Pege na obrazima crvenokose dece u stvari predtavljaju oštećenja kože.  Deca i odrasli podjednako treba da redovno pregledaju svoje pege kod dermatologa i da koriste zaštitu od sunca.

9. Kako nastaje utrnutost?

Utrnutost izaziva blokiran dotok krvi do pritisnutog nerva. Ako sedite dugo u nezgodnom položaju – ili čak samo prekrštenih nogu – mož se desiti da pritiskate dovoljno jako nerv da se prekine njegovo slanje impulsa mozgu, pri čemu se deo tela ukoči. Ovo nije isto kao uštinu nerva, dugotrajnije stanje koje se javlja kada deo tela, otekla zbog povrede ili ‰ ite, primenjuje stalni pritisak na nerv. Parestezija se obično oseća u ekstremiteta – šake, stopala i gležnjevi. A kada imate osećaj da vas u tom delu tela prolaze žmarci, to znači da se ponovo šalju poruke mozgu o bolu. Ako žmarci ne prestanu dugo nakon što ste promenili položaj, idite kod lekara, jer žmarci mogu biti simptom nekih bolesti.

10. Da li su žvake dobre za zube?

Svaki put kad jedete, bakterije u ustima ulaze u hemijsku reakciju sa hranom i nastaje organska kiselina koja može izazvati kvarenje zuba. Pljuvačka se bori protiv ovog procesas, jer razvodnjava tu kiselinu. Žvake podstiču lučenje pljuvačke i samim tim štite zube.
Masti koje se nalaze u siru imaju ulogu zaštitne barijere na zubima, a i sir je bogat kalcijumom i fosfatima koji jačaju zube. Dakle, pojedite na kraju obroka malo sira, a zatim žvaćite žvaku.

11. Zašto osećamo probadanje u levoj strani stomaka kad trčimo ili se jako smejemo?

Ove aktivnosti imaju najmanje jedno zajedničko: naprezanje dijafragme. Kada se jako smejete, udišete mnogo vazduha koji ispunjava pluća i pritiska dijafragmu dok se grče i takođe guraju dijafragme od dole. Kada ovaj proces dugo traje, nastaje grčenje mišića koje osećamo kao probadanje.

Ponekad kada se smejete, možete osetiti bol u desnoj ruci. To se dešava jer nerv koji snabdeva dijafragmu, takođe ide ka desnom ramenu. U tom slučaju trudite se da dišete duboko između napada smeha.