Neredovna ili abnormalna ovulacija i menstruacija zaslužna je za 30% do 40% svih slučajeva neplodnosti. Ako imate neredovne menstruacije, nemate menstruaciju ili krvarite van menstruacije to često ukazuje na to da ne ovulirate, i to je stanje poznato kao klinička anovulacija.

Iako se anovulacija obično može tretirati lekovima, važno je da se otkriju i drugi faktori koji mogu ometati ovulaciju, kao što su problemi sa štitastom žlezdom i nadbubrežnom žlezdom ili hipofizom.

Kako da zatrudnim ako imam probleme sa ovulacijom?

Kada lekar utvrdi da ne postoje drugi zdravstveni problemi koji možda ometaju ovulaciju, on može prepisati lekove koji stimulišu ovulaciju.

Lek Klomifen je često prvi izbor zato što je efikasan i prepisuje se ženama već decenijama. Za razliku od mnogih lekova protiv neplodnosti, prednost klomifena je što se uzima oralno, umesto putem injekcije. Koristi se da izazove ovulaciju i da ispravi nepravilnu ovulaciju, povećavajući proizvodnju jajnih ćelija.

Clomifen izaziva ovulaciju kod većine žena sa anovulacijom. Do 10 odsto žena koje koriste klomifen za neplodnost imaće višestruke trudnoće, obično blizance. (Poređenja radi, samo 1% opšte populacije žena rodi blizance.)

Tipična doza klomifena je 50 miligrama dnevno pet dana, počevši od trećeg, četvrtog, ili petog dana nakon početka menstruacije. Možete očekivati da ovulacija počne oko sedmog dana nakon uzimanja poslednje doze klomifena. Ako ne ovulirate odmah, doza može biti povećana za po 50 miligrama na dan svakog meseca, do 150 mg. Nakon što ste počeli da ovulirate, većina lekara će predložiti uzimanje klomida ne duže od šest meseci. Ako do tada ne zatrudnite, moguće je da ćete morati da koristite neke druge lekove.

Ovi lekovi za plodnost ponekad učine sluz grlića materice „neprijateljskom“ sredinom za spermu, i sprečavaju da sperma dopliva u matericu. Ovaj problem se može rešiti korišćenjem veštačke oplodnje – ubrizgavanje specijalno pripremljene sperme vašeg partnera direktno u matericu.

U zavisnosti od situacije, lekar može predložiti i druge lekove koji stimulišu folikule i podstiču razvoj jajnih ćelija u jajnicima. Većina ovih lekova se daje putem injekcije neposredno ispod kože. Neki od ovih hormona mogu previše stimulisati jajnike (što izaziva nadimanje stomaka i neprijatnost), pa će lekar pratiti situaciju čestim vaginalnim ultrazvukom i analizama krvi za praćenje nivoa estrogena. Oko 90% žena ovuliraju uz upotrebu ovih lekova i između 20% i 60% zatrudni.

Sindrom policističnih jajnika

Čest problem sa ovulacijom koji pogađa oko 5% do 10% žena u reproduktivnim godinama je sindrom policističnih jajnika. Sindrom policističnih jajnika je hormonalna neravnoteža koja može dovesti do toga da jajnici prestanu da normalno rade. U većini slučajeva, jajnici postaju uvećani i prekriveni sitnim vodenim cistama.

Simptomi uključuju:

Nepostojanje menstruacije, neredovne menstruacije, ili krvarenje van menstrualnog krvarenja.

Nedostatak ovulacije ili neredovna ovulacija

Gojaznost ili gojenje (mada i mršave žene mogu imati sindrom policističnih jajnika)

Insulinska rezistencija (indikator dijabetesa)

Visok krvni pritisak

Abnormalni holesterol sa visokim trigilceridima

Izražena dlakavost na telu i licu (hirzutizam)

Akne ili masna koža

Proređivanje kose ili ćelavost

Sindrom policističnih jajnika i ostajanje u drugom stanju

Ako imate sindrom policističnih jajnika i gojazni ste, gubitak težine je jedan od načina da poboljšate svoje šanse za trudnoću. Vaš lekar može vam prepisati lekove da smanjite nivo insulina, jer povišeni nivo insulina – izazvan nemogućnošću tela da prepozna insulin – jeste čest problem kod mnogih žena sa sindromom policističnih jajnika. Hronično povišen nivo insulina takođe može dovesti do dijabetesa. Žene sa ovim sindromom mogu biti pod većim rizikom za razvoj bolesti srca, dijabetesa tipa 2, i karcinoma endometrijuma, posebno ako se sindrom policističnih jajnika ne leči.

Ovaj sindrom se ne može izlečiti, ali postoje tretmani dostupni za kontrolisanje simptoma i neplodnosti koji on uzrokuje. Stimulisanjem ovulacije, posebno kod žena koje pokušavaju da zatrudne, i lečenjem insulinske rezistencije, mnoge žene često dobijaju obnovu redovnih menstruacija i ovulacije.

Postupak poznat kao in vitro oplodnja ili IVF, još jedan je potencijalni tretman za žene sa sindromom policističnih jajnika.

Stres i plodnost

Za parove koji se bore sa sterilitetom, posebno je okrutna činjenica: Ne samo da neplodnost izaziva stres, već i stres može da utiče na plodnost. Poznato je da stres doprinosi nastanku problema sa ovulacijom. Kod mnogih ljudi, što više vremena prođe u bezuspešnim pokušajima da se zatrudni, to se više povećava nivo stresa. Strahovi od neplodnosti takođe mogu dovesti do tenzija u odnosu sa partnerom, čime se dodatno smanjuju šanse za trudnoću.

Ako vaš lekar ne može da pronađe medicinski uzrok za vaše probleme sa ovulacijom, idite kod psihoterapeuta ili pronađite način da se opustite. Isprobajte neke tehnike za smanjenje stresa kao što su joga ili meditacija. Smanjite kofein i druge stimulanse. Vežbajte redovno da oslobodite fizičku i emocionalnu napetost.

Saznajte koliko god možete o uzroku vaše neplodnosti i mogućnostima lečenja.