Magnezijum pripada grupi esencijalnih minerala, što znači da poseduje veoma važnu ulogu u procesima ćelijskog metabolizma.

On daje značajan doprinos pravilnoj funkciji srca, skeletnih mišića, kao i imunog sistema.

Nažalost, veliki deo ljudske populacije u svom organizmu ne poseduje optimalne vrednosti ovog važnog minerala. Deficit magnezijuma može biti umeren, tako da se ne ispoljava simptomatski, a može i dostići nivo koji je okarakterisan izrazitom simptomatologijom, koja obuhvata mučninu, povraćanje, umor, gubitak apetita.

Ovako izražen deficit se ipak retko javlja, ali da bismo dali svoj doprinos podsticaju vitaminsko-mineralnoj simbiozi i tako pozitivno uticali na imunološku sliku organizma i srčano zdravlje, važno je da uspostavimo i očuvamo optimalne vrednosti magnezijuma u organizmu.

Osobe obolele od dijabeta tipa II, hipertenzije i digestivnih oboljenja, među kojima su i Hronova bolest i celijakija, kao i osobe koje koriste lekove za gastritis (gorušicu) ili osteoporozu, izložene su povećanom riziku za deficijenciju magnezijuma.

Koliko je organizmu potrebno magnezijuma?

Oko 60% vrednosti magnezijuma u organizmu nalazi se u kostima. Preostala vrednost sadržana je u telesnim tkivima, a samo se 1% nalazi u samoj krvi.

Odrasle osobe muškog pola bi trebale da unose 400 mg magnezijuma dnevno, dok je preoručena dnevna doza za žene 320 mg. Kod muškaraca ova preporučena doza posle 30-te godine raste na 420 mg, a kod žena na 320 mg.

Iako većina ljudi nema dovoljno magnezijuma u svom organizmu, on se suplementacijom može predozirati. Zato je visoko preporučljiva konsultacija sa lekarom pre bilo kakvog uvođenja suplementa u dnevnu rutinu.

Ukoliko lekar sam ne prepiše suplement magnezijuma zbog specifičnosti stanja organizma, njegovo unošenje putem sledećih namirnica bi trebalo da bude sasvim dovoljno da zadovolji potrebe organizma:

Bademi

Pored toga što su bogati magnezijumom, bademi u značajnoj meri sadrže i vitamin E, antioksidans koji potpomaže održavanje imunog sistema snažnim, a važan je i za zdravlje očiju.

Bademi sadrže i proteine, koji brzo dovode do sitosti, kao i omega-3 masne kiseline, značajne za srčano zdravlje.

Preporučena dnevna količina badema sadržana je u jednoj prosečnoj ljudskoj šaci.

Seme susama

Osim što je bogato magnezijumom, seme susama obiluje i cinkom, koji potpomaže funkciju testosterona, kao i produkciju spermatozoida. Ono takođe predstavlja dobar izvor gvožđa i vitamina B6.

Seme suncokreta

Seme suncokreta predstavlja i dobar izvor kalcijuma. Preporučuje se kupovina sirovog suncokreta, koji potom treba prepeći u kućnim uslovima. Važno je izbegavati komercijalne proizvode, koji po pravilu sadrže velike količine soli, koja nikako nije poželjna u organizmu.

Banane

Osim što su bogate magnezijumom, banane sadrže i kalijum, koji potpomaže kontrolisanje povišenog krvnog pritiska, na prirodan način.

Indijski orah

Indijski orah je, pored magnezijuma, bogat gvožđem, folatima i vitaminom K.

Seme bundeve

Seme budneve je često omiljeni član trpeze osobama koje rade na uspostavljanju i održavanju zdrave telesne težine. Ono se može koristiti kao dodatak doručku (npr. jogurtu sa žitaricama) ili pak kao dodatak salati.

Seme lana

Jedna supena kašika lanenog semena sadrži 40 mg magnezijuma.

Laneno seme spada u namirnice koje pogoduju srčanom zdravlju jer je bogato omega-3 masnim kiselinama. Ono sadrži vlakna i takođe ima antioksidativnu moć.

Veoma je važno napomenuti da laneno seme pre konzumacije treba samleti. U suprotnom, ono će u gotovo nesvarenom obliku biti sprovedeno iz organizma putem stolice, pa će zdravstveni benefiti izostati.

Ovsena kaša

Pored toga što sadrži zavidne vrednosti magnezijuma, ovsena kaša je bogata folatima, vlaknima i kalijumom. Ona predstavlja svojevrsnu pomoć snižavanju vrednosti holesterola, s obzirom da sadrži omega-3 masne kiseline.

Veoma je važno ne kupovati već pripremljenu ovsenu kašu, u vidu ekstrata. Ta opcija poseduje nezanemarljiv broj emulgatora i veštačkih zaslađivača.

Brokoli
Interesantna je činjenica da je brokoli bogatiji vitaminom C nego narandža. Istraživanja su pokazala i da je kod osoba koje redovno konzumiraju brokoli u većim količinama, izrazito smanjen rizik za nastanak pojedinih tipova kancera, uključujući kancer debelog creva i kancer mokraćne bešike.

Kukuruz šećerac

Kukuruz šećerac spada u veoma zdravu namirnicu, s obzirom da pored magnezijuma sadrži i zavidne vrednosti vitamina B, vitamina C, kao i vlakana. Pritom, savetuje se oprez pri određivanju količine unosa, s obzirom da on obiluje ugljenim hidratima.