Zamislite dvoje ljudi u sred duge vožnje automobilom. On sedi za volanom. Ona sedi na mestu suvozača, i čita, s vremena na vreme bacajući pogled na okoliš.  Iznenada, ona se okreće prema njemu i uzvikne: „Pričaj sa mnom!“

Ona nije ludača; on je ne ignoriše. Njihov problem je razlika u komunikaciji između muškaraca i žena.  Ona više voli da priča, a on više da dela. Jedan od razloga za ove razlike proizilazi iz načina na koji se odnosi razvijaju tokom detinjstva.
Prijateljstva između devojaka fokusirana su na uspostavljanje veza – priča je od suštinskog značaja za ovaj proces. Deljenje tajni, priča o iskustvima, otkrivanje problema i razgovor o mogućim načinima reagovanja na događaje su od suštinske važnosti tokom razvoja devojaka. Dečaci imaju drugačiji pristup prijateljstvu. Njihovo druženje nije manje duboko, ono je samo drugačije. Muška društva imaju tendenciju da budu brojna, i fokusiraju se više na aktivnosti nego na razgovor.

Ova diferencijacija dovodi do različitih stilova komunikacije u odraslom dobu. Žene komuniciraju putem dijaloga, diskutuju o emocijama, odlukama i problemima. Muškarci ostaju orijentisani na akciju – cilj komunikacije je da se nešto postigne.

Istraživanja pokazuju da su ovo opšte, čak i uobičajene tendencije kod muškaraca i žena, ali ove podele nisu apsolutne. Naravno, postoje muškarci koji žele da razgovaraju o svojim osećanjima i žene koje se brzo umore od diskusije. Jedan od načina da se klasifikuju muško-ženske interakcije je da se one ispitaju kroz prizmu detinjstva: Razgovor vs dela. Imajući to u vidu, nudimo vam spisak 7 načina na koje (većina) muškaraca i žena komuniciraju i pokušaćemo da objasnimo na koji način te razlike utiču na njihov odnos.

1.Neverbalna komunikacija

Neverbalna komunikacija uključuje različite nivoe telesnog izražavanja. Žene intenzivno koriste govor tela. Lica često pokazuju emocije i ruke su u pokretu, često dodiruju druge. Muškarci su više konzervativni kada su u pitanju pokreti lica i kontakt tela . Međutim, oni imaju tendenciju da budu nekonzervativni i slobodni u zauzimanju nekog od stilova sedenja: izvale se, istežu se i šire, dok su žene dosta suzdržanije, ruke su im priljubljene uz telo i noge su skupljene.
Kako neverbalna komunikacija utiče na komunikaciju između muškarca i žene? Žene se svojim ponašanjem fokusiraju na održavanje odnosa: pružanje pažnje i podsticanje učešća. Cilj za muškarce, međutim, zavisi od zadatka. Ako želite da izgledate kao da imate kontrolu u nekoj situaciji,  koristite telo za kontrolu diskusije. Ako želite da očuvate mir i sprečite emotivnu eskalaciju, neka Vam lice bude mirno ali ne pasivno.
Jedan poseban aspekt neverbalne komunikacije je položaj tela. Ako muškarac ne uspostavlja kontakt očima ili ne bude licem okrenut prema partnerki tokom razgovora, ona (smatrajući razgovor integralnim delom odnosa) može protumačiti to kao nedostatak interesovanja. On može da se onda naljuti jer ona odbacuje njegov trud; jer on smatra da mu njegov opušten položaj tela zapravo pomaže da se koncentriše.

2. Svađe

Žene često koriste pitanja u raspravi. One tako predstavljaju svoje stavove. Muškarci su skloniji  jednostavnijem, direktnijem pristupu.
Ona:“Zašto moramo da jedemo ovde?“
On:“Zgodno je.“
„Da li postoji neki mirniji restoran u blizini?“
„Ne u blizini.“
„Pitam se da li je ovo mesto posetila inspekcija u poslednje vreme?“
„Hajdemo unutra.“
U suštini, ovaj odlomak iz razgovora rezimira različite stilove prepiranja muškaraca i žena. Žene često pokušavaju da nešto stave do znanja postavljajući razne vrste pitanja: prkosna, informativna i retorička. Pitanja su dizajnirana da se njima suprotstavljaju, ili da dolaze do informacija. Muškarci obično daju svoj doprinos verbalnom sukobu jednostavno i direktno. Oni su vrlo direktni, za razliku od žena i njihovih pitanja, tako da često nisu ni svesni da je došlo do sukoba mišljenja.
Kada, na kraju, obe strane shvate da se ne slažu oko nečega, njihovi stilovi komunikacije su od velike važnosti. Muškarcima je bitno da dokažu da su u pravu i manje su zabrinuti za tuđa osećanja. Ženama obično smeta ova osobina koju one smatraju manjkom saosećanja.  Muškarci ne vole pitanja, tumače ih kao cenzuru, i oni reaguju tako što se zatvaraju emotivno. Ovaj obrazac čini da žene postaju sve više sumnjičave i oprezne.

3.Izvinjavanje

„Izvini što sam napravila onoliku frku oko toga u koji restoran ćemo da idemo“.
„Aha“.
„Stvarno nije ni važno.“
„Aa“.
„Oboje smo imali naporan dan, treba nam samo dobar obrok.“
„Aha“.
„Jel ti to hoćeš sam da jedeš večeras?!“
„Molim?“
Nakon rasprave dolazi izvinjenje. Možda. Žene koriste izvinjenje da pokušaju da stvore ili održe povezanost. Muškarci, s druge strane,  zabrinuti su onim što izvinjenje može da uradi: to može da ih dovede u podređen položaj,a tamo ne žele da se vraćaju još od detinjstva.
Posle muško-ženske svađe , razlike među polovima mogu produžiti negativna osećanja. Ako se muškarac plaši da će izgubiti moć i izbegava da se izvini, žena će to protumačiti kao bezosećajno ponašanje, biće uvređena i ljuta. Tako se svađa nastavlja.

4. Davanje komplimenata

Ako izvinjenje ne ispadne dobro, možda je dobro dati kompliment. Ali i to ume da bude komplikovano.
Još jednom,  razlike među polovima komplikuju stvari. Od malih nogu, žena uči da daje komplimente, i to gotovo refleksno. Pohvale su način da dopru do nekog, da pokažu naklonost i da se uklope. Muškarci češće procenjuju, daju objektivno mišljenje umesto komplimenata. Slično tome, oni neće tražiti pohvale jer žele da izbegnu kritike.
Naravno, ovi različiti pristupi otežavaju komunikaciju. Ako žena postavlja pitanje u nadi da će dobiti kompliment ili pohvalu, čovek može to da shvati kao priliku da ponudi svoj savet. To utiče na njihove relativne snage: onaj koji daje savet automatski zauzima višu poziciju u odnosu na onog kome je savet namenjen.

5. Rešavanje problema

Auto se pokvario. Opet. Vreme je da se kupi novi. On predlaže noviji polovan auto, jer automobili brzo stare. Ona kaže da bi volela da pita svoje prijatelje koliko su oni zadovoljni  svojim automobilima. On želi da pogleda ocene automobila na internetu. Ona je zabrinuta oko plaćanja. On nudi da ode u nekoliko salona. Ona priča priču o tome kako je prvi put kupila auto i kako je bilo uzbudljivo. On izjavljuje da želi da pogleda hibride.
Muškarci i žene različito pristupaju analitičkim diskusijama. Kao što smo ilustrovali,muškarci imaju tendenciju da se fokusiraju na činjenice i odmah traže rešenja, akcija je cilj razgovora. Žene žele više opširne razgovore o problemima, deljenje osećanja i pronalaženje zajedničkih iskustava.
Čak i ako postoji zajednička dilema koju treba rešiti, ovako različiti komunikacioni ciljevi mogu dovesti do frustracije. Muškarci ne razumeju zašto žene ne žele da rešavaju probleme, zašto su nezahvalne za konkretnu pomoć. Žene su povređene doživljajem nepoštovanja emocija i frustrirane kada misle da su prisiljene da popuste na brzinu.

6. Isterati svoje

„Gde da idemo na odmor?“
„Želim da idem na more.“
„Stvarno? Šta misliš da odemo na planinu?Zar ne misliš da je tamo divno u ovo doba godine?
„Da, ali bih želeo da pecam i plovim.“
„Ti voliš planinarenje, zar ne? Zašto ne bismo i vozili bicikl?“
„Da, šta god“.
Muškarci i žene nekad na vrlo različite načine pokušavaju da dobiju ono što žele, što može otežati postizanje sporazuma. Žene su obično u režimu razgovora , one će verovatnije da postavljaju pitanja. Njihov cilj je da drugi popuste kroz dogovor. Muškarci često tumače ovaj pristup kao manipulaciju. Oni daju izjave, a ne predloge. Njhov cilj je da bude po njihovom, brzo i direktno. Ako to ne uspe, oni će prestati sa diskusijom, mogu biti ili ljuti ili jednostavno manje zainteresovani za temu.
Te diskusije, dakle, često ne idu glatko. Muškarci su ogorčeni, veruju da žene pokušavaju da ih prevare. Ako muškarci neće da učestvuju u pregovorima, žene osećaju da su ignorisane i potcenjene. To bi moglo lako da se pretvori u svađu.

7. Brbljivac

Ko govori više, muškarci ili žene? Uzmite u obzir sve interakcije u toku dana, sa porodicom, na poslu, sa prijateljima. Većina će reći da su to žene, ali će se i prevariti.
Istraživanja pokazuju da nema značajne razlike između žena i muškaraca u broju izgovorenih reči.  Razlika je u tome što žene provedu više vremena razgovarajući sa porodicom i bliskim prijateljima, izražavajući podršku i diskutujući o iskustvima. Muškarci imaju tendenciju da razgovoraju više na poslu i na formalnim i društvenim okupljanjima, a njihov cilj je razmena informacija, čak i kada razgovaraju sa drugarima.
Kod kuće, žene više razgovaraju i postaju uznemirene kada sa druge strane imaju partnera koji nije mnogo raspoložen za razgovor. Žene pokušavaju da rade na svojim odnosima, dok muškarci ne vide potrebu da govore ukoliko ne postoji specifičan cilj – problem koji treba rešiti, odluka koju treba doneti.