Možda su Pepeljuga i Supermen bili vaši prvi super junaci u ljubavi. Ali onda je Bog stvorio Rajana Goslinga, a New Line Cinema film The Notebook. I dok su žene uživale u iskrenom i emotivno ranjivom liku koga je Gosling glumio isto koliko i u njegovim trbušnjacima, muškarci su okrenuti naopačke. Dodajte feminizam, tehnologiju i dugotrajnu recesiju – u kojoj mnoge žene izdržavaju svoju porodicu – i dobićete emotivni cunami koji izaziva haos u starom svetskom poretku romantike. Ako se muškarci nadaju da će imati uspeha u ljubavi i odnosima, oni moraju da sakupe ostatke ruševina i ponovo počnu da grade. Ali, bez odgovarajuće opreme i alata, oni se ćutke muče da definišu svoju ulogu u odnosima danas. Mi istražujemo zašto – sa dovoljno razumevanja i podrške žena – se muškarci mogu otvoriti.

Zašto su muškarci takvi kakvi su?

Muškarci i dalje imaju potrebu da zaštite, obezbede i osvajaju žene, uprkos stalnom menjanju uloga kod kuće i na poslu. Naučnici kažu da razlog za to leži u mozgu, objašnjavajući da su muškarci fiziološki stovoreni da obezbede i zaštite. Društveni uticaji pokrepljuju tradicionalne rodne uloge dok evoluciona psihologija objašnjava psihološke razlike u prioritetima među polovima kao biološku posledicu toga da su se žene primarno brinule o deci tokom evolucione istorije. Muškarac dakle i dalje ima potrebu da obezbedi, zaštiti i zavodi ženu uprkos zbunjujućih i frustrirajućih društveno-kulturnih pravila koja se tiču romantike.

Od rane mladosti, većina muškaraca su vaspitavani da očvrsnu, kada pretrpe udarac u sportu, iskuse ljubavnu bol ili izgube posao. Retko kada oni budu podstaknuti da iskažu ranjivost, naročito javno. Oni se uče da sakriju sve emocije, uz mogući izuzetak ljutnje i sreće. Plakati je sramota.


Zašto u muškim toaletima nema dugih redova

Muškarci utehu i ponos pronalaze u tome što rešavaju probleme samostalno i po mogućstvu privatno. Vatreno diskutovanje o sportu ima za cilj da ih poveže sa svojim prijateljima. Poveravanje i pokazivanje emocija među njima je mnogo manje zastupljeno. Oni će često radije ostaviti prijatelja da sam preboli nešto i to je za njih znak poštovanja. Oni veruju da on time postaje jači.

Žene se, međutim, kreću u čoporima i pružaju utehu jedna drugoj. Žene neguju zajednicu. Dugi redovi u ženskom toaletu su dokaz. Dakle, kada se čovek oseća potučeno i povređeno, šta on radi sa ovim osećanjima?

Ispod gvozdene maske krije se ranjivost

U poslovnim, sportskim ili emocijalnim razgovorima, muškarci se bore da pobede, da budu u pravu. Oni žestoko brane svoje stavove jer su učeni da budu branioci. Još u detinjstvu ih uče da zaštite svoju majku, da zaštite svoje sestre. Ako ne uspeju, posledice su ogromne. Posledice su vezane za njihovo samopoštovanje, sliku o sebi i sve ono što ih društvo uči da smatraju vrlinama jednog muškarca.

Žene su poučene da komuniciraju kada dođe do problema. Njihove suze se u društvu često smatraju kao znak pouzdanosti i iskrenosti. Muškarci su naučeni da suzbijaju svoja osećanja, što ih čini ranjivijim i usamljenim. Muškarci čak biološki imaju predispozicije da izražavaju manje emocionalnih reakcija. Suzne žlezde kod žena su strukturno različite, i omogućavaju ženama da plaču više nego muškarci.

U mnogim kulturam, žene više nego muškarci cene međuljudske odnose i dobronamernost kao vrednosti, a muškarci više cene vrednosti vezane za vlast i postignuće. S obzirom da su moć i postignuće u srcu samopoštovanja muškarca, nije ni čudo što se ranjivost smatra nepoželjnom osobinom, naročito u kulturama u kojima se nezavisnost visoko ceni.

Muškarci u vezama

Kada muškarac ograničava svoje emocije kako društva to od njega očekuje, njegove emocije podstiče odgovor organizma „bori se ili beži”. To mu omogućava da se izbori sa stvarima na koje naiđe za koje smatra da ga ugrožavaju. Kako muškarac izlazi na kraj sa ranjivošću kada je najmanje očekuje?

Mnogi muškarci se u situacijama kada su ranjivi ili nespremni ulaze u njih. Oni naglo prekidaju razgovore sa ženama, oni ne pregovaraju šta, koliko i koliko dugo. Ovi muškarci nemaju razvijenu emocionalnu inteligenciju, ne vide odnose kao interaktivne, i imaju tendenciju da budu izolovani.

Dakle, šta se dešava sa čovekom u prisustvu žene? Muški strah od žena povezan je sa uticajima njihovih majki i kulturnim normama koje propisuju kako muškarci moraju da se ponašaju kako bi se osećali prihvaćeno kao muškarci. Kada muškarci doživljavaju da osećanja ranjivosti i druga osećanja koja žene u njima izazivaju, muškarci se mogu uplašiti i ponašati na neki od sledeća dva načina:

1. Trude se da ostanu u granicama onoga što se smatra muževnim, tj. fokusirani su na akciju, stabilni su, oslanjaju se samo na sebe, nezavisni su.

2. Ako muškarac ne doživi ova osećanja i izgubi kontrolu, ranjiv je ili zavistan, strah od ženske može da deluje kao odbrana, što dovodi do raskida, potiskivanja ili projektovanja ovih osećanja.